Jednom davno se u predstavi ,,Gospođa ministarka” pojavio novi lik – neko crnče, dečak od sedam-osam godina. Crnčeje igralo slugu gospodina Ninkovića, a samoga Ninkovića igrao je lepi glumac Voja Brajović. I nikome do kraja predstave nije bilo jasno šta će im to dete u predstavi, kad Ninković i bez njega ima toliko aduta kojima će fasciniratijadnu Živku, od bridža do ljubavnih pisama na francuskom… Ali smo se svi prevarili, imalo je ovocrnče važnuulogu. To jest, ako ne baš celo dete, ono – njegova zadnjica. Jer, Ninković na kraju predstave gubi živce, skida periku i onako proćelav,znojav i raščupan počinje da psuje kao poslednji uličar i da šutira jadno crnče u zadnjicu…maestralno, stvarno. Od tada se uvek u sebi nasmejem kada vidim neku izuzetno uglađenu osobu, sve gledam je li poveo crnče i kada će kraj predstave.

Mnogo godina kasnije, gledam snimak iz srpskog parlamenta i vidim šefa Napredne (baš tako, napredne) stranke kako skida masku smirenog političara koga ništa na ovom svetu ne može da iznenadi,kako naprasno počinje da govori kroz nos i da izgovara neke grozne psovke! Posle je rekao da nije znao da je mikrofon uključen, da se već dva puta zbog psovki izvinio i da je to od njega dosta. Pa da. Znak je izuzetne otmenosti da se dva puta izviniš, to je baš „mi-ko-fo“, što bi rekla Živka ministarka, šta biste vi još hteli?

Malo će koga, naravno, začuditi takav scenski obrt – psovka pa dva izvinjenja – kada već dolazi od političara kome nimalo nije bilo teško da izjavi kako su crnci majmuni, a da nekoliko godina kasnije kaže – kako su to naša braća. Kao što je malo koga začudilo to što je drugi čovek Napredne stranke izjavio da je Vojislav Šešelj u stvari običan lažov, koji radi po nalogu Demokratske stranke! Šta drugo da im čovek poželi, nego da istraju na putu kojim su do sada išli i da očekujemo novi scenski obrt kada će se možda otkriti da je Toma Nikolić oduvek radio za Sonju Biserko, ili da je Vučić bio potajno zaljubljen u Natašu Mićić i pisao joj skupštinske govore za šaku dolara.

Ali, svi znamo da naprednjaci u stvari i nisu problem, ipak je to samo vašarska politika, bila i ostala. Naš ogromni problem je u tome što Srbija ima predsednicu parlamenta koja na ono grozno psovanje reaguje tek „nakon obavljenih konsultacija i uvidom u stenogram“, kao da stenogram ne služi da svi ostali (a ne sami učesnici sednice) pogledaju šta se desilo i da svi ostali (a ne sama predsednica) vide kako je predsednica reagovala! I ako je nešto srušilo ugled parlamenta to svakako nisu psovke tajnog člana Helsinškog odbora za Srbiju, nego je ugled srušen onog trenutka kada je postalo jasno da šefica parlamenta ne zna (gora varijanta) ili ne sme (još gora varijanta) da reaguje po Poslovniku, sve dok ne obavi konsultacije! Eeeee, moja Srbijo!

I ne da mi đavo mira, moram da vas podsetim na tužni slučaj Serene Vilijams, koju su na prošlogodišnjem Ju-es-openu izbacili iz polufinalnog meča i kaznili je sa deset hiljada dolara zato što je opsovala linijskog sudiju koja joj je na meč-loptu svirala fut folt! Nije prošlo ni deset sekundi od incidenta pa do trenutka kada je meč prekinut, a pobeda dodeljena njenoj protivnici. Tada je svima postalo jasno da se više niko i nikada neće usuditi da psovkama ruši dostojanstvo teniskih terena Njujorka, nije to srpski parlament gde sudija mora da ode u svlačionicu po svoje mišljenje!

I tako samo dodajemo novi sloj na postojeću žabokrečinu u srpskoj državi. U državi, da podsetim, gde se nijedan slučaj koji započne skandaloznim hapšenjem ne završi višedecenijskom zatvorskom kaznom, kakav bi epilog tim uveliko potvrđenim prevarama (od građevinske do lekarske ili fakultetske mafije) jedino dolikovao. Pa da narod jednom može da kaže kako, eto, u ovoj Srbiji ipak ima pravde. Ne, ovde pravde nema. Ovde i polusvet u pritvoru stiče romantičnu titulu „kontroverzni biznismen“, koja mu kasnije služi kao ulaznica u srpski džet-set. A sad nam se, eto, smeši prilika da Srbija dobije jednu kontroverznu manekenku – dobrotvorku, koja je već u istrazi, izgleda, progovorila jezikom ulice. Za crnče, da li ga je u zatvor povela, nisu ništa rekli, baš se brinem...ipak su to naša braća i naši saveznici na evropskom putu, ili već gde budemo stigli, meč je još u toku.

profesorka Ekonomskog fakulteta, članica CLDS-a