ДА ЛИ СМО СПРЕМНИ ДА УЧИМО

Када човек дође у страну земљу, по правилу је пореди са оном из које је потекао. Нешто му се допадне више, нешто мање, а има и ствари које му се уопште не допадају. Циљ поређења са другима је у уклањању сопствених мана, тј. самоусавршавању.

Од Финаца се може пуно научити када је у питању организација друштва, те марљивост и истрајност у обављању посла. У Хелсинкију јавне службе функционишу одлично. Трамваји и аутобуси су чести, чисти и уредни. Комуналне службе раде свој посао ревносно, а и грађани им помажу углавном тако што воде рачуна очистоћи. Проблем чине, као и у Енглеској, пијанци петком и суботом. Па ипак, и њихове излучевине се некако уклоне када радна недеља започне. Доиста, алкохолизам је проблем с којим се Финска прилично безуспешно бори. Држава је алкохол опорезовала по изузетно високој стопи, па три литра истог вина кошта у Финској 26, у Шведској 19, а у Естонији се може пазарити за 15 евра. Отуда нема чуђења „алкотуризму Финаца” који суботом набављају залихе алкохола у Талину. Овакве цене вина, ипак, наговештавају високе плате, а просечна у Финској износи око 2.560 евра. Две такве плате, на пример учитељске, обезбеђују пристојан живот вишечланој породици.

Вино и пиво се, пак, у Француској или Немачкој сматрају храном, а тамо је алкохолизам знатно мање раширен но у хладнијим крајевима Европе, па отуда опорезивање алкохола не обухвата ове две намирнице. Према томе, никако не треба следити примере Финске и Шведске које високо опорезују вино и пиво, препуштајући државним монополима, Алку и Болагету, продају алкохола (додуше пиво с нижим процентом алкохола може се наћи и у самоуслугама). Сумрачни дани од новембра до маја, утичу на депресивност многих северњака из које се нажалост често бежи у алкохолизам, велики друштвени проблем Финске и Шведске, као и Русије, па и у самоубиство, које такође изузетно мучи финско и руско друштво, иако не и шведско. Чини се и да је изразити индивидуализам Финаца допринео међусобном отуђењу (у Русији су, пак, муке друштвене трансформације и алкохолизам главни узроци распрострањених самоубистава). Па ипак, од 1990. до 2004. број самоубистава опао је у Финској скоро за трећину благодарећи релативно успешној борби против депресије.

На срећу у Србији има сунца, важног извора живота, па нам је положај у том погледу бољи од онога у нордијским земљама. Такође, уобичајена људска топлина, родбински и пријатељски односи чувају појединца од осећаја усамљености.

Но, однос човека и природе је двосмеран; међусобно се даривају и пазе или ће уништавање једног довести до уништења оног другог. Финци чувају природу, па се ђубре уредно разврстава; посебне канте за стакло, посебне за картон, а посебне за остало смеће, уобичајене су у центру града. Рециклирање отпадака је правило. Уопште, Хелсинки је град очаравајуће природе као и Београд, а чист је попут додуше депресивне Љубљане.

Љубазна ненаметљивост врлина је коју наши трговци морају усвојити. У Хелсинкију се продавцисмеше сваком госту који уђе у радњу, па иако за финске услове нису плаћени богзна како. Разуме се, љубазне речи се подразумевају, као и слобода купца да до изнемоглости проба и не врати оно што је пробао на место одакле је узео. У Београду се, пак, у центру града може десити да продавачица попреко гледа и кори купца који је узео џемпер са полице, а не са вешалице.

Знање енглеског језика, општег средства општења у савременом развијеном свету, у Хелсинкију је готово беспрекорно, неупоредиво боље од знања у Будимпешти, иако фински спада у исту групу језика са мађарским. Београђани се, на задовољство писца ових редака, могу поредити са Хелсиншанима, али се чини да и ту има места за напредак. Лепа и очувана природа, добра инфраструктура и организација комуналних служби, ненаметљива љубазност трговаца, хотелијера, грађана који добро говоре стране језике, предуслови су квалитетног живота и успешног туризма.

Но, оно што је основно, финска политичка и пословна елита делују знатно солидније од српске (ако је утешно, и од америчке или француске). У Финској корупција не представља друштвени проблем. Грађанима не пада на памет да мито нуде, пошто се подразумева да им чиновник и политичар излазе у сусрет у складу са законом. То им је посао. Грађанин је вољан да позове заштитника права грађана, јавност, правосудне органе, ако се „слуга народа” дрзне да мито тражи. Исто тако, запослени озбиљно, вредно и посвећено обављају своје свакодневне обавезе. То им је посао. У противном, уследиће казне, новчане или губитак посла.

Финско друштво је напредовало првенствено учењем од оних од којих се има шта научити, нарочито Швеђана, те вредним и поштеним радом.

социолог, Филозофски факултет, Београд