Ovih dana u Hrvatskoj sve je više onih koji zahtevaju da se građanima Srbije ponovo uvedu vize,a sve povodom ubistva Iva Pukanića, izdavača nedeljnika „Nacional” i njegovog kolege Nike Franića. Istraga je dobila kodni naziv „Balkan ekspres” što, simbolički, potvrđuje da se barem u svetu podzemlja nesmetano trguje robom i uslugama na području dojučerašnje zajedničke domovine.

To je dovelo do još nepotvrđene tvrdnje da je ubistvo uvoznog porekla, da je zemlja izvoznica Srbija, a da je Udba, srpska jakako, naručilac atentata.

Ta se priča, fabrikovana, za sada, bez valjanih dokaza, dobro uklopila u hrvatsku zebnju da će se Briselu, odnosno evropskim integracijama približiti u paketu sa drugim zemljama Zapadnog Balkana što im se nikako ne sviđa, kao što ne bi ni nama da smo u njihovom položaju. Gledaju da ono što im izgleda nepovoljno po njih prebace preko granica „lijepe njihove” i da se distanciraju od balkanskog nasleđa, ma šta to značilo, utoliko strasnije što više sagledavaju da mu, barem u jednom delu, itekako pripadaju.

Kao što piše moj kolega Miloš Vasić u kolumni za beogradski dnevnik „Danas”: „Pojam ’Balkan’ ovde u Agramu iritantan je kao takav i zahteva ritualne ograde i definicije: Balkan, to su Drugi; Balkan, to nismo mi, mi smo mitteleuropska uljudba i taj Balkan, uostalom, počinje u Batrovcima, a ne – kako su pakosnici tvrdili – na bečkom Sudbahnhoffu...”.

Hrvatska nervoza bila je dobrim delom izazvana i okolnošću da se očekivao godišnji izveštaj Evropske komisije o tome koliko je koja zemlja napredovala na putu prema Evropi, a od tog izveštaja koji se podnosi Evropskom parlamentu zavisi mogućnost prelaska u višu klasu. Hrvatska je od 2005. godine kandidat za članstvo i u Zagrebu se očekuje da počnu tehnički pregovori o tome, pa im serija mafijaških obračuna i nije neka preporuka.

Dežurni krivac nađen je u Srbiji. Nije to nemoguć scenario. Ali sigurno je da to nema nikakve veze s građanima Srbije i institucijama srpske države. Udba, u delu medijskog govora, i jeste povampirena samo da bi se aferi pridodao institucionalni oblik, a svima je jasno da kriminalno bratstvo nije razvrglo svoje veze i da su žrtve tog bratstva podjednako građani Zagreba i Beograda.

Hrvatski zvaničnici mnogo su uzdržaniji. Ali, sirenski zov podjarcanog javnog mnjenja, vrlo balkanski, lomi i nomenklaturu čvršću od hrvatske. Ako se istragom pokaže da su konci zbilja povučeni iz Beograda mitologija će opet nadjačati istinu i svet kriminala postaće svet realne politike, što se ovde, nažalost, češće događa nego što bi bilo pristojno.

Kriminal nema svojstva ni srpstva ni hrvatstva, nema drugih osobenosti osim kriminalnih, a u borbi protiv tog zla poželjna je saradnja, a ne kvarenje odnosa.

Ono što bi mogla biti ozbiljna prepreka hrvatskom putu ka evropskoj integraciji pre je sadržano u potcenjivanju prave Cefte, one koja je definisala odnose u regionu kao odnose slobodnih puteva robe, kapitala i ljudi, nego što će ikada biti ova podzemna Cefta koja po nepisanim pravilima radi u svoju korist na štetu i žitelja Hrvatske i žitelja Srbije.

Sa stanovišta hrvatskih interesa trebalo bi da bude nepoželjna bilo kakva antisrpska histerija. Uostalom, jedna od glavnih zamerki Hrvatskoj, u već pominjanom godišnjem izveštaju EU, odnosi se na loš položaj manjina i slabe rezultate u poslu povratka raseljenih Srba. Otuda je dramatizacija ubistva dvojice ljudi preko tobožnjih udbaških i balkanskih svojstava Srba, maltene kao genetski usađene greške, vrsta autogola koji su delovi hrvatskog društva i medija postigli prošle nedelje.

S druge strane, mada se Oli Ren, komesar EU za proširenje, proglasio formalno nenadležnim za pitanje Cefte, na sastanku u Briselu pre desetak dana sa srpskim biznismenima, do javnosti je stigla poruka da Hrvatska zatvara svoje tržište za srpski kapital i robu, pa će i to biti jedna od prepreka bržem hrvatskom putu ka EU.

Na Balkanu, ma koliko se ko njega odricao ili ga svojatao, sve je povezano. Nažalost i organizovani kriminal.

glavni urednik nedeljnika„Vreme”