среда, 03.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 03.12.2020. у 21:15 Далиборка Мучибабић

Нови крој за очување Кнез Михаилове

Урбанистички завод ради план детаљне регулације јер постојећи из 1980. који прописује правила грађења, уређења и заштите најпознатије српске улице престаје да важи следеће године Од 1987. године када су протерани аутомобили ова главна градска штрафта је препуштена само пешацима
(Фото М. Спасојевић)

Чак 150 година није мењала име, већ 41 је културно добро од изузетног значаја, још од пре 33 године у њој царују пешаци, али једно ће Кнез Михаилова улица 2021. унапредити после 40 лета − правила уређења, грађења и заштите. Од градског Завода за заштиту споменика културе потекла је иницијатива за израду новог планског документа јер постојећем, усвојеном 1980, рок истиче 30. априла следеће године. До тада би требало да ступи на снагу нови план детаљне регулације, чија је израда поверена Урбанистичком заводу Београда.

− Просторне, архитектонске, урбанистичке и амбијенталне вредности подручја Кнез Михаилове улице представљају најзначајнију културно-историјску и споменичку целину у Београду, у којој су сва материјална сведочанства настајања и раста централног дела града. Израда планског документа свакако је и прилика за безрезервно чување и негу ових вредности – истичу Сања Ђорђевић и др Марија Лалошевић, руководиоци израде плана детаљне регулације ширег подручја уз Кнез Михаилову улицу.

У границе тог документа, који обухвата површину од око 18 хектара, улази део територије Старог града − простор између улица Кнез Михаилове, Краља Петра, Узун Миркове, Студентског трга, Васе Чарапића, Трга републике, Сремске, Маршала Бирјузова, Царице Милице, Цара Лазара, Грачаничке и Париске.

Једна од новина у будућем планском документу, који би следећег месеца требало да буде на раном јавном увиду, јесте то што би он могао да обухвати Трг републике и зелену површину уз Париску улицу, блокове између улица где су Палата „Албанија” и тржни центар на супротној страни најпознатије српске променаде. Проширење граница новог плана за Кнез Михаилову улицу предложили су републички и градски заводи за заштиту споменика културе, кажу у градском Заводу.

Уколико градска Комисија за планове уважи иницијативу да се границе плана прошире, то значи да ће једним документом бити обухваћена цела ова просторно културно-историјска целина, за шта је Кнез Михаилова проглашена 1964. године.

(Фото: Н. Марјановић)

Од тада, улица је сведок бројних градитељских захвата, од којих многи нису били по укусу Београђана, али мало ко се од њих бунио када су из ње протерани аутомобили. Било је то 1987, за вакта градоначелника Александра Бакочевића. Тај посао добио је чувени урбаниста Бранислав Јовин, који је за свега шест месеци пешацима подарио Кнез, што је данас, када се рокови за уличне реконструкције пробијају и по годину дана, у домену научне фантастике.

Реконструкција је почела у мају. Радило се даноноћно, без годишњих одмора. Уведен је топловод и угашено 28 котларница. Код „Руског цара” постављено је спомен-обележје Емилијану Јосимовићу, првом српском урбанисти, а поред њега плоча нађена испод асфалта, посвета омладинским радним акцијама које су обновиле улицу 1949. Отварање је било на Дан ослобођења Београда у 18 часова, када се пали расвета. Годину дана касније, 1988, сређен је део улице до Палате „Албанија”, „Мажестика” и простор испред некадашњег биоскопа „Јадран”, постављена је фонтана и мини-амфитеатар у коме су се одржавале песничке вечери.

Ни такав преображај Кнеза није ишао глатко. Идејно решење реконструкције улице од „Руског цара” до Калемегдана (940 метара, 13.500 квадрата, ширина од 16 до 28 метара) покушала је да оспори стручна комисија јер им се, између осталог, није допала идеја да улица буде поплочана јабланичким гранитом дебљине осам центиметара. Градски завод за заштиту споменика културе није хтео да одобри дрворед, 14 стабала храста, уз образложење да их дотад није било у улици.

– Бранио сам се да су улице без дрвећа – улице без живота, без трансформације. Кнез није исти у пролеће, кад крошње озелене, и у јесен, кад порумене – казао је покојни Јовин у једном од последњих интервјуа за „Политику”.

(Фото: Н. Марјановић)

Ризница споменика културе

У оквиру Кнез Михаилове улице као просторно културно-историјске целине од изузетног значаја налазе се 24 споменика културе. Нека од њих су Капетан Мишино здање, Народни музеј, Народна банка, Споменик кнезу Михаилу, Палата САНУ, кафана „Руски цар”, Дом штампе, зграда „Прогреса”, кућа издавача и књижара Геце Кона, хотел „Мажестик”...Антрфиле 2

Историјска читанка

У време Римљана, један од главних прилазних путева протезао се трасом данашње Кнез Михаилове. У првој половини 16. века обновљен је стари римски и изграђен нови водовод дуж улице, што је био услов за подизање насеља. Турци су саградили пет џамија са махалама, а Аустријанци, кад су 1717. године освојили Београд, порушили су куће и џамије и подигли нове зграде. Одласком Турака из Београда 1867. године и прихватањем западњачких урбанистичких узора отпочео је преображај града. На основу регулационог плана Емилијана Јосимовића из 1867. године, трасирана је Кнез Михаилова улица. Представници грађанске класе и трговачког сталежа у њој дижу зграде и палате и отварају трговачке радње. Крајем 20. века, од искључиво трговачке, Кнез Михаилова улица прерасла је у културно средиште престонице. Данашње име носи од 1871. године, а пре тога звала се Делијска.

Коментари8
30c06
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marc23
Izborite se bolje za to kako da se izbrisu svi oni silni grafiti na fasadama zgrada i kako da se odrzavaju...To je vec pola posla sto se tice izgleda samog centra grada posto njim iskljucivo dominiraju grafiti gde god da se covek okrene, nazalost.
Paris
Sve svedske metropole imaju vise centara u svom gradu. Kod nas je taj centar od Hotela Moskve preko Knez Mihajlove ulice do Kalemegdana, sa bocnim ulicama sa leve i desne strane, prepuno. U ostalim delovima grada neodrzavane "riznice spomenika i kulture " rusimo kao "ruine i udjerice" ili ih pustamo da se same sruse.. A svaki deo grada trazi svoj centar /ne soping/ nego centar, koji je sredjen i poznat po necemu i nesto drugo nudi. Strafte ili korzo su proslost .
Пешаке треба волети
Ако се већ каже да у Кнез-Михаиловој царују пешаци, онда заиста треба тако и да буде. Просечна ширина ове улице (шеталишта) износи око16 метара, што би, генерално било сасвим довољног капацитета у односу на потребе, али, улица је пуна разних препрека, сужења у виду некавих ружних киоска, жардињера, несразмерно широких летњих башти, фрижидера са сладоледом, као и разних уличних продаваца. Треба добро размислити да ли Кнез-Михаилова треба да остане својеврсно вашариште.
Игор
Причамо о некој традицији и култури, а у Кнез Михаиловој улици скоро да нема натписа на ћирилици.
Коста
Како би било, за почетак, кад смо већ код заштите култре, да сви натписи у Кнез Михајловој буду прописани на ћирилици?
Notarius
Koga to zanima? Natpisi treba da budu lepi i kvalitetni, na knez Mihailovoj tradicionalno je bilo i ćiriličnih i latiničnih. Stranih i domaćih. Treba se čuvati učmalosti.
Minja
U potpunosti se slažem sa komentarom iz GB. Džabe nam ćirilica ako na njoj piše фаст фуд i slično. Mora da se neguje jezik, jer je on postojao mnogo pre pisma i jer je naš narod kroz najveći deo svoje istorije bio nepismen. Sad je kao pismen... Poenta je da se u užem centru, koji je i turistička zona, koriste oba pisma.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља