У последња два месеца учествовао сам у две веома интересантне трибине. Београдски синдикат је био позван да одржи предавање студентима Православног богословског факултета у Београду и Факултета техничких наука у Новом Саду на тему „Утицај популарне културе на систем вредности код младих”. Препуни амфитеатри били су више него јасан сигнал да су млади у Србији и те како свесни времена у којем живе. Потпуна дехуманизација друштва, поплава неукуса, наметање императива материјалног успеха, лажне слободе и индивидуализма, главне су болести савременог света. Питали су нас како можемо да излечимо наше друштво? Када се може очекивати да ће нам бити боље? Показало се да су још увек заинтересовани за вредности као што су солидарност, пријатељство, љубав, правда, патриотизам, пожртвованост, скромност – све оно што полако бледи и нестаје из нашег националног бића. Закључак је био да се заједничким снагама цело друштво мора борити за повратак ових вредности.

Неко ће рећи да су ово општа места која су позната и свакој баби на пијаци. Сви ти критичари знају све шта треба да урадимо, али и даље остају код куће, испред телевизора. Неактивност им пружа сигуран заклон од неуспеха и добру позицију да одапињу своје отровне стрелице натопљене сарказмом. Моје питање за њих је: ако сви све знамо, како се онда нама стално понављају исти проблеми? По ком систему функционише ово друштво када дозвољава да њиме руководе најгори? Наши студенти и ђаци годинама освајају прва места на светским такмичењима у знању. Ипак, радна места и положаје добијају они који нису у стању да меморишу ниједну реченицу беседе свог политичког гуруа, чије име до бесвести цеде зарад личне промоције. Негативна селекција тера младе и образоване људе преко границе, не даје им послове, а форсира партијске послушнике и професионалне лепиоце плаката. Дуга штикла која може да западне за око неком нахијском кнезу више значи од дужине си-ви-ја. Лажна елита учи своју децу да је држава златна жила коју треба сисати. Речи ,,лопов”, „издајник”, „криминалац”, сада имају значење „сналажљив”, „способан”, „предузимљив”. „Издаја идеја и принципа” је преименована у „флексибилност” и „коалициони потенцијал”. Живимо од избора до избора и никако да схватимо да не бирамо ми него спољни интереси. Толико смо жељни демократије да смо почели да верујемо у бајке. Испада да ипак не знамо баш све, можда чак и ништа.

Препуни амфитеатри, међутим, говоре нам да је Србија препуна оних који желе да нешто науче. Још само да им обезбедимо учитеље! Велика је част учествовати на једном таквом скупу, али није ни близу довољно да предавања о изградњи државе и нације држи само Београдски синдикат или било ко други ван државног апарата. Овај веома тежак посао мора на себе да преузме, пре свега, сама држава! Држава мора да организује шири фронт људи и институција који ће предано радити на имплементацији система вредности који ће покренути народ, изградити солидарност између појединаца и вратити поверење у институције.

Верујем да тежина ситуације с којом се суочавамо може да буде позитиван стимуланс за напредак. Вековима су се разне цивилизације најбрже развијале у најтежим условима. Ако је Венеција могла да изгради моћну државу на стубовима пободеним у мочварну лагуну, онда би и ми могли да се извучемо из блата у којем смо се заглавили. Питање је само да ли ова власт има намеру да нас чупа из муља, јер би то уједно значило да мора да одустане од муљања. Власт мора да престане да гради кућице од прућа и да почне да зида утврђење. Родољубље, заједништво, опште добро, религија, традиција, култура, морају постати цигле од којих ће се подићи темељи. Сигуран сам да велика већина људи у Србији то прижељкује. А праве вредности истакнуће у први план и праве људе. Оне који неће обављати државне послове због личне користи него зарад општег добра и искреног патриотизма. Тада у држави неће постојати само „ја”, него ће „ти” и „ми” постати много битније. Ако актуелна политичка „елита” не схвати ову потребу и не почне да се понаша као права елита, највероватније ће завршити као свака друга декадентна мањина – на маргинама историје. Биће замењена свежим снагама, које ће бити у стању да спроведу нови пројекат националног и духовног препорода. Нешто што се може назвати „Пројекат Србија”, иза којег би требало да стане сваки појединац којем је стало до ове земље без обзира на то из којег табора он долази. „Пројекат Србија” је отворен позив на повратак правих вредности у наше друштво. Нешто што ће нас коначно ујединити!

члан групе „Београдски синдикат”