Неком мило, неком криво, али нема никакве дилеме да се политика и историја враћају на велика врата. Либерална утопија по којој су сви велики проблеми човечанства мање-више решени и сведени на питања пореске политике, глобалног загревања и пар „отпадничких држава” распала се као кула од карата пред налетом економске кризе и нових геополитичких заплета. Свет на почетку миленијума... Последњих недеља се баш захуктала расправа о НАТО-у и војној неутралности Србије. Неки мисле да је то само димна бомба власти ради скретања пажње јавности са горућих економских проблема. Други кажу да је то, пре свега, политички маневар опозиционог ДСС-а, не би ли се вратио у политички живот и свој рејтинг од шестдо седам одсто подигао на двоцифрени резултат. Али ја не мислим да је тако.... Још од почетка јануара свако ново захлађење доживљавам као последње у овој сезони, и то ми помаже да га лакше поднесем. У то ме, једним делом, уверавају временске прогнозе, али још више моја жеља да тако буде. У међувремену је било неколико нових ледених таласа, али сваки од њих ме само још додатно учврсти у уверењу да је то вероватно последњи и да се зими ближи крај. У сваком случају, сада... Чврсто сам био решио да пишем о светосавској академији у Бару. Још од референдума нисам био у Црној Гори и да не би агилности господе из тамошњег Српског просветног друштва и Православне црквене општине из Бара питање је да ли бих и када уопште отишао. Елем, отишао сам и нисам се покајао. Снимак са те приредбе ваљало би вртети у школском програму наших „националних“ сервиса и... Некада је јануар био месец у којем се скоро ништа не догађа, новинари и уредници муку муче да напуне новине, а читаоци су расути по славама и зимовањима. Но, те зимске политичке фјаке већ поодавно нема, баш као што све мање има и оног летњег, августовског „ферагоста”. Ипак, овако врући политички јануар вероватно нико није очекивао. У недељи која је за нама важни догађаји просто су... Није лако објаснити како је то Стјепан Месић постао херој грађанске Србије и њених медија. А Месић је, заправо, само на свој шеретско-народњачки начин спроводио хрватски национални програм и при томе, понегде и у понечему, заправо био гори од Туђмана. А од отвореног усташлука се ограђивао – и тиме зарађивао аплаузе српске јавности – само у оној мери у којој му је то било потребно... Сви знамо причу о баби (постоји и верзија са чобанином) која је повицима „вук!” узбуњивала село, а када се вук напокон појавио више јој нико није веровао и нико јој није дошао у помоћ. Али могућ је и обрнути случај. Наиме, да се неке добре вести толико пута најављују, објављују, повлаче и развлаче да када се коначно и догоде сви су већ огуглали и више им се нико не радује. Као... Да се није радило о тексту посвећеном успомени на покојног патријарха, наравно да се не бих ни осврнуо, или бих се само насмејао, на откриће Јана Бризе, („новинара из Новог Сада”) да је „ретко ко тако ружно извређао Србију и Србе као Ђорђе Вукадиновић, у тексту ’Јесен патријарха Павла’” („Политика”, 24. новембар). Србија је збиља срећна земља, а... У тренутку док почињем да пишем ове редове још траје конфузија збогрезултата на поновљеним локалним изборима на Вождовцу. Не толико збогсамих резултата, мада је и ту било „симпатичног” и симптоматичног кашњења општинске изборне комисије која је, у најбољем маниру некадашњег СПС-а, у недељу увече, у време док су већ практично сви у Београду знали да су напредњаци победили, објавила... „Срела сам га код Београђанке. Било је то негде у другој половини деведесетих, после студентских демонстрација. Излазио је из аутобуса. Знаш ме. Из атеистичке сам породице. Не идем у цркву. Не славим славу. Али сам, видевши га онако ситног, са оном огромном торбом, усред гомиле, добила неодољиву жељу да му приђем, пољубим га у руку и кажем „благослови оче”! Само су ме стид и...