Нацрт измена пензијског закона послат је у Скупштину, а његово усвајање се очекује у септембру. Оно је један од услова за наставак финансијске подршке ММФ-а Србији и представља још један знак жалосне капитулације потпредседника владе Кркобабића у његовој борби за поправак положаја пензионера. Кренуо је силовито 2008, али није могао ништа против кризе и ММФ-а.

Све предвиђене промене иду у корист буџетске штедње, а на штету пензионера или активних осигураника који чекају пензију. То није чудно када је требало задовољити ММФ.

Са краткорочног буџетског становишта најважнија мера је промена индексације пензија: сада се уводи модел индексације заснован више на кретању цена, а мање на расту друштвеног производа. То је решење непознато у светској пракси, али може послужити циљу: и да смањи пензијске расходе и да омогући да и пензионери макар у малој мери учествују у плодовима економскогнапретка земље кроз повећање реалних пензија.

У основи, главни проблем са индексацијом је следећи: током већег дела претходне деценије омогућен је брз раст пензија на основу високог раста плата; када је пензијски рачун тако веома увећан, почели су да се траже начини његовог смањења. Сада се тражи механизам индексације који ће бити довољно штедљив како би успорио раст куповне моћи пензија, али и који га не би потпуно искључио.

Мора се поменути и један наоко технички проблем са овим начином индексације: он претпоставља ажурну статистику друштвеног производа, што код нас није случај. Наиме, коначни подаци за БДП стижу са великим закашњењем, па ће се морати користити прелиминарне процене. То је не само непоуздано, већ и згодно за политичке манипулације на рачун пензионера, каквих је у прошлости било са индексима цена.

Следећа важнија промена тиче се постепеног уједначавања услова пензионисања жена и мушкараца. Тај процес се само започиње овим предлогом, и то на веома дуги рок, али се не окончава. Биће и у будућности потребно наставити ово уједначавање до самог краја, како се и ради у развијеним земљама. Јер, не постоје добри разлози, како сам већ писао на овом месту, за пензијске привилегије једног пола.

Према предложеним изменама, потребан стаж за пензионисање жена по пуном стажу се подиже са 35 на 38 година, а минимална старосна граница са 53 на 58 година живота. Пун стаж за мушкарце остаје 40 година. Ове промене ће се постепено уводити у живот до 2019, односно 2023. године, а ни тада се неће жене изједначити са мушкарцима.

Следећа важнија промена тиче се извесног заоштравања услова пензионисања по бенефицираним условима. Наиме, ова широка група запослених (полиција, војска, МИП, запослени у рудницима, балерине и многи други) често има претеране, незаслужене бенефиције – од раног пензионисања до високе пензије (у полицији једнака последњој плати). Предложено је постепено подизање старосне границе за две године, што је минимална промена. Многоје важније засукати рукаве и темељито преиспитати списак занимања и послова који имају права на пензијске бенефиције, што ни овог пута није учињено.

Све у свему, ради се о скромним променама у добром правцу. Требало је потпуније и енергичније прићи уједначавању положаја жена и мушкараца у пензијском систему и детаљно претрести бенефицирано осигурање. Овако је учињен тек први и недовољан корак.

Проблем са пензијским променама је што се одвијају под притиском ММФ-а, који је по природи свог посла првенствено заинтересован за индексацију, а много мање за унапређења дугорочног карактера. Стога се и у влади максимална пажња поклања индексацији, а мала осталим важним проблемима пензијског осигурања.

директор економских студија ЦЛДС-а