Ivan  | 06.10.2009. 22:11

Sta se desava sa profesorima sa drugih univerziteta? Koliko znam, iz Kragujevca je samo Ivan Gutman, sa PMF-a, sta je sa Nisom, Pristinom, Novim Sadom?

Мирко Контић | 06.10.2009. 23:14

Тја, могла би прво лустрација да се обави у редовима Академика па онда да се примају нови чланови.

Београд алфа и омега?  | 06.10.2009. 23:36

У Србији ништа ново. Једина новост би могла да буде ако би наши "бесмртници" променили име институције којој припадају. С обзиром да ово није Српска академија (погледајте ко су и одакле су чланови) прикладније би било када би је преименовали у Београдска академија наука и уметности. Ми одавно знамо да су само људи из Београда пуни знања, паметни, образовани, начитани... па када је већ тако, хајде да скинемо и задње маске и једноставно потврдимо што већ и врабци по Србији знају.

Darko Radojević | 07.10.2009. 00:38

Smatram da se ne bi trebao dovoditi u sumnju metod izbora kandidata za nove članove SANU, u smislu isticanja u prvi plan raspodelu broja profesora na četiri najveća srpska Univerziteta kao potencijalnih članova, ili bilo kakvog sličnog veštačkog pariteta u vidu nekog oblika zadovoljenja nečijih potreba ili apetita. Izbor kandidata i kasnije novih članova mora biti najnezavisniji i surovo profesionalan, ukoliko želimo da sačuvamo i unapredimo nacionalnu kulturu i duhovnost koja proizilazi iz ovakvih institucija.

Boško Tomašević | 07.10.2009. 01:13

"Veliku podršku kandidatima dalo je Odeljenje jezika i književnosti" ... za status dopisnog člana Miru Vuksanoviću, Goranu Petroviću, Rajku Petrovom Nogu - ljudima kojima ambicije ne nedostaju, ali su, uveren sam, bez dela koje bi krasilo "dopisnog člana" Srpske Akademije nauka i umetnosti. Članovi-predlagači jedne seriozne Ustanove, koji (valjda) pretenduju da budu uvažavani, ne bi takvim predlozima, zaklanjajući se iza imena Akademije, trebali da se rugaju istoj. Akademija, ipak, nije milosrdna ustanova, još manje velikodušno pribežište za jalove. Vreme je da se Odeljenje jezika i književnosti Srpske akademije nauka i umetnosti okrene književnom Delu čovekovom, a nikako čoveku koji ne ume da zadovolji zahtev Dela. A upravo o ovome drugome govori spisak navedenih imena.

Srdjan  | 07.10.2009. 01:16

Nasa akademija se polako ali sigurno pretvara u staracki dom. Novi izbori svake tri godine, i uvek vise akademika umre nego sto se pridruzi. Zar je bela kuga i u Akademiji? Interesantno je da nijedan ne-Srbin nije dobio podrsku. Zasto? Pa nisu valjda samo Srbi ostavili traga u nauci i umetnosti u Srbiji. Da ne bude nesporazuma, ja sam 100% Srbin, pa mi to ipak smeta.

Johnny  | 07.10.2009. 03:48

Предлажем моју баку Пелагију за дописног, а може и редовног члана!Да је Србија нека земља ,као што није, једном брезовом метлом би требало све то растерати и ударити ланце катанце на браве.Француска има 42 академика.. Тачка.. ни мање ни више.А који је то молим Вас башибозук који носи титуле академика по Србији и шта су то они толико остварили и изумили ? И опет кажем ,мирне савести ,метлу брезову..разјурити све то и почети из почетка!!

marijana  | 07.10.2009. 07:45

SANU mora da prosiri mogcnost izbora na film, muzicke interpretatore, muzikologe....muzika je uopste jako malo zastupljena.

Радгост,до Паштрика!  | 07.10.2009. 08:58

САНУ, као да је зачаурен, инертан, тамо се скоро ништа не дешава на плану обнове и промоције нашег наслеђа,културе, срБског језика и др. Нема скоро никога из "унутрашњости Србије", задртост,себичност, недодирљивост, нерад, небрига.А примају се велике плате!Речник Србског језика(као и правопис) се плаћа додатно, као пројекат(сви чекају хонорар), а тај посао им је у опису посла!!!!!!!Испаде главни посао САНУ , попуна са кандидатима!!!!!!

Pavle I. Premovic | 07.10.2009. 10:15

Moj dragi kolega Mentus, koji je dobio podrsku Odelenja hemijskih i bioloskih nauka SANU ima pet izabranih radova u medjunarodnim naucnim casopisims. Ja sam ostao bez podrske navedenog odelenja a ima preko cetrdeset izabranih radova u medjunarodnim naucnim casopisima od kojih desetak u casopisima najviseg ranga (Science, Naturwissenschaften, Geochimica et Cosmochimica Acta, Earth Planetary Sceince Letters, Chemical Physics, Journal of Physical Chemistry, Fuel...). Recimo, moj zadnji rad iz juna 2009 godine je: "Experimental evidence for the global
acidification of surface ocean at the Cretaceous–Palaeogene boundary: the biogenic calcite-poor spherule layers" i publikovan je u visokorangiranom casopisu International Journal of Astrobiology"
O mojim radovima svedoci i sledeca publikacija: knjiga “Selected Publications” (Pavle I. Premović, Laboratory for Geochemistry, Cosmochemistry&Astrochemistry, Niš 2008) sadrži 460 strana odabranih objavljenih radova.
Procenite sami "objektivne" kriterijume Odelenja za hemijske i bioloske nauke SANU.

Boško Tomašević | 07.10.2009. 11:48

Komentari čitalaca teksta "Kandidati za SANU" sasvim ubedljivo govore o stanju u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Srpska akademija nauka i umetnosti nikada nije bila ustanova o kojoj je bilo dozvoljeno govoriti kritički, odluke njenih članova morale su uvek biti ćutke prihvatane. Nakon četrdeset objavljenih knjiga iz oblasti nauke o književnosti, književne teorije i beletristike, ja ne očekujem da postanem Akademik, pa sam stoga, neometan u tom pravcu, bio slobodan da napišem roman "Zakasneli izveštaj jednoj akademiji" (Insbruk 2000, Novi Sad 2004) a povodom njenog "Memoranduma" sročenog jedne davne godine uoči rata "koga nismo vodili", dokumenta koji, sudeći po Bećkoviću i braniteljima časti istog Spisa, ne postoji. Kolega Pavle I. Premović dao je svojim komentarom sjajan primer kako jedan naučnik, shodno vladajućim kriterijima prijema novih članova, biva nemilosrdno izbačen sa liste kandidata. On ima četrdeset objavljenih radova u uglednim časopisima, protivkandidat pet. Onaj ko se bavi naukom zna šta znači navedena razlika. Čovek se ne bavi naukom i umetnošću radi sujete svoje i ne radi sebe samog, no radi smisla same nauke, odnosno umetnosti. Kolega Premović naveo je primer iz svoje struke, ja u svome komentaru iz svoje. Uveren sam da primera nedovoljno zasnovanih predloga, odnosno predloga posve sumnjive zasnovanosti gledeć članstva novih kandidata sa kojima je ove godine (i ne samo ove godine) izašla Akademija ima i iz drugih naučnih oblasti. Takvim ljudima preostala mogućnost je da "Politikinu" objavljenu vest samo komentarišu. I to je, imajući u vidu na šta se i na koga se tekst odnosi - znatan napredak. Pre ste mogli svoj komentar da iznesete samo Bogu, koji, ipak, nije kompetentan za stvari čovekove dekoracije. Jer, tu je, dakako, reč samo o čoveku i njegovoj prirodi. U tom smislu, g. Johnnyjev predlog u okviru ovih komentara je posve prihvatljiv. Zar nije rečeno: "Blago onom ko sebi može reći: 'Moje saznanje o čoveku je tužno'".

Радгост,до Паштрика!  | 07.10.2009. 12:40

Господине Томашевићу, "Меморандум" је био светла тачка САНУ, и говорио је о лошем положају наше земље Србије у оквиру тадашње Југославије, где је притајено владала парола "што мања Србија, већа Југославија"!

Tatjana  | 07.10.2009. 12:47

Saglasna sam sa misljenjem gospodina Tomasevica. Nezajazljive ambicije bez istinski VAZNIH I ZNACAJNIH DELA "uvode" u clanstvo Akademije nauka. Mnogi od njih su poznatiji po negativnom delovanju,za mnoge intelektualce sasvim nepoznati a verujem jednoga dana, cak i sa akademskim zvanjem, brzo zaboravljeni. Ako je izbor takvih "dokumentovan" i mnogim namestenim nagradama i priznanjima za knjzevni rad, tim vise!

ozaloscena porodica  | 07.10.2009. 14:54

Prilican broj istrazivaca iz Vince gorke suze roni zato sto nisu prosli umisljeni naucnici- kandidati, dokazani rasturaci ovog instituta. Medju njima 2 eks direktora a i treci bi odavno trebalo da bude “eks”, jer ekstra podupire maticnu kucu odozgo.
Verujem da ce biti jos vise ozaloscenih zbog neprihvatanja dozivotnog ministra zdravlja u akademijine vode.
Bice da su ipak solidni ti primenjeni kriterijumi za izbor.

Naučnik  | 07.10.2009. 15:31

Za članove akademije nauka bilo bi pravedno i potrebno široko medjunarodno priznanje (objavljivanje u vrhunskim svetskim naučnim žurnalima). Kako vidim medju izabranim novim članovima SANU ne postoji ni jedan medjunarodno priznati specijalista iz Srbije, koji radi na vrhunskom institutu ili univerzitetu Zapadne Evrope ili USA. Tamo kako znate uspešno rade, istražuju i objavljuju vrlo mnogo naših ljudi. Verovatno čekaju da neko postane nosilac nobelovske premije pa da postane kandidat SANU. Malo smešno, tragično ili glupo, zar ne ???

Срђан Опачић | 07.10.2009. 16:33

Баш ми је жао што министар здравља(ваљда доживотни)није постао још и Академик.

Милован  | 07.10.2009. 17:18

Чиме се баве ти људи када нам у језику свакодневно убаце по неку страну реч коју ми прихватимо оберучке и тако полако уништавамо свој језик.Ти академици треба да донесу стратегију спасавања нашег језика и писма од нестанка.

Миљан Радоњић | 07.10.2009. 17:47

Лепо,не могу да кажем...
али мислим да имамо озбиљан проблем...
Чини ми се да постоји дискриминација дал у Академији или у овим новинама...
Зашто је афирмативно писање о архитектури неприхватљиво и политички некоректно?Или је проблем спомињање једног великог архитекте у мом писму које нисте објавили?
Морам да вам скренем пажњу да не волим да ми било ко шупира професију тако да будите савршено сигурни да ће бити још пуно речи а и мало тежих.Ово ћу запамтити веома добро...А и ви ћете,да не буде забуне...

Stevo  | 07.10.2009. 18:44

Iz clanka proizilazi da prijem novih clanova nije na bazi naucno-umetnickih dostignuca kandidata, nego zbog toga sto se broj smanjio od prosle izborne konferencije. Kako niko nike predlozio Cecu, ona je jako vitalna i umetnicki i naucno?

привилеговани  | 07.10.2009. 18:52

Једна од бројних окошталих институција које опстају на чврстим идеолошким темељима од пре пола века, и финасијама довољним за одржавање непрекидног зимског сна. Част изузецима, извињавам се њима. Србија може према својој величини да има и издржава 12 академика (ако би и толико могло да се скупи), људи од знања и моралног интегритета, да то буде врх, све остале на тржиште нека се доказују и зарађују поштено за лебац. Оде нам ћирилица у пропаст поред толико академика.
Земља у којој се фалултетима називају онакви приватни универзитети (да не спомињем имена) без иједне критичке речи тзв. академика, нема Академију. Да не говоримо о судовима, положају науке и уметности ...