Београд, Приштина, Брисел, Јариње, Берлин, Зубин Поток, Меркел, Тадић, председници општина са севера Косова, Борко, Едита, Вук...

Све што се последњих недеља догађа око грчевитих покушаја да се заоштравањем конфликта на северу Косова онемогући да Србија добије статус кандидата ми говори да они који воде нашу политику нису гледали дечје ТВ програме. Да јесу, вероватно би запамтили песмицу „Коларићу, панићу” у којој се „плетемо самићу, сами себе заплићемо и сами себе расплићемо...” и нешто би од те песме и научили. Посебно из оног њеног мање познатог дела који каже: Сваког дана живот спрема сто невоља и проблема, и питања срећу свуда: зашто, како, где и кога. Зато кад се проблем створи, пиши, реши, одговори. Мућни мало, добро пази, главом кроз зид не пролази! Тражи отвор, тражи врата, све не може ни твој тата!

У ствари, изгледа да су неки од доносилаца политичких одлука тек пре неколикодана чули ову песмицу, па су „мућнули” и сада траже неки „отвор, врата” да не би главом пролазили кроз зид. И тако се косовском проблему, мимо воље многих, ближи расплет.

Том расплету пре свега доприноси негде и некад донета одлука за чије спровођење је задужен и жртвован Борко Стефановић. Та одлука је закаснела али се спроводи и имам утисак да је намерно сабијена у тесан временски рок од неколико дана јер би се у неком дужем временском периоду све још једном расплинуло у јаловим расправама о папирима који нас обавезују на немогуће. Наравно, мислим на преамбулу Устава. Добра страна бављења папирима о Косову је да се први пут наглас читају и тумаче намерно скривани текстови Резолуције 1244 и кумановске капитулације. Наиме, постаје очигледно да међународна заједница спроводи политике на које је Србија својим потписом пристала.

Расплет је несумњиво подстакнут и „Преокретом” који упркос подсмеху, омаловажавању и категоричном одбијању прераста у озбиљан покрет грађана и грађанки спремних на акцију и жељних озбиљних промена. „Преокрет” је легитимизовао јавно заговарање другачије политике према Косову, а растућа подршка коју добија отвара простор странкама на власти да направе неколико храбријих корака ка новим, другачијим решењима. Истовремено охрабрује чињеница да „Преокрет” размишља и краткорочно, дакле у вези са блокадомпрелаза и кандидатуром, и дугорочно, кроз реално сагледавање неизбежних суштинских економских и друштвених промена на путу ка добросуседским односима са Косовом и чланству у ЕУ.

За дуги период преговора и привикавања на нову реалност који је пред нама могу бити корисна размишљања Стефана Волфа који се бави начинима решавања међуетничких конфликата. Он успоставља три фактора успеха: вођство, дипломатију и структуру институција. Примењујући ову теорију на Косово он каже: „Досадашњи неуспех у проналажењу решења кроз преговоре почива на: 1. Неспремности локалних вођа да пристану на било шта мање од њихових максималних захтева; 2. Дипломатски напори који су од самог почетка спутани јер сузападне земљепризналекосовскунезависност; 3. Недостатак храбрости и маште приликом осмишљавања институција које би истовремено могле да задовоље очекивања и Албанаца и Срба.

Ако би поштовали ова три принципа требало би да они који званично воде нову политику буду одлучни у спровођењу своје визије, и своје посвећености миру. Вође са обе стране морају да се повежу, и да комуницирају, и у том смислу наговештај о пристанку на учешће на скуповима и Косова, и Србије охрабрује. У домену дипломатије, боље препознавање и уважавање различитости локалних потреба још може утицати на ставове западних земаља. И на крају, институције које се успостављају морају бити усредсређенена тему којом се баве, и морају бити иновативне и флексибилне. Напросто, две стране морају одустати од својих максималних захтева и прихватити различитост својих потреба. Морају више размишљати о суштини договора, а не о именима којима ће те договоре институције називати. И за крај, сада када смо почели да се расплићемо, не смемо дозволити да они који од наше беде и сиромаштва профитирају поново нас заплету у мрежу својих интереса. На политичкој сцени све јеприсутнија нова генерација прагматичних политичара, који својеполитичко деловање базирају на стиховима:Тражи отвор, тражи врата, све не може ни твој тата! Све не може чак ни мама, тражи сам и тражи сама!