"Uža porodica" iz serije "Bolji život" družila se i posle snimanja: Lidija sa Draganom Bjelogrlićem

Iako je prošlo petnaest godina od snimanja serije "Bolji život", glumica Lidija Vukićević se fizički nimalo nije promenila. Još ima savršenu liniju iako je u međuvremenu postala mama dva danas velika dečaka, istu frizuru koja joj se dopada takva kakva jeste. Sa zadovoljnim osmehom na licu kaže da smo je posetili u pravom trenutku jer dugo nije bila tako zadovoljna i ispunjena na svim poljima.

– Kompletan izgled dolazi iz glave. To podrazumeva snagu ličnosti. Iako nikome nije uvek sjajno u privatnom i poslovnom životu, treba sačuvati sebe psihički i fizički. Nisam osoba koja se predaje lošim stvarima, čuvam sebe spolja i iznutra – kaže Lidija Vukićević.

Zbog kose i frizure ostajala je bez nekih uloga, ali joj se to nije činilo dovoljnim razlogom da nešto preduzme i promeni je. Kaže da prirodu ne treba menjati i ispravljati.

– Pristala bih na to da potpuno ošišam kosu i na milimetar zbog dobre uloge koja bi bila i dobro plaćena. Neću da nekome činim užitak, da to činim samo radi promene, a da ne odgovara osobi koju igram. Umeće maskera i šminkera je da me promene. Kada sam u Narodnom pozorištu igrala u predstavi "Na dnu" Maksima Gorkog, i nisam imala ovakvu kosu. Moja najveća želja je bila da igram partizanku. Volim našu istoriju, ono što je bilo poštujem, a nisu mi dali tu ulogu "sa takvom kosom".

Kod frizera retko odlazi jer niko ne ume sa njenom kosom kao ona.

– Čupa me, boli, to mi je kao da idem na mučenje – kaže Lidija. – Frizeri me uvek zadržavaju da bi mi ispravili kosu, vide me u tom izdanju, a ja nemam volje i vremena da nekome činim taj plezir.

Bračne ponude

Andreja i David često mami donose jutarnju kafu u krevet

I ona je poput milionskog gledališta proteklih nedelja bila "zakucana" za televizor zbog reprize "Boljeg života". U vreme kada se prvi put prikazivao, bila je u obavezama i nije stigla da vidi sve epizode. Kada je nedavno otišla na roditeljski sastanak, podelila je autograme celoj školi... kao nekada. Snimanje "Boljeg života" joj budi lepa sećanja. U to vreme je živela brzo, sa snimanja odlazila na predstave. Igrala je u predstavi "Poltron" u Beogradskom dramskom pozorištu sa Žikom Milenkovićem. Kada ju je na sceni pitao kako se zove, rekla mu je: "Violeta Popadić".

– Ni danas nisam svesna da sam to rekla mada su mi to potvrdili i glumci i oni iz publike – seća se Lidija. – Tempo je bio takav da nisam stizala da se prebacim iz uloge u ulogu. Bilo je lepo u to vreme, volela sam SFRJ i žao mi je što je nemamo. Tada su glumci imali veće izazove. Putovali smo u Zagreb, Sloveniju, bili smo "gospoda glumci". Imali smo vozni park "Boljeg života". Po ugovoru nismo smeli da vozimo kola da nam se nešto ne bi desilo i da ne bismo kasnili, što je apsolutni profesionalizam. Snimanje "Boljeg života" je bilo dobro organizovano. Toliko smo uživali da smo znali da posle snimanja mi iz "uže porodice" sedimo kod nekoga u stanu do dva sata ujutro. Ni tada nismo dosadili jedni drugima. Danas su glumci s pravom nezadovoljni i jedva čekaju da se razdvoje. Kada smo snimali novogodišnju epizodu, imali smo prase kao rekvizit. Bili smo toliko gladni da smo pojeli to prase, a snimanje nismo završili. Pošto smo prase jeli iznutra ostala mu je samo koža, pa smo ga napunili novinama i izgledalo je vrlo uverljivo i "celo".

Violeta Popadić je bila fatalna devojka, ali u to vreme je i Lidija Vukićević i te kako ličila na nju. Svakodnevno joj je stizalo pedesetak pisama u kojima je bilo i bračnih ponuda.

– Violeta Popadić mi je odgovarala prema godinama, nezrelosti, zaljubljenosti, nezaljubljenosti, inatu, sve mi je to privatno "išlo", nije bilo velike razlike između mene i nje.

U trenutku najveće popularnosti trebalo je sebe staviti na ispit i videti kuda dalje. Lidija je tada u dvadeset i nekoj znala da je popularnost mač sa dve oštrice, da čini sve da ubije glumca kao ličnost ako niste jaki i ne mislite svojom glavom. Ipak, nije krenula za zvezdama...

– Uvek sam mislila da je bitan privatni život i da kada se okrenete iza sebe, nemate samo uloge. Ne postoji moderno vaspitanje i moderni brakovi. Nisam videla razlog da zarad karijere nemam decu i porodicu. U trenutku kada sam bila najpopularnija glumica SFRJ, otišla sam na pet godina u nepoznatu zemlju mada sam znala da mi nigde ne može biti lepše nego ovde. Moje mesto je bilo pored muža. Ovde mi je posle svega lepše i sa platom od dve marke, restrikcijama struje i nekim pištaljkama na ulici. Jedino se dobro osećam u Srbiji, a pet godina sam živela u Holandiji, šest meseci u Turskoj i Americi.

Odluke donosi na rez, nikada ne kuka i ne kaje se. Učini sve da sebi sutra ne bi prebacivala. Živeći u inostranstvu sa bivšim mužem, fudbalerom Mitrom Mrkelom, koji je svakodnevno imao treninge, potrudila se da joj ne bude dosadno. Znala je da sedne u automobil i obilazi Amsterdam, Roterdam, stiče prijatelje i poznanike na ulici.

– Ja sam otvorena osoba, uglavnom nasmejana. Ponekad se osmehom branim i kada mi je teško, idem na to. Nije lako kada odete, a ne znate kada se vraćate. Najbolje mi je bilo kada sam se vratila.

Lidija i Mitar Mrkela dok su bili mladi i zaljubljeni

U lepoj kući na Bežanijskoj kosi Lidija danas živi sa desetogodišnjim Andrejom i sedmogodišnjim Davidom. Pored elementarnog vaspitanja koje se podrazumeva, insistira na tome da deca poštuju svoja osećanja.

– Na vreme sam shvatila da deca više poštuju majku koja ima svoje obaveze, radi, ima vreme van njih, više je uvažavaju. Ne želim da budem "mama za sve". To sam bila kada nisu znali da govore i hodaju. Sada su već "mali ljudi". Svako ima svoje obaveze i zato dobro funkcionišemo. Andreja sam naučila da plaća telefon, to je njegova obaveza. Organizovali smo se oko šetnje psa. U poslednje vreme mi donose kafu u krevet. Oni znaju da sam neko ko voli da spava i kome su potrebne tri kafe da se razbudi. Tada imam svoje vreme za meditiranje, razmišljam, maštam, čitam. Od svoje dece ništa ne krijem, često razgovaramo. Ne želim da me se plaše kao autoriteta, nikada ih nisam udarila za istinu već za laž. Kada su me slagali, znali su da dobiju velike batine, vreme je surovo, ulica i društvo čine svoje. Puštala sam im filmove o najvećim narkomanima, sve im je rečeno, pričamo o tome i želim da ih sačuvam od toga.

Loša kuvarica

Kada se desio razvod, Lidija je decu stavila na krevet i objasnila im da ih u kući više neće biti četvoro već troje, da je to njihova budućnost, ali i da ih roditelji jednako vole kao pre.

– Nisam htela nijednom da ih slažem kako mi to ne bi jednog dana prebacili. Žene su tu konkretnije, jasnije i hrabrije da kažu deci istinu. Stariji sin mi je rekao da mu je drago što mu sve iskreno kažem i zna da neće biti prevaren sa moje strane. Ljubav ne znači ništa ako nema poverenja, a mi ga imamo jedni u druge.

"Bolji život", serija koja je obeležila kraj osamdesetih: Lidija sa kolegama

Imati muškarca pored sebe, a pri tom i dvoje dece nije na prvi pogled jednostavno...

– Čak i o tome otvoreno pričamo i nekada me deca iznenade svojim komentarima. Znaju da ne postoji čovek koji će biti pored mene i oduzeti im mamu. Ne mislim da treba da budem sama, niti sam sama. Trudim se da im objasnim da je ljubav između žene i muškarca nešto drugo, da, ako je majka zadovoljna, biće bolja, srećnija, nasmejanija. Oni imaju svoje zabave i društvo, a ja neću da ih vezujem za svoju suknju i ne bih želela ni ja takvog muškarca za sebe.

Lidija kaže da nije bila u braku koji je bio takav da više nikada ne bi poželela da se ponovo uda. Mada, prija joj "sloboda", zabavljanje, kada svako u svoju bravu stavi ključ i ne menja zbog nekog svoj način života.

– Ova situacija ima svojih prednosti. Problem može da nastane kada spavaš do dva sata posle podne. Sebi ne bih izabrala onog koji će mi u osam ujutro reći: "Nisi stavila supu". Ne bih mogla da budem sa takvim, ja nisam kuvarica, mada i to mogu da budem.

Nedavno je hrvatska pevačica Severina govorila za jednu beogradsku televiziju i u toku intervjua pomenula Lidiju Vukićević kojom je fascinirana, njenim dugim nogama, lepom kosom. Čini se da je to bilo više od komplimenta, pohvala "na nacionalnom nivou" s obzirom na to da je poznato koliko su Hrvati šturi na komplimentima, a Severina je nacionalna pevačica. Tih dana se Lidiji usijao telefon.

– Prijalo mi je zato što je to rekla prvo zato što je naša politička situacija takva kakva jeste, a ja verujem u čoveka i verovatno i ona tako razmišlja. Nije imala strah da to kaže. Nije morala toliko da se oduševi. Ne sećam se da mi je neko dugo učinio veći kompliment.

Lidija ne glumi u našim filmovima novije produkcije. Ne pripada nijednoj od tih ekipa, glumačkim skupovima, ne druži se ni sa kim ko je mnogo bitan da bih na taj način dobila ulogu. Nije se nervirala zbog toga, već je otvorila privatnu školu glume za decu od prvog do osmog razreda. Kaže da je gluma jedino što ume da radi. Žao joj je što deca ne znaju ko je Nušić, misle da je Šekspir nemački pisac i zahvaljujući kompjuteru imaju slabo razvijenu kulturu govora. Kada bi se njeni sinovi odlučili za poziv glumca ili fudbalera, ne bi imala ništa protiv, ali pod jednim uslovom...

– Imam samo jedan zahtev, da u tom poslu budu u vrhu. Ako si u sredini, sve je mučenje, davanje mnogo ljubavi i ogromne energije. Ja sam zahtevna majka, sa mnom nije lako. I sebe iscrpljujem svojom zahtevnošću.