четвртак, 14.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Београд расте у висину

Стамбено-пословна кула од 150 метара у новобеоградском комплексу „Вест 65” биће друго највише здање у престоници
Аутор: Д. Мучибабић четвртак, 26.07.2018. у 15:55
Будући облакодер у „Весту 65

Будући облакодер у „Весту 65”Непуних двадесетак метара нижа од куле „Београд” у Савском амфитеатру, обладокер од 150 метара у Улици омладинских бригада биће још једна птица у јату које пара облаке изнад Београда. Са 40 спратова у стамбено-пословном комплексу „Вест 65” будуће здање биће друга највиша зграда у престоници и седми високи објекат који ће, засад, да се зида и то после четири деценије. Јер, до пре две године када су положени темељи за кулу „Београд” престонички рекордер у висини била је кула „Генекс” са 117 метара, односно Западна капија Београда подигнута 1977. године.

Јавни увид у идејно решење облакодера свега два спрата нижег од куле „Београд” недавно је завршен и осим станова од трећег до 40. спрата, предвиђа и тржни центар у подножју на две надземне етаже и исто толико подземних где су планиране гараже и техничке просторије. Зграда од око 70.000 квадратних метара српског огранка компаније „ПСП-Фарман” требало би да почне да се гради у септембру.

– Сада следи прибављање локацијских услова и измена грађевинске дозволе коју је издало Министарство грађевинарства 2016. године за објекат који није почео да се гради. Мењамо намену из пословања у становање и повећава се спратност са 33 на 40 спратова – истиче Милан Рашковић, одговорни пројектант фирме, „Bureau Cube Partners”, која је носилац израде овог дела пројекта у „Весту 65”.

Зоне без високе градње
Београд је усвајањем Генералног урбанистичког плана у пролеће 2016. забранио подизање стамбених, пословних и комерцијалних здања виших од 32 метра у деловима града који су омеђени следећим улицама: Немањина, Трг Славија, Макензијева, Курсулина, Трнска, Краљице Марије, 27. марта, Таковска, Војводе Добрњца, Венизелосова, Скендербегова, Цара Уроша, Високог Стевана, Тадеуша Кошћушка, Дунавом и Савом до Бранковог моста и Карађорђевом до Немањине.

У том новобеоградском стамбено-пословном комплексу пре седам година било је предвиђено најпре пословно здање од 147 метара (33 спрата) са канцеларијама и хотелским апартманима, али тада толику спратност нису могли да постигну јер су се налазили у зони где је максимална дозвољена висина била до 100 метара.

Обрт је уследио на пролеће 2014. када је тадашње Привремено веће укинуло студију високих објеката, документ који је прописивао у којим се деловима града не могу зидати небодери који би затворили поглед на историјска и културна знамења.

Тако је почело крчење пута за подизање „Београда на води”. Да између осталих није било те измене, не би се могла изградити ни кула од 220 метара, централно здање комплекса на десној обали Саве чија је висина у међувремену смањена на 168 метара.

Многи инвеститори који су годинама сањали да се упишу у панораму главног града високим здањима једва су дочекали да обришу прашину са фиока у којима су чували пројекте са кулама. Међу првима су били улагачи који од 2006. не успевају да обнове хотел „Југославија” и поред ње паркирају кулу. Пре четири године представили су решење за реконструкцију хотела тако што су уместо једног планирали два објекта од по 137 метара (33 спрата). План који им то омогућава усвојен је 2015, али градилиште ни после 12 година нису отворили.

Оно је ове године активирано на супротном делу Новог Београда, у Блоку 42, где се зида аутобуска станица, а у оквиру комплекса биће три куле до 100 метара и једна до 65.

У фебруару ове године ударени су темељи и за други облакодер „Ушћа” од 22 спрата, висине око 104 метра у новобеоградском Блоку 16.

Са друге стране реке, на крају Кнеза Милоша, израелски инвеститор „AFI Europе” од прошле године зида „Скајлајн Београд”.

Његове две стамбене куле од 77 (21 спрат) и 64 метра (17 спратова) и пословна од 129 метара (28 спратова) нићи ће на месту бившег Савезног МУП-а оштећеног у НАТО бомбардовању 1999. године. План за тај комплекс потписао је биро архитекте Милана Рашковића.

Исти израелски инвеститор подиже и „Бизнис гарден”, пословну зграду од 16 спратова у стамбено-пословном комплексу „Централ гарден” који се од 2015. гради на месту бивше фабрике ИКЛ на Палилули.

То што се Београд размахао у висину за проф. емеритуса архитекту Бранислава Митровића није добро јер, каже, укидањем студије високих објеката градња кула није контролисана. Зато је, додаје, завладала урбанистичка анархија.

– То значи да сваки моћни инвеститор који има добар уплив у политику може да посади кулу малтене насред Теразија. Студија која је укинута можда није била најбољи документ, али је резултат просторног промишљања где је јавни интерес испред приватног. Свугде у свету сличним урбанистичким регулама градови штите своје вредне целине – наглашава Митровић.


Коментари8
29ab9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dr. P. B. Markovic
Svaka nova zgrada ili objekat treba da ima uslovljen "Environmental Impact Study" na okolinu u kojoj ce zgrada ili objekat da se gradi. Mora da se predvidi koliko ljudi i vozila ce biti povecano radi izgradnje novog objekta u krugu od 1-2 kilometra oko novog objekta da nebi bile guzve.
Srđan Nikolić
Najvažnije je da u svemu samo slepo kopiramo Ameriku i ondak ćemo mi biti fenomenalni. Da se okanemo svojih gluposti i samo da radmo sve onako kako vidimo u Ameriku i u američki filmovi, a posebno u gangsterski filmovi, jer tu ima lepe arhitekture. Eto to vam ja preporučavam.
Nikolla
Realno Novi Beograd je najbolje mesto za gradnju kula na Balkanu. I one su potrebne kako bi ga modernizovale.
Milan D.
Jedini koji se raduju kulama su munje gromovi.
Nikola Nesic
Sve što se popne na spratove do objekata mora da dođe parterom. Investitora ne zanima šta će se desti sa infrastrukturom, to finansiramo mi. Voleo bih da neko napravi studiju kako će izgledati saobraćaj u gradu sa svim nominovanim objektima, kada i ako se budu uselili? Kako će se prolaziti ulicom Kneza Miloša npr sa svim tržnim centrima i stambenim objektima koji su u planu? Posebno je pitanje šta će se desti posle 20-30 godina kada objekti budu amortizovani. Mi nemamo jasan plan kako održavati objekte posle deset godina, a do sada smo pričali o zgradama od 7-12 etaža. Izgradnja tržnih centara u sred grada je tek glupost koju ćemo shvatiti tek kada bude kasno. Naših gradova su se dočepali beskrupuluzne domaće neznalice i bezimeni strani investitori, rezultat će biti poguban.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља