Ево вести из Америке. „Вечерас шаљем привредницима јасну поруку: упитајте се како да вратите радна места у домовину, а ваша ће домовина учинити све што може да вас у томе подржи”, изјавио је председник Обама пре неки дан. И тиме потпуно обесмислио чувено Кенедијево гесло: „Не питајте шта Америка може да уради за вас, већ се упитајте – шта ви можете да учините за њу”.

Колики је то заокрет „улево”, одмах се види. А види се и то да ће Обамин план патриотског преображаја америчких привредника неминовно да пропадне. Обамином плану недостаје основни састојак, покретачка снага: неће привредници да раде за домовину, они раде – за профит.

Управо је то Обами рекао Стив Џобс, када га је овај прошле године упитао шта треба Америка да уради да би Епл вратио постројења у домовину. Џобс је, кажу, љутито одбрусио: „Та се радна места у Америку неће вратити”.

Тајна је у овоме: да су се тада Еплови погони вратили у Америку, чувени „aјпед 2” би коштао скоро 1.400, уместо 700 долара. Е сад, то би вероватно толико смањило продају да би Епл одмах морао да врати своје погоне у Кину, зар не?

Само, није ту Кина проблем, са својом потцењеном валутом и јефтином радном снагом. Ево, размислите и сами. Да сутра Кина једноставно нестане, рецимо да потоне у Тихи океан, би ли то Америци вратило изгубљена радна места? Не би, наравно. Где год да има јефтиније радне снаге (а има је, хвала богу, свуда) исти би механизам прорадио. Индустрија би се опет преселила у земљу са јефтинијом радном снагом, док би радна места у сектору иновација заувек остала у Америци. И зашто онда Америка треба да плаћа људима да у земљу враћају производњу гума, угља или челика, кад може, као и до сада, да свету продаје памет и тиме убира највећи део колача?

Узалуд саветници говоре Обами да се окане тих узалудних стимулација и да се фокусира на институционални оквир. Дакле, на реформу образовања и још више на обезбеђење здравствене заштите за све грађане, где Америка још увек прилично срамно заостаје. То су коначно схватили и републиканци, који сада у кампањи нуде исти пакет који је својевремено промовисао Обама, чак су истог професора (Џона Грубера са МИТ) ангажовали да им га састави. Али, не. Обама је очито изабрао да скрене улево и да дели стимулације – привредницима, дужницима, и коме све још не. А када их подели, Американци ће (пошто су људи) тражити – још веће стимулације и још мање обавеза, отприлике као у овом стрипу, на дну текста (www.clds.rs/newsite/obama.jpg).

Али да коначно пређем на вести из Русије. И тамо – лева скретања, али много „левља”, ако се тако може рећи. И Путин се, наиме, као и Обама, прошле недеље састао са угледним домаћим и страним привредницима. Где су присутни гости најпре морали да саслушају тек нешто прерађене Марксове и Лењинове тезе о томе како је свет поново упао у кризу хиперпродукције (а није упао, узгред да додам). Да би затим уследило наређење (присутном и видно изненађеном) директору руске Спољнотрговинске банке да обештети своје акционаре, којима је криза обезвредила акције. То ће се постићи тако што ће ова банка откупљивати акције по цени двоструко већој од тржишне. Ипак, то ће важити само за пензионере и народ. Који је сада добио подстицај да се удружи са ненародним власницима акција и чиновницима који ће контролисати ову праведну продају, па да сви лепо захвате паре из руског буџета.

Наравно да ће корупција порасти, али Путин ни ову тему није прескочио. Пожалио се, наиме, присутнима на све јачу, системску корупцију. Што је један његов (наравно, неименовани) блиски сарадник овако прокоментарисао: „Путин говори о корупцији као да вам прича о томе да напољу веје снег. Као да то са њим и његовом политиком нема никакве везе”.

Али да кренем даље, јер се ни овде лева скретања нe завршавају. У Грчкој су, кажу, прошле недеље радници болнице у граду Килкису увели – самоуправљање. Они ће само управљати, кажу, али грчку владу то неће ослободити финансијских обавеза према болници.

Наравно. Плаћаће, као и увек, они који умеју да зараде, нема ко други.