„Министарство финансија упозорава грађане да су се у појединим медијима појавиле калкулације ... које су нетачне, паушалне и злонамерне”, пише на веб-сајту Владе Србије. Одмах се види – много су љути. Зашто би иначе на званичном сајту стајала упозорења против Н. Н. медија и зашто би се потезала прича о злој намери, осим ако нам се држава Србија није – озбиљно наљутила?

Вероватно би одмах требало рећи који су то медији и о каквим се то „злонамерним калкулацијама” ради. Ово око медија сада је касно истраживати, пошто после неколико недеља „таласања” скоро да више нема ни медија, нити има пунолетне особе у Србији која се није укључила у ову врућу тему. А тема је порез на имовину, и злонамерне, како рекоше, калкулације.

И ето нас код зле намере, коју ни код калкулација не треба искључити, али која се може појавити једино ако је законодавац остао недоречен. А погледајте ову, што би рекао Садам Хусеин, „мајку свих недоречености”. У новом закону ће свуда уместо „тржишна вредност” (што сви знамо шта је) стајати само реч „вредност”. Е сад, шта је за њих вредност, то ће писати у упутству, које ће издавати министарка, чије смо министарство управо овог тренутка додатно наљутили овим текстом.

Када вредност ваше некретнине престане да вреднује тржиште и у томе га замени министарка са својим већ поменутим упутством, онда, хајде поштено да кажемо, нема злонамерне калкулације: свака је могућа. И што је још горе, свака траје само до наредног упутства – или до нове владе. Па онда ти види, упозорени грађанине, колико ти некретнина вреди данас а тек колико ће вредети сутра, ако умеш. Просто да не верује човек да смо ми бирали њих: ово све изгледа као да су они изабрали нас, зар не?

Да иронија буде потпуна, на крају предлога написали су „Прецизирање појединих законских одредаба требало би да допринесе већој правној сигурности, што би последично требало да доведе до смањења администрирања”. Да ли су ово написали зато што су мислили да нико неће ни да чита текст баш до последње стране или зашто већ, остаје мистерија.

Пошто је у Србији тржишна вредност сасвим избачена из закона, остаће чувено зонирање, које ће уместо тржишта извршити процену вредности парцела. Образложење за ту „зоналност” је јасно: истоветна грађевина на скупим локацијама мора имати већу вредност него негде на периферији, што је начелно сасвим у реду. Не улазећи сад у то треба ли у екстразони, рецимо, иста некретнина да буде два, пет или десет пута скупља него у првој следећој зони (код нас то зависи само од воље оног љутитог министарства) имаћемо овде и један апсурд. Административне зоне, као што знамо, иду средином улице, па ће се сигурно (и увек) десити да, рецимо, кућа у Улици Краљевића Марка број 2 буде у екстразони, а истоветна кућа у Краљевића Марка број 3 буде два, пет или десет пута јефтинија. Уз то, градска власт може додатно да искомпликује ствар: знам кућу у Београду која је једина у екстразони у целом кварту. Овакав тржишни промашај се никада не би десио, али кога то интересује?

Е сад, иако је прошло већ скоро четири недеље, традиционално заборавна српска јавност се ипак као кроз маглу сећа како је председник Тадић „затражио (!!!) од Владе Србије да пронађе могућност да кроз законска решења и порески систем најбогатији људи у Србији поднесу терет економске кризе” (РТС, 22. новембра), за чим је уследила изјава министарке Драгутиновић да се тим поводом спремају два закона – од којих је овај о коме говоримо први у низу.

И стварно, да ли ће сада најбогатији понети терет економске кризе, како је затражено са самог врха државе? Неће, јер овај закон за најбогатије, то јест за тајкуне, не важи! Зашто? Па зато што они све купују „преко фирме” – и жени накит, и аутомобиле и јахте и куће – то и сами причају. Вредност њихових некретнина ће се, значи, и даље обрачунавати и опорезовати по књиговодственој, дакле, по некој минималној вредности. А ако се праведност у једној земљи повећава тако што изузмете тајкуне а опорезујете средњу класу, онда – збогом памети.

Али има шансе да ова прича ипак највише погоди – владајућу партију. Свако ко је икада читао било шта о политичким циклусима добро је запамтио да се последње године мандата не доносе мере које тумбају гласачко тело и померају му памет, не ваља се, запамтиће народ, гласаће за неког другог. А оваквим законским предлозима, који ће се у скупштини усвајати по хитном поступку (да не би јавна расправа открила колико још скандалозних рупа има будући закон), е, тиме су нам се већ добрано препоручили, свака им част.

професорка Економског факултета БУ, чланица ЦЛДС-а