петак, 24.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:58
ИНТЕРВЈУ: ПРОФ. ДР МИРОСЛАВ ЂОРЂЕВИЋ

Американци признали београдски Медицински факултет

Наш хирург, стални члан америчког Борда за реконструктивну урологију, говори о добијању специјалне „О-1” визе у САД, плати у Њујорку, и својој специјалности – промени пола пацијента
Аутор: Славко Трошељнедеља, 29.01.2017. у 13:00
(Фото З. Анастасијевић)

Проф. др Мирослав Ђорђевић рођен је 10. фебруара 1965. године у Крушевцу. Медицински факултет завршио је у Београду, где живи и ради. Породичну срећу дели са супругом Иваном, ћерком Леном (6) и ћерком Софијом (16) из првог брака.

Стално је запослен у Дечјој клиници у Тиршовој улици. Специјалиста је дечје хирургије и урологије. Али, посебна специјалност му је операција гениталија жена и мушкараца, односно – промена пола пацијента. Због свих ових знања, посебно операције гениталија, проф. др Мирослав Ђорђевић има посебан третман у Сједињеним Америчким Државама.

Чиме сте освојили Американце?

У неколико наврата, протеклих осам година, одлазио сам у Америку по позиву да будем предавач и хирург, значи као „визитинг” професор, кад се за то укаже потреба. Сваки позив је упућиван због стручности, тако да је временом ова привилегија све више јачала. То је значило да сам имао сва права и као и амерички хирурзи, иако нисам прошао кроз њихов систем едукације који је обавезујући.

Како сте у Америци посебно обележени?

Посебно признање је што сам у Америци стални члан Борда за реконструктивну урологију, заједно са осам других водећих хирурга из овог домена. Као члан тог борда учествујем и радим на различитим континентима, а не само у Америци. То је признање које ми широм отвара врата многих установа светске хирургије, као и многих факултета, које повремено посећујем и по позиву држим предавања и преносим своја искуства.

Шта се десило после тог признања?

Пре годину дана позвали су ме у највећу и најбогатију болницу у Њујорку са жељом да дођем код њих, будем њихов члан, учим њихове докторе и да оформим центар за реконструкцију гениталија код трансродних особа. С обзиром на то да је пут до радне дозволе и права да се оперише мукотрпан, они су ми понудили „О-1” визу, која се даје најбољим стручњацима из целог света са највећим научним доприносом или добитницима најпрестижнијих награда, слично Нобеловој награди.

И шта сте учинили?

У почетку нисам веровао. Припремио сам око 700 докумената, научних радова, презентација, предавања, доказа о наградама... И њихов став је, после детаљне провере свега што сам им показао, да имам све услове за добијање ове престижне „О-1” визе. Они су тиме што су ми дали ову визу признали да у својој држави немају стручњака тог калибра и, што је врло важно, признали београдски Медицински факултет, као потпуно релевантан и сличног нивоа као и престижни амерички медицински факултети. На овај начин, ја сам стекао сва права и могао сам да радим законски покривен и са свим привилегијама америчких колега.

Како су вас, потом, дочекали на вашем факултету?

Моје колеге то знају и подржавају, а ја мој факултет, на коме сам сада у статусу ванредног професора, поштујем изнад свега. Јер, мој факултет ми је дао све што сам могао да добијем из медицине. Зато никад нисам показао жељу да напустим Србију, иако је било доста позива. Мој животни мото је да моју школу увек и на сваком месту промовишем на најбољи могући начин.

Шта се после свега догодило у Њујорку?

Они су ми после свега што смо учинили, и они и ја, понудили стални посао и понудили ми услове какве имају најбоље рангирани уролози у Америци, а то значи да би ми плата, по америчким стандардима, била неколико стотина хиљада долара годишње.

На крају, шта сте одлучили?

Пристао сам на сарадњу и договорио повремена гостовања, у укупном трајању од три месеца годишње. Као њихов члан, ја ћу у том периоду даље развијати њихов центар и у сарадњи са њиховим лекарима радити на креирању препознатљиве школе реконструктивне хирургије, која би била везана за њихову болницу и државу Њујорк. Та школа би, по нашим плановима, била центар за обуку и усавршавање млађих доктора, реконструктивних хирурга.

Ко вас је учио овој хируршкој уметности?

Био сам најбољи студент покојног професора Саве Перовића, који је први на просторима овог дела Европе мушкарца преобратио у жену. Било је то 1989. године.

Какав сте били студент?

Веома добар. Кажем то упркос чињеници да сам прву годину изгубио. Уствари, ја сам је само поновио. Међутим, нисам изгубио то време. Тада сам стекао једно драгоцено животно искуство, а то је да је једино сигурно оно што зависи само од мене. Моји покушаји узгајања квалитетних пољопривредних култура у време паузе на студијама завршили су се неуспешно – чернобиљском катастрофом, и све посејано и узгојено морало је да буде уништено.

Кад сте први пут оперисали?

Почео сам пре више од 20 година у Градској болници у Београду на Звездари. Потом сам то продужио и хируршки се обучавао кроз стални и упорни рад уз мог великог учитеља и доајена реконструктивне хирургије проф. др Саву Перовића.

Које су увертире ових операција?

У реконструкцији гениталија из једног у други пол најважнију улогу има психијатар. Само дуго и упорно праћење пацијента доводи све учеснике у овој „игри” до праве, односно исправне дијагнозе. Само тако се избегава погрешна процена. Потом се почиње са хормонским терапијама пола који пацијент жели да буде и то тако траје доживотно. Почиње као нови пубертет, па се јављају секундарне карактеристике жељеног пола и затим следи хируршки захват.

 

Не броји операције

Колико сте досад имали операција?

Не знам тачно, јер ја то увек објашњавам законом – великих бројева. По том закону укупан број сталним упорним бројањем расте, а сви мањи детаљи, који чине живот узбудљивијим и лепшим, не остају за памћење. И после тога све поприми укус рутине и претвара се само у голи број.


Коментари32
6c954
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zorica Avramovic
Najpre, iskrene cestitke uvazenom dr Djordjevicu! Znamo mi da Srbija ima sjajne strucnjake iz oblasti medicine. Znaju i oni. Ali, uglavnom ne zele da znaju, ili se prave ludi. Kao, otkud Srbiji toliki i takvi strucnjaci... Ali, kada ce da priznaju koliko su osakatili Srbiju u njenu mladost? I jos ovo - izem ti srpski jezik, autore! Pitate coveka kako je #posebno obelezen u Americi#. Pa, valjda ne kao u vreme Hitlera? I, kakve su to uvertire u operacije? Uz muziku, valjda? O vremena, o obicaji. o novinari...
Sasa P
Zasto Politika objavljuje senzacionalisticke i netacne informacije? Naslov clanka je jednostavno netacan! Ako ni zbog cega drugog a ono zato sto Amerika kao savez drzava nema ingerencije da priznaje diplome! Ingerencije su na drzavama clanicama koje same iste prenose na lekarske komore i asocijacije.)
Sosa
Posto sam iz struke, lekar, da Vas pitam, zasto nije intervju sa dr Vukanicem, koji je sve najslozenije zahvate pa i tog tipa uradio za ovaj narod,nego sa ljudima koji ipak ne mogu stajati rame uz rame sa njim.
Sasa
Niste iz struke cim poredite Vukanica i Djordjevica.
Препоручујем 17
Боба
На страну навођење на погрешан закључак да се у Америци признају лекарске дипломе из Београда, катастрофа је што ама нико не примећује да је ово што ради професор дубоко неетично и противно и медицинском кодексу и хришћанским и православним назорима подједнако. Друштво које прећуткује насиље над природом и суштином човека како га је Бог створио нема перспективу ни у Америци ни у Србији.
Србин националиста
Бога нема.
Препоручујем 1
cole
naslov je dobar... samo fali upitnik na kraju...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља