Radioaktivna groznica ponovo je prodrmala Evropu. Ovoga puta umesto nuklearne elektrane u Černobilju u centru evropske i svetske pažnje smo mi. Iznenadne, misteriozne i još nedovoljno naučno objašnjene bolesti vojnika Kfora na Kosmetu podgrejale su stručne i političke rasprave. Vlade nekih evropskih zemalja zapretile su da će povući svoje vojnike iz kontaminiranog područja. Lekarske ekipe su do guše u poslu, najsavremeniji aparati u medicinskim laboratorijama rade na otkrivanju dijagnoza. Pljušte optužbe a pominju se i optužnice i to za Haški tribunal.

Naši najbrojniji

Ipak, u svemu tome kao da se zaboravlja da najbrojnija vojska koja je bila u kontaminiranim zonama nije ni italijanska ni američka, već naša. Vojnici iz stranih zemalja došli su u Pokrajinu posle bombardovanja kada je opasnost od aerosolnih čestica bila znatno umanjena. Oni nisu trpeli direktna zračenja, nisu bili u blizini eksplodiranih radioaktivnih metaka. Od kontaminacije vode i hrane štite se tako što dobijaju potrebne količine iz svojih zemalja.

Prema grubim procenama - nadležni u Vojsci Jugoslavije ne daju zvanične podatke - na Kosovu i Metohiji je u proleće 1999. godine bilo koncentrisano više od sto hiljada pripadnika naše armije. Barata se i cifrom od 140.000 od čega dvadesetak hiljada aktivnih vojnika, onih koji su tada služili vojni rok, a ostalo su rezervisti i aktivni i rezervni oficirski kadar.

Koliko je njih bilo u tenkovima kada su američki avioni bacali kišu metaka sa osiromašenim uranijumom i, kako se sada ispostavlja, plutonijumom koji je i do milion puta toksičniji. Šta je sa onima iz saniteta koji su trčali u najužarenija područja da spasavaju ranjenike i onima koji su kroz radioaktivnu prašinu izvlačili tehniku. Te podatke niko pouzdano ne zna. Čak ni približno.

Nedostaje oprema

Do sada je poznato da je u Pokrajini radioaktivnom municijom gađano 112 lokacija, u Srbiji pet i jedna u Crnoj Gori. Svi pogođeni lokaliteti u Srbiji su na jugu između Vranja i Preševa. Radijacija je na tim mestima dvanaest do osamdeset puta veća od dozvoljene. Ukupno je na SR Jugoslaviju palo oko pedeset hiljada metaka - jedan metak ima 300 grama, što iznosi 15 tona osiromašenog uranijuma.

Opasnost postoji

- Postoji opasnost da među pripadnicima Vojske Jugoslavije ima kontaminirnih - kaže pukovnik mr Milan Zarić, načelnik Uprave ABHO Generalštaba Vojske Jugoslavije. - Zalažem se da se obavi pregled svih vojnika koji su bili na služenju vojnog roka u to vreme?

Pukovnik Zarić dodaje da su na potezu sada druge institucije. Vojska je po njegovim rečima uradila ono što je bilo do nje. To što se o tim aktivnostima malo znalo ne znači da se nije radilo. Sada se očekuje da, pre svega, Savezna vlada i njeno Ministarstvo zdravlja krenu u akciju. Najvažnije je kupiti potrebnu medicinsku opremu za dijagnostiku jer nje nema dovoljno, a međunarodna zajednica je sada raspoložena da pomaže našoj zemlji.

Da se nešto menja i na saveznom nivou, ima najava. Kako smo saznali u Saveznom ministarstvu zdravlja, uskoro će se pri Saveznoj vladi osnovati savet eksperata koji će multidisciplinarno ispitivati posledice osiromašenog uranijuma na zdravlje stanovništva u zemlji. Tim stručnjaka nije još kompletiran, ima još dosta nepoznanica u vezi s radom ovog saveta ali dobili smo obećanje da će uskoro javnost o svemu biti podrobno obaveštena.

Mnogi vojnici i oficiri su ozbiljno uplašeni posledicama "balkanskog sindroma". Pošto se radi o njihovoj koži, utisak je da oni sve to ozbiljnije doživljavaju od naučnih ustanova koje izdaju bledunjava saopštenja na konferencijama za štampu.

Radiološko odeljenje najposećenije

Starešine se, pričaju u Vojsci, snebivaju da se usele u prostorije obnovljenog dela zgrade Generalštaba, plaše se za zdravlje iako su dosadašnje analize utvrdile da u krstarećim raketama nije bilo radioaktivne municije. I u vojsci je situacija slična. Čim se neko nakašlje prva asocijacija je osiromašeni uranijum.

Odeljenje radiološke zaštite Vojnomedicinske akademije nikada nije bilo posećenije.

- Danas su nam dolazila trojica bivših vojnika, traže da ih pregledamo. Mnogima se uvukao strah u kosti. Ozbiljno su uplašeni - priča pukovnik dr Milan Mišović, načelnik odeljenja radiološke zaštite beogradske Vojnomedicinske akademije.

- Svakog dana dolazi od pet do deset ljudi. To je i razumljivo. Jonizirajuće zračenje je vrlo opasno, a kad se osete simptomi bolesti, onda je kasno.

Da je zaista tako, uverili smo se i sami tokom razgovora sa dr Mišovićem. U ambulantu je ušao jedan civil koji se interesovao za preglede. Rekao je da je učestvovao u ratovima od 1991. do 1995. godine i da bi bez obzira što nije ni bio na Kosovu, uradio potrebne analize. Dr Mišović mu je objasnio da je sada nemoguće pregledati svakoga ko to želi i da prednost imaju aktivni oficiri VJ i civilna lica zaposlena u armiji koji su bili na Kosovu. Savetovao je namerniku da se obrati vlastima u opštini gde živi ili nekoj drugoj civilnoj instituciji i pita ih da li ima pravo na preglede.

- Ovako više ne može da se radi - hvata se za glavu dr Milan Mišović. - Država mora da se umeša. Krajnje je vreme da se donese neki propis.

Vitaminska terapija

Od kraja prošle godine na VMA su uvedeni sistematski pregledi za vojnike i oficire koji su bili na Kosovu. Obuhvaćeni su pripadnici ABHO jedinica koji su obavljali radiološka izviđanja kontaminiranog područja na jugu Srbije kao i aktivni oficiri i civilna lica zaposlena u armiji. Kroz sistematske preglede prošlo je nešto više od hiljadu ljudi i prvi rezultati su dobri, ali je još prerano za donošenje zaključaka. Sistematski pregled obuhvata odlazak očnom lekaru, otorinolaringologu, internisti, specijalisti medicine rada i kompletnu laboratorijsku analizu. Uporedo se pravi i takozvana pozitivna radna anamneza - da li je lice bilo na terenu, koliko je bilo blizu eksplozije, koliko je vremena provelo u kontaminiranoj zoni... Na osnovu sistematskog pregleda, biohemije krvi i urina i pozitivne radne anamneze utvrđuje se da li će se nastaviti sa specifičnim pregledima merenja nuklearnih zračenja. Po rečima dr Mišovića, od 1200 do sada pregledanih za njih 200 je odlučeno da se ispitivanja nastave jer postoji verovatnoća da su kontaminirani. Oni će proći preglede gama spektrometrom i drugim aparatima koji su adaptirani za fizičku dozimetriju.

VMA raspolaže tehnologijom koja omogućava da se jedan pacijent pregleda za jedan dan, što nije ni približno adekvatna medicinska zaštita. Zato u pomoć priskače i Institut "Dr Dragomir Karajović" koji je otvoren za pripadnike MUP-a Srbije a tu su još i Vinča, i Vojna bolnica u Nišu.

Vlada mora da pomogne

- Neophodno je da Savezna vlada odreši kesu i nabavi savremenu opremu. Preko je potrebno opremiti desetak regionalnih centara u Srbiji i Crnoj Gori modernim medicinskim aparatima kako bi na preglede mogli da se primaju i rezervisti kojih je i bilo najviše. Po mojoj proceni, ne bi trebalo više od sto hiljada maraka za opremanje jednog takvog centra, što je ukupno milion maraka a, da podsetim, jedan skener toliko košta - ističe dr Mišović.

Pregledima koji se obavljaju na VMA moguće je utvrditi stanje pre pojave raka, ali važno je reći da ne postoji lek koji može potpuno da neutrališe toksični efekat i štetno radioaktivno dejstvo uranijuma u organizmu.

Postoje, međutim, metodi kojima se ublažava negativno dejstvo ovog teškog metala, a jedan od najvažnijih je vitaminska terapija radi podizanja odbrambene moći organizma.

Bombardovanje Srbije i Crne Gore donelo je velike opasnosti od hemijskih otrova, možda čak i veće nego što su uranijumski meci. Vazduh i zemljište su kontaminirani olovom, azotnim oksidima i drugim štetnim otrovima a "zalivski sindrom" otkrio je još jednu opasnost. Kako naglašava dr Mišović, američki vojnici su u toku Zalivskog rata dobili od 12 do 14 različitih vakcina a niko nije dovoljno istražio šta se zbiva u organizmu i do kakvih genetskih promena dolazi usled tolike količine vakcina.

U Velikoj Britaniji je od "zalivskog sindroma" umrlo petsto a razbolelo se pet hiljada ljudi. Procenjuje se da je potencijalno obolelih u Americi čak 90.000 vojnika. Najnovija istraživanja otkrila su da u nekim slučajevima radijacionu bolest prati infekcija čiji su uzročnici mikroorganizmi slični HIV virusu.

U SAD još postoje kontroverze oko "zalivskog sindroma". U oko 150 porodica ratnih veterana rođena su deca sa teškim anomalijama, ali američki Pentagon se još usteže da prizna vezu između ovih i drugih oboljenja sa ratom u Zalivu. To i ne čudi ako se zna da samo radnici postrojenja za preradu radioaktivnog nuklearnog otpada u državi Kentaki na ime odštete od vlade SAD zahtevaju isplatu deset milijardi dolara.

Kada je reč o kontaminiraosti naših vojnika, stručnjaci se slažu da se ne može govoriti o katastrofalnim posledicama po zdravlje, ali o opasnoj pojavi - svakako. Zato oni čije je zdravlje ugroženo s pravom očekuju da se nadležni s tom opasnošću i suoče.