У ствари, краљица је само поставила питање: како то да нико није предвидео финансијску кризу? Да ова чињеница економисте дискредитује (нарочито оне који критикују рад владе) то је рекао наш председник и запитао све економисте и аналитичаре који критикују рад владе због чега на време нису упозорили каква се опасност спрема.

Сад, поштено говорећи, поруке са енглеског двора и са Андрићевог венца у ствари су исте: много сте ми ви стручни, кад ни кризу не умете да предвидите! Али за разлику од Британије, где су економисти затрпали краљицу љутитим одговорима, у Србији економисти ћуте.

Јесмо ли ми то стварно нешто забрљали? Зашто ниједан економиста није предвидео кризу? Е па није – и неће – због тога што се кризе не могу предвидети. Tо им је кључна особина. Када би биле предвидиве, не би се ни звале – кризе. Вероватно је то најбоље јавности (и краљици) објаснио нобеловац Роберт Лукас, па да вам препричам. Очито је, каже, да економисти немају формулу којом би поуздано предвидели тренутак када ће неки финансијски мехур да пукне, дакле моменат када цене које су до тада вртоглаво расле прелазе у слободан пад. Али све да нам провиђење пошаље модел који може да утврди да ће се то десити, рецимо, за седам дана, ни то ништа не би променило. Ову би вест људи одмах уградили у своје одлуке, па би се десило само то да криза наступи – недељу дана раније!

Значи, економистима не би помогла ни формула о којој сањају сви сеизмолози, океанографи или метеоролози. Јер, за разлику од цунамија, рецимо, који не мења своју природу у зависности од тога знају ли људи за његов долазак или не, финансијску кризу управо обликују нове информације, тако што долази до промене цена. Тако да би вест да ће хипотекарна криза наступити наредне недеље довела само до тога да сви играчи на тржишту одмах спусте цене некретнина јер добро знају да ће цене сутра пасти још више. Што би најаву кризе претворило у самоиспуњавајуће пророчанство – пазите сад – чак и у случају да се ради о лажној узбуни! Сетимо се, на пример, колико су пре три године српске банке страдале због несрећног упозорења једног аналитичара који је у „Утиску недеље” рекао да грађани треба да повуку своју штедњу из банака. Изјава: „Немам дилему, да имам новац, ја бих га подигао” била је довољна да људи масовно почну да подижу улоге. Што је српски банкарски систем довело скоро до ивице колапса, а реалне опасности за улагаче уопште није ни било! Значи, свака најава катастрофе са веродостојног места у економији управо значи – почетак катастрофе. Тако да уопште није безначајно знање које нуде економисти, да нико и никад неће знати да одреди тренутак када ће криза да наступи. Како су већ многи економисти света рекли, након овог објашњења мудри суверен би одмах отпустио свог краљевског финансијског саветника – и спасао душу.

Улога суверена у таквим временима је да смирује и да образује народ, као што је, рецимо, урадио Рузвелт и тиме спречио већ започети крах банака пред крај велике депресије. Уместо да прогнозира шта ће се десити кроз неку годину, Рузвелт је народу предочио шта његова влада може и шта тачно намерава да уради – а онда је урадио све што је најавио, до последњег слова. Што се у Србији до дана данашњег никада није десило из једног простог разлога: није било политичке воље да се тако ради. Па ипак, председник каже: „Уверен сам да ће овај удар кризе бити краћи и да ће се Србија већ 2013, односно 2014, наћи на убрзанијој линији развоја економије”. Али пошто нисмо на време упозорили на кризу, шта ту један економиста може сад да каже?

И још једна важна ствар краси мудрог суверена: он никада не удара на академску заједницу, чак ни у самоодбрани! Овде се умало пролетос спотакла Ангела Меркел одбивши да отпусти Теодора цу Гутенберга, свог омиљеног министра одбране, за чији је докторат утврђено да скоро стотину страница рада представља чист плагијат. Е сад, Меркелова је у почетку љутито одбијала да јој се академци мешају у кадровску политику. Говорила је како је Гутенберга узела за министра, а не за асистента-истраживача, те да напросто не види зашто би га уопште отпуштала због неких давних академских грехова. Али академска заједница је победила: једноставно, имали су јаче аргументе.

И у Србији академска заједница има јаче аргументе, али никако да победимо.