Boško Mijatović
SRBIJA NA SUDU
Brljivost srpske administracije dostiže epohalne razmere, ugrožavajući elementarne interese naroda i države. Gde god se zagrebe nailazi se na šarlatansko reklamerstvo, zanemarivanje državnih interesa, nestručnost, rasipanje para. Bojim se da je na vlasti jedna ekipa koja slabo radi svoj posao, ali zna da se održi u sedlu.
Pogledajmo nekoliko afera radi opravdanja ovih teških kvalifikacija. Kod NIS-a stvar je jasna: kompanija je godinama pravila lažne završne račune, na šta su svojim negativnim (’kvalifikovanim’ְ) mišljenjem ukazivali i prethodni revizori. Pare su se rasipale, a gubici su se sakrivali lažnim finansijskim izveštajima. Onda su došli Rusi i tražili čist i tačan izveštaj, pa su veliki gubici, a i ružna praksa, isplivali na površinu. Iščuđavanju premijera i ministara energetike i finansija svakako nema mesta, jer je njihov posao da prate NIS i da znaju šta se događa; ovo tim pre što su revizorski izveštaji iz prethodnih godina javni i dostupni.
Tu su i dva ugovora koja je davno potpisao bivši ministar vojni Davinić, a koje je Dinkić hteo da obori optužbom Davinića za korupciju. Jedan za vojnu opremu sa Miletom Dragićem, a drugi za korišćenje izraelskog satelita. Optužba za korupciju je otpala (ako ne računamo hotelske račune), a iz izjava Davinića vidi se da se radi o smušenom čoveku, koji i sam priznaje da su ga Izraelci nadigrali. Ali problem je što se država pravila kao da ugovori uopšte ne postoje. Oba su došla na sud i izgleda da država ima slabe šanse.
Londonska arbitraža presudila je u korist Izraelaca u prvom stepenu, tj. da se isplati 37 miliona evra. Bar da su usluge satelita korišćene nego će se izgleda platiti ugovorena suma, a bez ikakve vajde. Beogradski trgovinski sud je dva puta presuđivao u korist Mileta Dragića, tj. nalagao državi ispunjenje ugovora, mada je viši sud vraćao predmet nižem radi dopune, ali se ne vidi šta bi državu oslobodilo obaveze iz validnog ugovora. To što se ona, eventualno, predomislila nije dovoljan razlog. Kao da političari ne shvataju da je guranje ugovora pod tepih strategija koja najviše šteti interesima države Srbije. Na kraju će se platiti, a da ne dobijemo ništa! Ugovori se ili ispunjavaju ili se pokušava postići dogovor sa drugom stranom.
To zanemarivanje ugovora jasno se vidi i u slučaju Narodnog muzeja. Tu je, naime, muzej, uz podršku vlade, sklopio zakonit ugovor sa stranom firmom o izgradnji depoa za eksponate, koji je izgrađen. Ali ministri kulture koji su došli posle, uključujući i sadašnjeg, nisu zadovoljni ugovorom – misle da je cena previsoka – i tri godine su se ponašali kao da ugovor ne postoji. A kamate su, zajedno sa problemima muzeja kod smeštaja, rasle. Tek skoro je vlada donela zaključak da treba sudski poništiti ugovor. Zašto, kako? Tu nije dovoljna politička volja vladajućih stranaka već je potrebno raditi po pravu, po zakonu. I ovo više nije staro vreme kada sudovi presuđuju kako im politika kaže telefonom. Sada su sudovi spremni i državu da osude, kako iskustvo pokazuje, što im samo može služiti na čast.
Na kraju o koncesiji za autoput. Celu prošlu godinu su nas ubeđivali da će Alpina-Por biti kriva ukoliko propadne koncesija, a onda se to dogodilo, s tim da je propala i garancija od deset miliona dolara po odluci bečkog suda. Budući da ne verujem da je taj sud pristrastan po nacionalnoj liniji, izgleda da je Srbija nešto zabrljala. Taj osećaj pojačava činjenica da je Alpina-Por podnela tužbu arbitraži tražeći 71 milion evra, što najverovatnije znači da imaju argumente. A naše vlasti ćute i kriju informacije kao zmija noge. Ne znamo anekse ugovora, niti tačne procedure. Po čaršiji se priča da je Srbija napravila proceduralne greške, uključujući i onu kada je predsednik republike ponosno objavio da je koncesija raskinuta pre vremena, koje daju realne šanse Alpini-Por na arbitraži. Opet teške brljotine.
Odakle takvo ponašanje mnogih ministara i drugih viših funkcionera? Čini mi se da su nesposobni za posao koji obavljaju, pa često prave loše poteze. Kada se to pokaže, trude se da minimizuju štetu, ali ne državi već sebi i odlažu suočavanje sa problemom koliko god mogu nadajući se da će ga utrapiti nekom drugom, možda sledećoj vladi. Da se dobije na vremenu – to je osnovna logika – pa šta košta da košta. Srbiju.
direktor ekonomskih studija CLDS-a
Poslednji komentari
Mi se bavimo opisom posledica "bolesti", i ukazujemo na neke tipove "virusa". Obzirom da je srusen sistem, a sada smo u prelaznoj fazi, to je kao da smo ostetili kucu toliko da mozemo sasvim neku novu da pravimo. Ovi sto se namecu da budu izglasani preko svojih partija jednom je receno:"Partije u tranziciji deluju kao sekte, na cijem celu su apostoli, a oni potcinjenima daju zadatke:'idi tamo ne znam gde, uradi to ne zam sto'". Posto imam dva pasosa, od ovih malih drzavica sa kojima upravljaju sekte, bio sam sudski vestak u najvecoj drzavnoj kompaniji. Iskusniji kadrovi koji su pre toga bili na vlasti imali su svoje direktore i u toj kaompniji. Kao vestiji, nego partije koje su se nasle u skupini oko nacionalizma, odnosno mrznje, ali ipak imaju veliki broj pristalica, jer je bilo vreme "kvi i tla", iskoristili su nepostojeci sitem, jer boze moj nista vise ne sme da bude kao pre, pa su u drzavnoj komapniji ostavili mogucnost privatnicima da na tenderu dobijaju posao svake godine u vrednosti od 30 miliona evra. Ko je dobio da radi i ko je delio dobitak sa privatnim firmama lako je pogoditi. No, kada je pobedila partia-sekta sa manje iskusnim kadrovima, nisu bili tako drski da toliko kradu, ali nisu hteli da zadrze iste privatne komapnije,imaji i oni svoje rodjake. No, ovi iskusniji su sve snimali, jer su bili ti u komapniji, i cekali su da se njihova partija vrati na vlast. I opa! Odmah su nasli dokumenta koja su dala svojoj policiji, pa svome sudiji, pa su se dvoje direktora nasli u zatvoru. Kada sam pregledao dokumetaciju, video sam da ne mogu da ogovaraju, jer je komapanija postigla ruzultate kao nikada pre, a i usluge od privatnika su bile upola jeftinije. A koliko su direktori i njihovi apostoli dobijali od privatnika koje su na tenderu odabrali nije bilo nikakvog dokaza. Na sudu sam rekao:"Oni koji su dozvolili da privatni kapital sudeluje u drzavni na ovaj nacin to je isto kao da ste tudju zenu stavili da spava sa muksracem, a da verujete da ce biti
Komunisti su jos pri kraju rata posadili "klicu svog unistenja", kada su oficiri OZNE, tako je bila krstena neposredno po okoncanju rata, naveliko bezali od svojih, sa bucurima zlata i dragocenosti nasilno uzetih od "buducih neprijatelja naroda". O tome se naveliko saputalo po Vojvodini i Srbiji. U onim mitskim vremenima, spokoja i dusevnog mira radnicke klase, komunisticka vrhuska Jugoslavije, zajedno sa svim glavesinama JNA, itekako se ubezbedjivala za vreme kada Njega vise ne bude. Rodjeni ujak, naseg istaknutog rezisera i estradnog umetnika, Todo Kurtovic, za vakta pase Mikulica, dobio je u kesu kredit u vrednosti 200 (dve stotine) Golfova iz Vogosca. Doktoru Dabicu je prvi posao bio da izvrsi "nacionalizaciju", gle cuda od podudarnosti, dve stotina istih takvih Golfova. Svaki bogovetni direktor, i partijski duznosnik viseg ranga, odezbedio je pritojan zivot i za svoje unuke, ali deca ko deca, sve su to brzo popila i "popusila". Jednoga dana, da, da, jednoga dana citacemo u nastavcima sve velike afere iz onog vremena, od blaga SEUSO, preko manjeg dvorca kraj Opatije, generala Mamule, "izvoza" nasih trenaznih Galebova vrlom prijatelju Gadafiju, i sve sto je iza toga sledilo. Jugoslavija je bila Eldorado za sve clanove Partije. Danas se Srbi u cudu pitaju, sta je to pobogu skrivila Jovanka da je tako drze u kavezu, ko retku zverku. A niko se ne pita sta se zbivalo izmedju 4-tog maja i 24-tog maja godine 1980-te. Tek je danas Srbija zemlja tuge i ocaja, zaboravljena skoro od sviju, braca pravoslavna, Rusi, jos pruzaju ruku spasa, ko kako to vidi i oseca, al je pamet i znanje ostislo s onu stranu zivota. I grane.
Bosko, nije uvodna kvalifikacija preostra. Naprotiv, jako je blaga. Valjda je svima vec odavno jasno zbog cega je drzava sputavala i onemogucavala rad revizorskih organa? Valjda je i nepismenima jasno zbog cega drzava vec 9 godina ne podnosi zavrsne racune? Ali, oni ce se ipak kad tad podneti i uraditi, a onda, onda ce biti potresi. Mnogo veci nego u NIS-u. Podnece se izvestaji i analize "privatizacija", potrosnje "privatizacionih fondova", a posebno sve oko stecaja nase cetiri i jedine razvojne banke. Njihovim unistavanjem nam je pocelo unistavanje i privrede. "Reforma" koju je sprovodila "elita" su jedino reforme kojima se ukida proizvodnja u Srbiji, a razvija trgovina, korupcija, megalomanija i komformizam strahovito velikog i alavog cinovnicko-birokratskog aparata, uz zanemarivanje svih vitalnih interesa drzave i naroda. Tome dolazi kraj, posebno sto ovi "bezalternativci" i "kapacitativci" nisu spremni za docek glavnog talasa krize i recesije.
