понедељак, 30.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 02.06.2019. у 23:30 Вишња Аранђеловић

По лику слични, по карактеру различити

За близанце се везују бројни стереотипи: нису самостални, воле исте ствари, партнере налазе у другом пару близанаца, хиљадама километара раздвојени могу да осете да оном другом нешто фали…
(Фото Пиксабеј)

Цела школа их зна, на улицама их посматрају са симпатијама, новопечене маме и тате њихове родитеље гледају с олакшањем док им кроз главу пролази утешна мисао – како ли је тек њима? Кад порасту нервира их ако им рођаци из прве не погоде име. А легенда каже да у школи лакше пролазе јер неки толико међусобно личе да онај који је учио може да одговара уместо оног који је на час дошао неспреман. Једна реч за две особе – близанци. За њих се везују бројни стереотипи: нису самостални, воле исте ствари, партнере налазе у другом пару близанаца, хиљадама километара раздвојени могу да осете да оном другом нешто фали…

Наука каже да на свет чешће долазе близанци истог пола, док трећину ове популације чине брат и сестра. Вероватноћа да ће се родити једнојајчани близанци износи четири на 1.000 трудноћа, док учесталост двојајчаних зависи од расе и креће се од четири до 16 на 1.000 трудноћа. Највише двојајчаних близанца је међу афричким народима.

У Новом Саду јуче је обележен Дан близанаца, манифестација чији је циљ захвалност свима који су учествовали у првој српској близаначкој студији. Ово истраживање од 2011. године спроводе Филолошки и Медицински факултету у Новом Саду.

– Близанци могу бити једнојајчани и двојајчани. Једнојајчани близанци деле 100 одсто истих гена, а двојајчани 50 процената. Обе групе близанаца пролазе кроз исте фазе развоја у истом окружењу, а њихово поређење омогућава научницима да одговоре на питања колики је удео гена, а колики средине у развоју различитих важних особина и понашања – објашњава за „Политику” проф. др Снежана Смедеревац, координатор Центра за бихевиоралну генетику Филозофског факултета.

Истраживање „Наследни, средински и психолошки чиниоци менталног здравља” одговора на питања колики је удео гена, а колики средине, рецимо, у успеху у школи. Или – ко је одговоран за агресију – наслеђе или окружење?

Тако је ово истраживање показало да су за успех у школи заслужни и гени и утицај окружења, у зависности од тога да ли је реч о основном или средњем образовању. Док је постигнуће од првог до осмог разреда под већим утицајем гена и развијених когнитивних способности, успех у средњој школи више зависи од средине. Близанци су одгонетнули и ко је заслужан за агресију.

– Агресивност је важна особина, која је током еволуције помагала људима у опстанку. Она се увек јавља као реакција на угроженост. Међутим, када особа научи да многа бенигна понашања других доживљава као претњу, када научи да само агресивношћу може постићи своје циљеве, ова особина почиње да угрожава друге. Агресивност представља озбиљан социјални проблем, који је искључиво последица неодговорног става друштва у целини према васпитању младих. Докле год постоји толеранција према агресивном понашању на нивоу породице, школе, медија и културе, млади ће имати узоре који служе као модел за властито понашање. На тај начин особина која треба да нам помогне да се лакше снађемо у кризним ситуацијама постаје уобичајен вид реаговања, пред којим други остају немоћни – каже проф. др Снежана Смедеревац и додаје да студије близанаца помажу у креирању програма превенције, указивањем на оне аспекте агресивног понашања који лакше могу да се мењању и на које средина може да утиче.

Двострука доза љубави

А какви су близанци у свакодневном животу? За мајку осмогодишњих близнакиња Тамару Драгић то су деца као и сва друга,

с тим што су имала срећу да на свет дођу с братом или сестром и од тог тренутка уз себе имају најбољег пријатеља, подршку, забаву. – Од првог дана имају неког с ким пролазе кроз све фазе одрастања и врло вешто користе предности тог дуа. Колико је предности јер кроз неке захтевне периоде не пролазе сами, попут поласка у вртић или школу, толико то може бити и отежавајућа околност. Наиме, на тај начин не могу да развију самосталност као остала деца. Зато се неки од родитеља одлучују да децу у школи одвајају у различита одељења – истиче Тамара Драгић, један од оснивача Удружења близанаца и тројки Србије.

Наша саговорница каже да јој искуство говори да су близанци веома различити, по сензибилитету, темпераменту и интересовањима, те да је представа о њима као о клоновима само стереотип из филмова.

– То је и нешто с чим се близанци боре током свог одрастања. Наглашавају своју индивидуалност и труде се да их остали разликују, сем у случајевима када то могу да окрену у своју корист. Свакако највише интересовања привлачи њихова повезаност која је много јача код једнојајчаних близанаца – додаје наша саговорница.

А када је реч о одгајању беба близанаца то што су рођени у исто време није гарант да ће синхронизовано да спавају и истовремено да огладне. Они с искуством кажу да је подизање две бебе више него дупло захтеван посао. Такође кажу и да је љубави исто толико.

Коментари2
9179b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Filip
"А легенда каже да у школи лакше пролазе јер неки толико међусобно личе да онај који је учио може да одговара уместо оног који је на час дошао неспреман ", istina, poznajem konkretan primer sa fakulteta.
милица
У првој години мог радног стажа у школи у једном одељењу био је пар близанаца,дечака.Као почетник у послу,недовољног искуства и помало несигурна избегавала сам да их питам,бојећи се да ће бити замене,па да један одговара за другог и сл.Једном сам их питала како их другови разликују.А онда ми је један од њих одговорио-ми уопште нисмо исти.Отворио ми је очи и та реченица ми је остала за цео живот.После тога сам заиста открила њихове разлике.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља