уторак, 11.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:55

Брисел смањује субвенције „Фијату”

У новом уговору „Фијат Крајслер аутомобили Србија” могу поново да добију државну помоћ, али не у истом обиму, објашњава за „Политику” Роман Штулнигер из Бечког института за међународне економске студије
Аутор: Аница Телесковићпонедељак, 15.10.2018. у 20:30
Фабрика аутомобила у Крагујевцу (Фото Танјуг)

Беч – Заједничко за компаније „Железара Смедерево” и „Фијат Крајслер аутомобили Србија” (ФЦА) је то што су обе користиле субвенције из буџета, али за званични Брисел ова два случаја нису иста. Док је против српске челичане Европска комисија (ЕК) водила истрагу због државне помоћи, Брисел јавно никада није постављао питање зашто је европској компанији дато толико новца из српског буџета. Ове фирме имају различит третман у ЕК јер су биле кориснице две различите врсте државне помоћи, објашњава за „Политику” Роман Штулнигер, економиста из Бечког института за међународне економске студије.

– Челичана је добила такозвану помоћ за реструктурирање и она може да буде одобрена само једном, док је „Фијат” добио инвестициону државну помоћ, коју може да користи поново. Међутим, та помоћ мора потпуно да буде у складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању (ССП) и европском регулативом. Брисел је много осетљивији на помоћ намењену за реструктурирање и те случајеве помно прати, зато је и случај „Железаре Смедерево” у Србији пратио с већом пажњом – каже наш саговорник.

Шта то у пракси значи? Да „Железара”, која је до 1. фебруара 2014. године добијала државну помоћ, након доласка кинеског „Хестила” више не може да рачуна на такву врсту дотација из буџета. Јер је и циљ таквих државних интервенција да компанија, коју порески обвезници помажу, након тога стане на своје ноге. Са друге стране ФЦА, који је користио инвестициону помоћ, моћи ће поново да конкурише за њу приликом потписивања новог уговора са Републиком Србијом.

Како „Политика” сазнаје, он је тренутно у припреми, а на чело Комисије за контролу државне помоћи недавно је именован Владимир Антонијевић, који је у Бриселу познат као експерт за ову област, али и за област заштите конкуренције. Он ће имати важну улогу у томе да комплетан износ државне помоћи усклади са ЕУ регулативом.

Према Уговору о заједничком инвестиционом улагању са Владом Србије, уговор са „Фијатом” је још на снази и у њему се наводи да ће трајати све док су обе стране чланови заједничког предузећа. Када је о подстицајима реч, они су уговором орочени. И то не на датум, већ на новчани износ, који се не види, јер није јавно доступан. Ипак, не треба заборавити ни то да је у међувремену избила светска економска криза и да је анекс уговора о формирању заједничке компаније потписан тек крајем 2009. године и да је „Фијат” тек након тога оперативно почео да послује у Србији. Тим анексом, како незванично може да се чује, посао са државом важи до краја децембра 2019. године.

Ранка Миљеновић из „Центра за европске политике” каже да ће, у складу са Законом о државној помоћи и ССП-ом, ова компанија у новом уговору поново моћи да добије државну помоћ, али не у толиком обиму и толиком износу као у првом уговору који је потписан 2008. године. Тај документ није био усклађен са европском регулативом и са ССП-ом и „Фијат” је добио „бога оца”. Србија је у међувремену усвојила и Закон о државној помоћи, према коме је могуће да нека компанија добије такозвану инвестициону помоћ, али у много мањем обиму него што је то било у првом уговору, каже Миљеновићева.

Да ће „Фијат” поново моћи да добије државну помоћ сматра и Роман Штулнигер, економиста из Бечког института за међународне економске студије, али ће та помоћ сада у потпуности морати да буде усклађена са европском регулативом. Такође, правила о додели државне помоћи данас нису иста као пре 10 година. Сада су много стриктнија и ригорознија, каже Штулингер и додаје да примери „Фијата” и „Железаре” не значе да је ЕУ недоследна већ су се у међувремену променила правила. Уз то су и ове две компаније користиле различите врсте држане помоћи

Подсетили смо нашег саговорника да и у Европској унији има примера на које Брисел није реаговао, а један од њих је „Тата стил”. Уочи референдума у Великој Британији из 2016. године, тамошњу економију потресла је вест да се индијски власник повлачи са тржишта, што је довело у питање опстанак 15.000 радних места. Тамошњи државни званичници су истицали како су „Тата стилу” изашли у сусрет и када је реч о јефтинијој струји и повољнијим тарифама. Иако је према европској регулативи то несумњиво државна помоћ, званичне реакције Брисела у том тренутку није било. Неколико месеци касније ЕК је покренула истрагу против Србије.

– Не верујем да иста правила могу другачије да се примењују када је о различитим земљама реч, али знам да ЕК нема исти фокус када су у питању развијене економије и привреде у развоју. Док се, на пример, у развијеним економијама с много већом пажњом прати државно улагање у истраживање и развој, у земљама у транзицији томе се не придаје толики значај, већ је важнија помоћ која је намењена за реструктурирање компанија, јер у економијама које су у развоју има много више таквих случајева. Знате, у реалној политици веће земље чланице имају и већи политички утицај. Не треба сметнути с ума ни осетљив политички тренутак у коме се Велика Британија налазила уочи референдума на коме су грађани гласали да желе да изађу из ЕУ – закључује Штулнигер.


Коментари7
bddda
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Богдан
Одлуке ЕУ вриште од лицемерја ! ! !
Stevan Despotović
Koliko se sećam to je radio "Superhik" iz stripa Alan Ford. Kada smo ga čitali doduše živeći u nekom sasvim drugom sistemu slatko smo se smejali. Danas to doživljavamo i osećamo na svojoj koži. Da se otima od siromašnih i daje bogatima zarad nekog interesa koji sve veći broj stručnjaka osporava.
Siki
Sta mi sve finansiramo,pojma nemamo,dok gladujemo
nikola andric
Briselske subvencije su izvor korupcije i bezsramnog trosenja prihoda od poreskih obaveznika. Italija , Spanija , Madjarska, Poljska, itd. su primeri neodgovornog trosenja subvencija. Dok Brisel tezi povecanju svog buzeta za dalje bezvezno trosenje ''narodnih para''. Setanje parlamenta iz Brisela u Strasburg i nazad je najajsniji primer . 750 clanova parmlamenta baziranih na proizvoljnom dodeljivanju glasova pokazuju nemogucnost bilo kakvog razumnog savetovanja.'' 100 babica kilava deca''. Instutucija koja nije u stanju de resi takve ocevidne greske nije vredna postojanja. Ali ta ista institucija postavlja bezkrajne uslove kandidatima za clanstvo bez ikakve obaveze.
Miorad Mandić
Invenstitori dolaze u velikom broju samo u zemlje koje imaju pravnu drzavu. U ove ostale kao sto je naša, dolaze samo ako im se daju ogromne subvencije, čitaj legalizovani mito koji se meri desetinama miliona evra. Naša država dakle otima od siromašnih sopstvenih građana i daje svetskim bogatašima. U istoriji nije bilo primera da je neko na taj način uspeo da razvije sopstvenu ekonomiju. Ako je to recept, dajte da pozajmimo 5 milijardi evra i da podelimo stranim kompanijama i da tako rešimo sve probleme zemlje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља