НАСЛОВНА СТРАНА

 

 

 
Број 504, недеља 27. 5. 2007.

ПОРОДИЧНИ ЛЕКАР

За поглед без наочара

За само двадесетак секунди третмана егзајмер ласером вид може трајно да се коригује код кратковидих, далековидих и особа с астигматизмом


Пре интервенције неопходан је детаљан преглед
Процењује се да трећина популације за корекцију вида користи наочаре или контактна сочива. Ове рефрактивне неправилности обично настају у периоду убрзаног раста у пубертету, када се из за сада неутврђеног разлога очи не развијају у складу са потребама вида. Напредовање губитка вида се обично завршава до 25. године. Од тада се не мења све до 45, када сочиво почиње постепено да губи еластичност и код оних који су имали добар вид, опажање на близину се смањује, сазнајемо од др Мирка Р. Јанкова, специјалисте офталмологије и рефрактивне хирургије из Клинике „Милош”.

– Вид може да се коригује ношењем наочара, стављањем контактних сочива и ЛАСИК методом уз примену егзајмер ласера. Наочари су најстарије оптичко помагало, али не и најбоље – наводи наш саговорник. Стакла наочара треба више пута током дана прати или брисати, јер се неприметно замагљују независно од временских прилика. Опажање кроз такве наочари је отежано и замара, чак и када је диоптрија најпрецизније одабрана. Ако су површине стакла још и дискретно огребане, професионални напор се знатно повећава.

Контактна сочива су много погоднија за обављање појединих професија и спортске активности, али се с њима не може купати у базену, јер преко њих око може да дође у додир с акантамебом, опасним микроорганизмом који изазива слепило.

Сумаглица пред очима

Др Мирко Јанков у сали за ласерску интервенцију
Одржавање контактних сочива изискује и пажљиву хигијену. У супротном, небрижљивим поступањем стварају се услови за развој инфекције ока која може да изазове трајно оштећење вида. Неповољна страна ношења контактних сочива јесте и то што приањају уз само око и као свако страно тело могу да изазову алергију, због које многи одустају од њиховог ношења. Осим тога, употреба ових помагала је ограничена на осам часова дневно, зато што се и на потпуно чистим сочивима већ за неколико сати формира танка превлака од беланчевина из суза које смањују видну оштрину.

Да бисмо имали јасну слику посматраног предмета, објашњава др Јанков, неопходно је да се светлосни зраци прво преломе у рожњачи и сочиву ока (рефракција), а затим и укрсте на мрежњачи. За оштрину вида веома је важна еластичност сочива. Код младих је веома савитљиво, може да мења облик и да се по потреби испупчи и јаче прелама светлост. Овај положај омогућава оку јасно посматрање предмета у непосредној близини.

Међутим, ако је очна јабучица дужа, слика удаљеног предмета постаје нејасна (кратковидост), а уколико је скраћена, опажање у близини је нејасно (далековидост). У оба случаја, објаснио је доктор Јанков, светлосни зраци се не укрштају правилно. Особе које имају астигматизам због различитих закривљености рожњаче круг опажају као елипсу и такође имају нејасну слику опаженог предмета. Неправилности преламања светлости се код кратковидих коригују расипним сочивима, код далековидих сабирним, а код особа са астигматизмом цилиндричним.

Ултраљубичасти зрак побољшава вид

То су најважнији разлози, наводи доктор Јанков, што се рефрактивна хирургија у читавом свету све чешће примењује у корекцији оштрине вида. Годишње се око милион људи подвргава овој безбедној интервенцији. После операције вид је нормалан, смањује се напор при обављању послова, стиче поузданост у кретању, сигурност у вожњи кола или авиона, слобода у бављењу спортом. Враћа се и заборављен осећај задовољства што се у сваком тренутку може јасно видети и најмање слово, или сваки листић на дрвету, а током ноћи и бројке на будилнику.

Доктор Јанков наглашава да су варијације у преломној моћи рожњаче и сочива незнатне, али значајне за видну оштрину. Дужину очне јабучице није могуће безбедно мењати, па се рефрактивне неправилности кратковидих и далековидих могу најпогодније кориговати захватима на рожњачи. Код астигматизма се заравњују закривљености рожњаче, што уклања, или смањује ову рефрактивну неправилност. Ношење контактних сочива или наочара уколико су неопходна и после интервенције је знатно пријатније.

– Операција се изводи ласик методом и егзајмер ласером (wavelight) који има ултраљубичасти зрак таласне дужине 193 нанометра. Овим ласером последње генерације неправилности рожњаче се исправљају хладним снопом светлости молекуларне прецизности, без оштећења околног ткива. Код кратковидих се егзајмер ласером коригују диоптрије до – 10, а код далековидих до + 6.

Оперативни захват се изводи у локалној, капљичној анестезији. Третман ласерским зраком траје само 20 до 30 секунди, а читава операција на оба ока 20 минута. Мембрана рожњаче већ за неколико минута после интервенције приања готово у целини и зараста без шавова и завоја. Првих неколико сати после операције могуће је гребање и сузење очију, а већ сутрадан постиже се готово нормална оштрина вида. Три дана касније се може отићи и на посао. Успех се постиже код 90 до 95 одсто оперисаних, а коначан резултат за четири до шест недеља.

– Успех интервенције изискује велику пажњу хирурга, вештину центрирања водећег ласерског зрака и његовог усклађивања према индивидуалним особинама ока, као и честу проверу његове позиције током рада. Клиника „Милош“ је центар рефрактивне хирургије и наставна база у којој на дијагностиковању и ласерском лечењу ради велики број наших еминентних офталмолога. Коригује се оштрина вида, али и друге неправилности и болести ока које су на клиникама донедавно обављали само инострани стручњаци. Тимски рад је од посебног значаја за исход операције, будући да исти лекар у сарадњи са колегама поставља дијагнозу, оперише и прати опоравак после операције. То је и разлог што смо прошле године одржали симпозијум за 650 офталмолога, а недавно и семинар за лекаре који су се определили за усавршавање рефрактивне хирургије.

Од доктора Јанкова сазнајемо да је специјализирао офталмологију у Сао Паулу у Бразилу, а супспецијализацију из рефрактивне хирургије је имао на Универзитетској клиници у Цириху код професора Теа Зајлера. До сада је успешно обавио више од 1.500 операција и добио сертификат за едукацију офталмолога из рефрактивне хирургије.

Многе здравствене услуге пацијенти плаћају сопственим средствима, па није више неумесно и угледног доктора питати за цену лечења. Наш саговорник је истакао да је интервенција егзајмер ласером приступачна и нашим грађанима, будући да кошта колико и три године одржавања и ношења контактних сочива, или осам година ношења наочара.


Клиника „Милош” налази се у Улици Радослава Грујића 25, у Београду. Све потребне информације могу се добити на телефон 24 55 759, 2437 503 и 24 31 286

Вера Бошковић
Снимо Милан Јанковић