Da sa tvoga puta neskrenemo | 29/02/2012 05:00

,,Оптеретили смо дечје главе огромном количином израза, бројева, година, дефиниција... А онда оду на озбиљно међународно Писатестирање и подбаце у односу на европске вршњаке. Јер тамо непотребне информације никога не интересују...

Cim neinteresuje evropska ''natjecanja'' odmah nije interesantno nikome, a nije ni evropski, jer koga bi to onda interesovalo. Ko misli da je bitno sta je interesantno u amerikama, africi, aziji, je umislio da zivi na planeti zemlji a ne Evropi, tako nam Ljubicice zute iz Brisela. Izbaciti iz upotrebe sve sto nije interesantno u Briselu.

citac HU | 29/02/2012 08:20

Clanak ce biti zanimljiv. Samo uzimajuci u obzir sta je sve u zivotu diplomirala i gde je sve dosad radila. Prava tema za pravog coveka.

mima stefanovic | 29/02/2012 10:07

Zasto deca ne vole skolu?Navodim samo dva primera sta sve deca moraju da uce i pitam nadlezne ko odredjuje autore udzbenika koji u najvecem broju na veoma nejasan nacin obradjuju gradivo,sa obiljem nepotrebnih cinjenica i za pamcenje teskih i nepoznatih pojmova.Sve to utice da deca nerado uce jer vecinu gradiva i ne razumeju :Primer !.
Obli ili valjkasti crvi su troslojni,bilateralno simetricni,pseudocelomatni,nesegmentisani organizmi- biologija za II razred gimnazije drustveno - jezickog smera,autori Brigita Petrov i dr.
Primer 2.
Na 40. strani Geografije Vladimira Djurica,u okviru jedne lekcije navedeno je cak 10 datuma .

Ivan K | 29/02/2012 10:57

,,Писатестирање" - да појасним ову редакцијску неписменоћу - ради се о програму PISA (Programme for International Student Assessment) у коме је укључено 65 земаља из целог света, и на коме сјајне успехе показују Кинези и Финци.

n v | 29/02/2012 11:04

Da djaci ne vole skolu, poznata je stvar. Medjutim, autorka se dotakla neceg mnogo ozbiljnijeg, a to je pitanje gradiva koje deca uce i kakao ga uce. Sustina svega i jeste navedena u podnaslovu: "pamtimo ono o cemu razmisljamo" - i to je cela istina. Nase obrazovanje se svodi na to da se lekcije doslovce reprodukuju, onako kako pise u knjizi. To je za nase nastavnike jasan pokazatelj da je dete naucilo gradivo. A nista netacnije od toga! Ucenik se mora ocenjivati iskljucivo na osnovu toga da li je razumeo lekciju. Trazite mu da napise rezime teksta, ali svojim recima, da napise disertaciju (uvod, teza, antiteza, sinteza, zakljucak) i to ce ga nauciti da razmislja. To mozda deluje isuvise tesko za srednjoskolce, ali verujte da nije tako. Ja sam prosla kroz takav sistem obrazovanja u inostranstvu i veoma mi je zao sto se isti sistem ne primenjuje i ovde. Ali Ministarstvo prosvete naravno da nema nameru time da se bavi, kao da od stepena obrazovanosti jedne nacije ne zavisi i njen uspeh.

Zoran R. | 29/02/2012 11:32

Deca ne mrze školu, ovo je vrlo opasna teza koja se protura u ozbiljnom listu. Kada će neko da shvati da se ljudski mozak razvija upijanjem velikog broja informacija? Da li bi Tesla bi to što je bio da ga otac nije terao da čita, a Bibliju da nauči napamet? Pustite te fore sa opterećivanjem dece, treba ih još opteretiti, a ne da neopterećeni pola dana provode po nekakvim fejsbucima i igrajući igrice. Eto, u SAD se ubiše od brige i rasterećenja dece, pa malo malo, a neki klinac strelja pola razreda. Plasiranje ovakvih priča u javnosti je potpuno nepotrebno i opasno...

посматрач овдашњи | 29/02/2012 12:15

Школство преко Интернета. А то је комплетно учење преко рачунара.
Прво би сви у том ланцу, научили да користе рачунаре. Друго, уштеделе би се огромне количине папира, шума, за штампање уџбеника, који су најлошија карика у целом ланцу образовања. То више нико не чита !!!
Укратко, програм би одобравало министарство, а измене у том програму би биле лако изводљиве, са једног места /у софтверу/, а не у доштампавању новог уџбеника.
Значајно би било и то што би један електронски буквар ( на ћирилици ), био доступан нашима и у иностранству, а и за обуку неписмених.
Сваки електронски час би могао имати анимацију која би тражила и активно учешће ђака, одговори путем СМС и много " цака ", који траже сталну пажњу.

Goran M. | 29/02/2012 12:36

Mislim da deca ne mrze školu. Naprotiv. Dobru školu čini zajedničku rad nastavnika i dece, kako na obrazovanju tako i na raznovrsnom ličnom usavršavanju. Znam da takvih škola ima. Pitanje je, mežutim, da li ih ima dovoljno.

Zoran R. | 29/02/2012 12:37

Nije jedina poenta škole učenje, šta ćemo sa druženjem, socijalizacijom, prvim ljubavima, igrom, sportom? Da li sve to može da se razvija preko interneta? Ne može, naravno, niti će ikada moći...

Ozi  | 29/02/2012 12:38

Intervju direktora Petnice Vigora Majica sam procitao i sacuvao jer je vrlo jasno i ubedljivo govorio ono sto svako ko je prosao kroz nas obrazovni sistem a sada je roditelj dece koje prolaze kroz isto zna - sistem je odavno prevazidjen, totalno neprilagodjen sadasnjosti i katastrofalan za buducnost. Analiza dr. Buturovic je, uz svo postovanje njenih zvucnih titula, potpuni promasaj. Sve ono lose o cemu je direktor Majic govorio kao sto su ignorisanje svetskih trendova u obrazovanju, programska neprilagodjenost uzrastu, elitizam a sto je autorka pokusala da opovrgne, upravo je potvrdila. Zanimljivo je da se jedino nije dotakla nastavnog kadra, profesora dinosaurusa i privatnim interesima o cemu ima dosta u tekstu koji pokusava da negira?! I na kraju talenat, na nacin na koji ga nas skolski sistem prepoznaje, jeste u sustini nesto negativno i stoga je bolje kroz savremene i interesantne programe sto vise djaka i studenata funkcionalno, a ne pojmovno, obrazovati.

gavran gavran | 29/02/2012 13:03

malo je reci da deca mrze skolu - moju cerku hvata mucnina kad se priblizi zgradi skole, pa ako idemo ulicom nekim drugim povodom ona trazi da idemo zaobilaznim putem - samo da joj u vidokrug ne bi dosla zgrada skole - indikativno je i to sto skole u srbiji lice na zatvorske jedinice - ide u sedmi razred u jednu od "najprestiznijih" skola na dorcolu -
uce decu nekim binarni i trinalnim matematickim sistemima - katastrofa... hitno menjati!

citac HU | 29/02/2012 13:45

Necu o prosveti namerno. Deset godina sam proveo u srednjoj gradjevinskoj skoli i cetiri na gradjevinskom fakultetu, u istom gradu. Glavni predmet, celo vreme mi je bio - nacrtna geometrija. Em sam ja pisao program za nacrtnu u SAPV, em sam i napisao udzbenik iz tog predmeta, koji se koristio cak i u Titogradu.
Samo cu reci, sada prvi put glasno. Ne znam danasnji kadar, inznjera koji rade po strucnim skolama, ali u moje vreme, od nas desetak u zbornici, mislim inzenjera, samo smo nas dvoje, ili troje pre te nesrecne posvete, upoznali sta znaci gradilite, leti na zezi i zimi po cici zime.
O citanju gradiva, teme, na casu, od strane predmetnog nastavnika, ili profesora, ako je polozio drzavni ispit, bolje da cutim.
Znam da su danas u istoj skoli dva-tri moja bivsa djaka, diplomirani gradjevinski inzenjeri, koji znaju i ArchiCad, pa djaci nemaju potrebu da uce nacrtnu ko mi u ono vreme. Pod Velikim cika Petrom.
Prva ceriti aksioma u nacrtnoj geometriji vaze za ceo poznati Univerzum.

Danijela izEU | 29/02/2012 14:19

@gavran gavran: Binarni sistem je korisna stvar, oni koji to znaju primaju ogromne plate u Facebook-u i Google, koji vape za matematicki pismenim ljudima. Takodje Banke, Osiguravajuca Drustva, Finansijske institucije debelo placaju matematicare. Ja ne vidim nikakav problem u skolskom sistemu koji je mene opremio mnogim znanjima koja se u ovom tekstu tretiraju kao nepotrebna i neupotrebljiva- te tvrdnje jednostavno nisu tacne. Drugo je ako se zeli da se totalno zaglupi citav narod da bi bio bolje stado za politicke profitere kao i da bi koristio Facebook neobavesteno, sto ce reci lak profit za neke, a gubljenje vremena i novca za ovcice koje pisu sta spremaju za rucak, koje cipele, kola, telefon, pantalone su kupili...

milan radoicic | 29/02/2012 15:30

Naslovna tema je stara, cenim, koliko i škola. Mislim da, osim obimnog i zahtevnog gradiva, celokupna školska atmosfera bitno doprinosi velikoj antipatiji koju deca imaju prema školi. Gospođa Vesna Belušević (rubrika :Moj život u inostranstvu) u svojim tekstovima o japanskoj školi i deci, daje neke putokaze, kako treba i šta ne treba u činiti u školi. Lep pozdrav i čestitke autoru članka!

Ivan K | 29/02/2012 15:36

Колико ја видим, на делу је свеопште пропадање пропраћено инерцијом у спречавању истог. Изузетак су покушаји да се ствари доведу на место подсећањем на неке суштинске и непорециве чињенице. Али свако има своје виђење које су чињенице суштинске и непорециве.
Резултанта свега тога је , усуђујем се рећи, да смо на правом путу. - уништити тотално корумпирано школство, и створити слободу да свако делује према својим убеђењима (она очигледно не мањкају). Па они који верују у школе нека оснују своје школе, они који верују у самостална истраживања иду тим путем, трећи ће се запослити и учити на радном месту. Ваљда ће се тек онда показати права и пуна истина о знању, школству и едукацији и њиховим правим местима у хијерархији вредности - која год та (места) била.

collect links | 29/02/2012 16:38

Usudicu se da kazem svoje misljenje, u nadi da ce ga gospodja/gospodjica Zeljka procitati i o njemu razmisliti, a mozda ponesto i usvojiti za pisanje narednih clanaka.
Clanak je napisan tek da bi se popunio prostor. Da ima sta da se cita. Iz clanka je potpuno nejasno sta je problem koji se analizira, sta su moguca resenja, i sta je po Zeljki najbolje resenje. Pominje se nezadovoljstvo djaka, losi pisa testovi, misljenje direktora petnice, malo fejsbuk i mobilni, i konacno da je nase obrazovanje elitisticko. Posle ovakvog teksta ne znam sta da mislim i o cemu se tu zapravo radilo. Ne sagledah problem ali uopste. Eto sa sve takivim obrazovanjem je gospodja Zeljka uspela da se iskoluje, gde je problem?

Moje iskustvo iz belog sveta potvrdjuje da je SVAKO obrazovanje elitistiko i da nema zemlje kojoj je cilj puno visoko obrazovanih. Cak mislim da nase obrazovanje i nije tako lose, jer daje sirinu i mogucnost da se sagledaju stvari u osnovi.

Velik pozdrav Zeljka, i kvalitet na gore.

Vesna V. | 29/02/2012 16:48

Odlican tekst. Moja deca su prosla kroz dobre Kanadske skole i na primer od istorije su samo ucili o Indijancima, pa onda skok na Egipat i piramide, sto je kulminiralo u pravljenju pomentuih, sto je kulminiralo u casu na kome su se sva deca obukla u egipatske toge i sluzila kao neke "egipatske" djakonije. I to je kraj lekcije o Egiptu. Zeljka je vise nego u pravu.

Stevo Stevic | 29/02/2012 17:02

Skola je deo organizacije drustva, i deli dobre i lose strane celine. Niti jedna skola na svetu ne proizvodi genije, nego su poneke skole poznate po genijima!
A tu, ne daje bas neko objasnjenje test, analiza...

Ja sorom eto Djerdja | 29/02/2012 17:38

Autorka je verovatno isla na Kolumbiju kao Sorosev kandidat. Danas nas uci pameti kao da se stvari u skoli uce da se bude nekome poslusan a ne da bi se znalo ziveti.

Школски систем | 29/02/2012 17:42

Наш школски систем са некада изврсним учитељицама, одличним гимназијама, одличним школама ученика у привреди и занатским школама са практичном обуком, и са факултетима без глупости такозваног Болоњског концепта је био одличан, и треба га вратити. Данашњи цео систем образовања је лош. и то не случајно.Данашњим моћницима не требају свестрано образовани и паметни њуди, већ полуписмени поданици којима се може лако владати. Погледајте на РТС "Жикину шареницу" па ће те видети колико се неписменог света јавља и не уме да одговори на квиз питања.Жена из Зајечара незна која река протиче кроз град у којем живи.Кад се хоће да уништи један народ, онда му се прво уништи школски систем.

John Dagan | 29/02/2012 18:38

Gospodjo Buturovic, cudi me da pored toga sto ste izgleda studirali psihologiju, da ste u stanju da napisete “сви смо негде свесни да нису баш сва деца паметна”. Znate sasvim dobro da psihologija dosta dobro definise ono sto je abnormalno, ali da je sasvim nemocna kad je rec o varijacijama u sferi normalnog. Testovi inteligencije nam veoma malo kazu o tome koje je dete “pametno”. Tako je isto I sa uspehom u skoli. Uzroci razlika su kompleksni, a najmanje leze u organskim kognitivnim nedostacima. Da vi sad sirite doktrinu o vise ili manje pametnoj deci preko novena, nije potrebno. I moram da kazem, ako iskljucimo redje patoloske poremecaje inteligencije, vasa tvrdnja ili preporuka da je razumno da se uzme da su neka deca pametnija, a neka gluplja NIJE TACNA. I vi to znate.

хетерија 29 | 29/02/2012 18:44

За почетак , уче ћирилицу (уставом прописано писмо) у првом разреду ,а онда већ у другом крену са латиницом , која преовладава полако али сигурно. Тај непотребни дуализам, је прво оптерећење за дечији ум , уз све остало и стране језике (који треба да постоје , наравно)Моја деца су у нижим разредима и сваки дан носе неколико килограма књига , мени се згрчи рука кад покушам да подигнем торбу , а како ли је њима...Срећа па је школа близу.

П. РС | 29/02/2012 18:49

Слажем се да дјеца не воле школу, али треба наћи начин и метод да се заволи.Завршила сам ОШ у којој су ми предавали углавном наставници и учитељи који су факултете завршили у вријеме Југославије,ти људи су знали да заинтересују разред да једноставно мораш да их слуша.А да не причам о томе како сам 80% градива учила на часовима,јер су знали да пренесу знање. Данас завршавам гимназију и могу рећи да је општи хаос.Толико има лоших професора (част изузецима)који познају градиво, али не знају да пренесу знање.Искрено, оцјена у гимназији није ни 20% од стварног знања ученика.Мука ми је када видим како неки професори "муче" ученике који су мирни на часовима и пазе,а како се покоравају онима који праве проблеме и то само зато што су им родитељи на високим функцијама.Прво треба кадар да се промјени,а што се тиче градива, да се ја питам, још бих га проширила,ако сад не учимо кад смо млади, па када ћемо?!А као друго, под хитно треба да се мјењају уџбеници,бар што се тиче Р.Српске!

Neša A | 29/02/2012 18:54

Kao i obično. Sve, samo da pisci udžbenika nisu krivi za to što ne poznaju i ne vole sopstvenu materiju. Dajte akademicima zadatak da po svom nahođenju napišu školske udžbenike pa ćete videti šta je kvalitetno školstvo. A ne da se monopol pravda rezultatima kognitivnih istraživanja.

Aleksandar Simić | 29/02/2012 20:40

Radim kao nastavnik likovne kulture u OŠ.Dakle,mnogi su za to da se smanje obimi gradiva,da se to promeni,"dečica" su opterećena teškim torbama,"krivi" se kičma i sl.Roditelji su suviše razmazili decu.Dovoze ih u školu kolima iako je škola na 500 metara od kuće,škola im služi samo da se otarase dece i sl.Znate dokle to sve dovodi?Do toga da učenici na čas fizičkog dolaze bez opreme.Dakle deca nisu zainteresovana za fizičko,a o likovnom ili nečem drugom da i ne pričam.Mislite li da je to normalno?U moje se vreme znalo.Deca se napolju igraju,meni duša vrišti da se igram sa njima,ali roditelji kažu, ne,ne,prvo obaveze,domaći,učenje, pa onda igra.Pa me ponekad ispitaju,da vide kako sam naučio.Pa me i nauče kako da učim....A da,nisam rekao i moji su roditelji prosvetni radnici.I bio sam odličan đak.Naprezao sam mozak,ali se ne žalim.Mozak je kao i svaki drugi mišić koji ako se ne razvija,zakržlja.A vi i dalje roditelji vašu decu činite razmaženom,pa ćete dobiti nesposobnu decu.Vaspitanje.

objektivno o | 29/02/2012 21:01

Tesko je uopstavati, jer obrazovanje i njegova primena su nerazdvojni. Sta vredi imati odlicnu skolu ako nemate gde da nastavite da radite na onome sto ste u skoli ucili da postoji. Nisu ni razni testovi, pa ni medjunarodna takmicenja, neprikosnoveni u merenju obrazovanja i kvaliteta ucenika. Ali daleko od toga da mozemo da kazemo da su sve skole kod nas i u svetu kvalitetne. Nisu, najvise zbog toga sto je autoritet nastavnika i profesora unisten kombinacijom negaitvnih uticaja. Svaki pokusaj da se djaci zaista nauce necemu je osudjen na propast i umesto toga profesor je najcesce nabijen na kolac kao mucitelj. To nije slucajno nego elitistickom drustvu bas to odgovara da bi se lakse manipulisalo neobrazovanom populacijom. To su cinjenice svuda u svetu. Kako je kod nas ne mogu da komentarisem, ali ne verujem da je mnogo bolje od ostalih zemalja, nema razloga za to. Mali procenat je odlicnih djaka a ostale skola sustinski ne zanima. To su cinjenice i nema tu promene ma sta radili.

John Dagan | 29/02/2012 21:59

Moram da se vratim na vas tekst. Pre svega zato sto sam primetio da vas redovno kritikujem, a znam da vam je namera dobra. Treba razmisljati o pedagoskim metodama, tu ste u pravu. Kao sto znate, mi ne znamo kako se uci. Da, znamo kako pacovi i golubovi uce neke stvari, ali ne znamo kako se uci u nacelu. A deca uce drugojacije od odraslih, tu nema sumnje. Teorije ucenja jos ne daju odgovor. Najbolji predavaci su cesto sasvim proseni dobri profesionalci. Witgenstein, Einstein i Shopenhauer su bili losi prdavaci. Za ovu priliku Petnica je « los » primer normalne skole. Secam se da je moj nastavnik hemije izgledao kao madjionicar, i to je bilo dobro. Ne treba se obesiti zbog Pize. Inteligencija? Ne, interesovanje je jedino sto primecujemo kod dece. A deca, naravno, traze svoju individualnost i izbegavace da pokazu interesovanje za stvari koje im tu individualnost uskracuju. Pa ako je to matematika – bice losi matematicari. Na zalost.

Djordje M | 29/02/2012 22:07

Ово је храбар и фантастичан текст; свака част госпођо Бутуровић!

Ivan K | 29/02/2012 23:26

Svaki pokusaj da se djaci zaista nauce necemu je osudjen na propast i umesto toga profesor je najcesce nabijen na kolac kao mucitelj. To nije slucajno nego elitistickom drustvu bas to odgovara da bi se lakse manipulisalo neobrazovanom populacijom. ....
Мој коментар: А замислимо супротан случај: да је, као у стара времена, учитељ врхунски ауторитет, а ученик оптоварен задацима (који му, је ли, не могу нашкодити). Елитистичком друштву баш то одговара да би се лакше манипулисало послушничком популацијом, преокупираном задацима који немају везе са самосталним животом продуктивних људи.

Знати или умети? | 02/03/2012 13:12

Слажем се са ауторком пошто сам до сличних закључака и сам дошао. Поготову је интересантна Вилингамова теорија за коју мислим да је кључна за процес образовања.

Једино ми није јасно референцирање доживотног (изгледа) директора, неуспелог медицинара, коме је то први посао и који би пре могао да буде референца за политички активизам од пионирских дана, преко скојевских па све до помоћника министра образовања где није спровео ништа од оног што наводи, преживљавање у свим политичким превирањима и пливање низ све политичке матице, од титовске до новодемократске тј. либералско-српске.