Snimak iz 2001. god: Jovanka na grobu svog muža Josipa Broza Tita

Nije to za novinare, policija treba to da ispita, požalila se nedavno Jovanka Broz svom prijatelju, komentarišući stalno interesovanje medija za nju i njen život. Stotine njih čeka godinama i decenijama na intervju od udovice Josipa Broza Tita, a ona još ćuti, bar za javnost.

- Kad budem odlučila da pričam, znam kako ću to da uradim - ima običaj da zagonetno nagovesti gospođa Broz ostavljajući utisak da nešto debelo nije u redu sa tim što se dešava oko nje. Najpre sa kućom u kojoj živi.

Pisali smo o tome kako izgleda, bili u njoj, snimali koliko možemo jer Jovanka Broz ne želi za javnost da otkriva taj deo svoje intime. U osamdeset prvoj godini ona se uglavnom sama stara o nekoliko stotina kvadrata. Koliko može da čisti, briše, sprema, kuva, pere - svako može da proceni. Ipak, bivša prva dama se ne žali, ne traži ništa osim da je obaveste da joj je nešto ukinuto ili oduzeto, da joj kažu ukoliko nema prava na nešto što bi trebalo da joj pripada.

Kost u grlu

Oni koji bi trebalo da brinu o tim osnovnim stvarima vezanim za Jovankin svakodnevni život, a na koje se ona najviše žali, tvrde da nemaju razloga da je mrze, ali priznaju da im je jedino ona "kost u grlu", dodajući da je jedino ona nezadovoljna radom Službe za zajedničke poslove Saveta ministara, a "ostalih nekoliko hiljada korisnika njihovih usluga je prezadovoljno".

Trude se da budu ubedljivi, ali…

- Treba prvo komisija da pregleda u kakvom stanju je kuća… - počinju svoju uobičajenu priču u službi za održavanje.

- Dosta mi je komisija - uverava nas ljutito Jovanka Broz. - Šest komisija mi je do sada prolazilo kroz kuću, sve pregledalo, a onda konstatuju stvari i nikada ništa ne urade niti se jave. Šta ima više da gledaju, neka rade!

Sa druge strane, u zgradi nekadašnjeg SIV-a nas ubeđuju da u poslednje četiri godine nijedna komisija tamo nije odlazila, dok se Veselin Matović, načelnik objekata, koji taj posao radi više od dvadeset godina, seća da je samo dva puta komisija izlazila na teren i to još početkom devedesetih.

Čak i da je tako kako pričaju, postoje valjda izveštaji tih komisija gde se vidi stanje kuće u kojoj nema grejanja, gde struja radi polovično kao i voda ili telefon, gde su oluci zapušeni, tavanice oronule sa ogromnim rupetinama nastalim verovatno usled vlage.

- Nema tih izveštaja - kažu u Službi gde bi voleli da im se imena ne pominju, baš kao što ni Jovanka ne želi da daje zvanične izjave prepuštajući policiji da "reši situaciju". - A i da ih ima, šta onda, sada je situacija sigurno za sto osamdeset stepeni drugačija.

Tragom trideset miliona

Grejanje nije dobro ali, tako je u celom tom kraju, kažu, jer tu prolazi deo vojnog toplovoda. Znači vojska je odgovorna što vrela para šiklja po Dedinju, a ne greje stanove. Ali, činjenica je da podstanica u podrumu kuće u kojoj živi Jovanka Broz ne radi kako treba već godinama, pa ništa. Dođe ponekad majstor, nešto kao popravi pa posle nekoliko dana opet ne radi. Curi voda iz nje i plavi temelje kuće. Službenici premijera Svetozara Marovića, koji nije pokazao mnogo interesovanja za slučaj iz Bulevara mira, tvrde da Brozova udovica ima običaj da ne otvara vrata dvorišta.

Kako, kad tamo postoji obezbeđenje, ponekad baštovan a naravno telefon ili pismena najava da će majstor doći takođe su moguće "rešenje komplikovanog" problema otvaranja vrata.

Pogled iznutra: preko puta ulice počinje velelepni kompleks Dvora na Dedinju

Da, ali da bi se to popravilo, mora cela kuća da se snimi, obnovi, ne može jedan po jedan deo, kažu službenici premijera SCG. Zna se kako to ide, dodaju: procena stanja, novac za obnovu, raspisivanje tendera, prihvatanje ponude… Saznajemo da je prošle jeseni bilo odobreno trideset miliona dinara za popravku te kuće. Papire smo videli , ali nismo mogli da ih dobijemo ni fotokopirane. Poslali su pismo (tako kažu) Jovanki sa napomenom "da požuri sa odgovorom o dopuštanju komisiji da uđe u kuću" jer je kraj fiskalne godine blizu, a te pare moraju da se iskoriste inače se vraćaju u budžet Republike Srbije koja delimično finansira ovu zajedničku državu i objekte što joj pripadaju.

Odgovor nisu dobili pa to navode kao dokaz da je "Jovanka nemoguća". A ona tvrdi da nikakvo pismo nije dobila, iznenađena što prvi put od nas čuje o tim parama! Pomislili smo: znači novac se vratio u resor ministra finansija Srbije Mlađana Dinkića pa da proverimo…

Istog trenutka nas iz zajedničkih službi SCG uveravaju da Dinkić verovatno nema pojma da su te pare bile namenjene za kuću u kojoj Jovanka živi jer Srbija svoj deo novca za budžet SCG uplaćuje paušalno, za sve potrebe održavanja zajedničkih institucija.

Neobična situacija. Ali, ni dalje nam nije jasno zašto ne može da se popravi deo po deo kuće, od podruma do krova. Jer, Jovanka je nekoliko puta rekla: "Otvoriću im ja vrata, neka idu u podrum da popravljaju, šta ima da šalju komisije."

- Ne budite smešni! Da li ste vi nekada renovirali kuću? To tako ne ide - dobijamo odgovor u ogromnoj zgradi nekadašnjeg SIV-a.

Kako ide, to se vidi, a nije ni smešno, više je tragično. A šta, na primer, pitam, da se vili u kojoj živi Svetozar Marović poplavi podrum: da li bi njega iseljavali ili bi se sa podrumom nešto uradilo? Odgovor je stigao brzo, pomalo očekivane sadržine: "Sa Svetozarom Marovićem, njegovim kabinetom, obezbeđenjem, brzo bismo se dogovorili, dok je u ovom slučaju komunikacija jednosmerna jer od nje odgovora nemamo."

Molbe upućene Labusu

Oluci su zapušeni a vlaga i voda podrivaju zidove kuće u kojoj malo toga radi kako treba

Možda Jovanka Broz samo izbegava nejasne situacije, kao što je to činila i kada su je pre gotovo dvadeset pet godina izbacili iz kuće i poslali u - kućni pritvor. Pod pritiskom sveta, hteli su kao da joj naprave kuću na Dedinju, samo za nju. Rekli su joj koliko će koštati, a kada su posle završetka gradnje došli sa konačnim planom, cena se gotovo udesetostručila! "Neće oni da kradu novac na Jovankino ime", rekla je i odbila novu kuću pošto je pretpostavljala da su na račun nje sazidane bar još tri.

Pita se - šta bi sada bilo sa njom, gde bi živela, kada majstori jednom uđu u celu kuću? To sam i ja pitao u "službi".

- Tražimo adekvatno rešenje - rekao je Marovićev službenik.

"Tražimo", ponavljam reč ne verujući! Pa kako ste onda mislili da renovirate prošle jeseni ako već tada niste imali rešenje za Jovankin smeštaj? Ako ste planirali da započnete renoviranje sa onih trideset miliona, a da ga završite sa sredstvima iz budžeta za sledeću godinu koja nisu uopšte izvesna? To bi moglo da se razvuče na godine i godine čekanja! Pitanje je ostalo bez odgovora, kao i mnoga druga koja Jovanka postavlja.

- Ovaj objekat namerno razaraju da bi ga neko kupio po maloj ceni - ubeđena je stanarka kuće bez ikakvog prava da sama nešto preduzme jer kuća ne pripada njoj. - Meni razaraju zdravlje. Kuća je dole puna fekalija… Te komisije što su ulazile, postoje ti ljudi, svedočiće oni… Zašto Labus nije nešto preduzeo, a dva puta sam ga molila, pisma mu lično uručivala…

Oko tih pisama nastaje još jedna misterija. Predala ih je, seća se Jovanka, po radniku policije koji se zvao Rade Čečur, a kome se od tada gubi svaki trag. Pozvali su ga na raport nadležni, nagrdili u stilu ko je on da nosi pisma Labusu, a potom "stavili na led" jer, smatraju Jovankini bližnji, još nema uslova za penziju. A penzionisanje je nešto što spada u lako rešenje za sve one koji se približe Jovanki ili učine nešto za nju. Takvo bar mišljenje vlada u "kući nemira" sa sedištem u Bulevaru mira.

- E, to je za komisiju - ogorčena je Jovanka.- Da ispita ko je šta radio.

(Nastaviće se)