Miljenko Dereta
GLAD
„Tu, pored vas, nevidljivi, stotine, hiljade ljudi ne znaju da li će danas jesti. Deca, penzioneri, učitelji i radnici....”
Glad je reč koja se sve češće čuje u javnosti. Glad u Srbiji. Glad u Srbiji koja je o sebi mislila i govorila da je toliko plodna da hrane nikada neće nedostajati, da su nam koreni tako duboko u selu da se u Srbiji naprosto ne može umreti od gladi.
Verovatno je tako nekad bilo u „zemlji koja može da hrani celu Evropu” kako su nas tada učili. Danas su sela pusta i u Vojvodini i u centralnoj Srbiji. Više se nema kod koga otići po „porodični harač” u mesu, povrću i voću. Nedavno sva zemlja je prodata i čeka da postane „građevinska”. Sva mladost prelila se u gradove koji se guše i u kojima mnogi gladuju. Mediji prenose statistiku gladi koja beleži ozbiljan porast broja građana koji su pali ispod linije siromaštva. A dovoljno je da pogledate kroz prozor. Sigurno se vidi neki kontejner i sve češće i ljudi oko njega, koji raznim spravama koje su u očaju osmislili kopaju po njima u potrazi za starim hlebom...
„Tu, pored vas, nevidljivi, stotine, hiljade ljudi ne znaju da li će danas jesti. Deca, penzioneri, učitelji i radnici....” To je tekst iz TV spota o narodnim kuhinjama koji sam snimio pre više od petnaest godina. To je bio poziv na suočavanje sa tadašnjom realnošću, vapaj za pomoć onima koji su gladovali pobeđeni ratovima, inflacijom, sankcijama, demagogijom... Zahvaljujući senzibilitetu i vizionarstvu kustosa izložbe „Okolnosti” taj spot je izložen na 50. Oktobarskom salonu koji rekapitulira neposrednu prošlost i odslikava uznemirujuću sadašnjost. Na izložbi možete dati i prilog za narodne kuhinje jer broj onih koji se hrane u narodnim kuhinjama raste vrtoglavom brzinom. Zovu ih „žrtvama tranzicije”, a oni su zapravo žrtve loše osmišljene i još gore sprovedene tranzicije. Skoro je nepristojno ovde navesti da su kroz tranziciju prošle i Češka, i Slovačka, i Poljska i Slovenija, ali u njima nije bilo toliko „žrtava”. Ovde očigledno neko ne zna da radi svoj posao ili, što je možda tačnije, zna da radi isključivo u svom interesu a ne za opšte dobro.
Treba li podsetiti na zlokobnu najavu iz ne tako davnih vremena kada nam je rečeno da ćemo ako treba „jesti i korenje” da bismo očuvali svoju duhovnost, ujedinili sve Srbe u jednu državu i svetu dokazali da sve možemo sami. „Ješćemo korenje” bio je odgovor na sankcije koje su Srbiji uvedene zbog njene ratne politike. Danas nema spoljnih sankcija ali postoji nešto drugo, mnogo sofisticiranije. Danas se sankcije zovu – trgovinski monopol. Hrane ima, ali je ona zbog izuzetno visokih cena sve manje dostupna građanima. Zastrašujuće je da smo svi prinuđeni da kupujemo u jednom trgovinskom lancu koji diktira vrtoglave cene. Isti lanac sam sebi uvodi konkurenciju i za one koji ne mogu da plate, za siromašne, otvara „SOS markete”! Gnusno!
Retorički se postavlja pitanje kako se može (pre)živeti sa penzijama od 10.000 do 15.000 dinara? A to pitanje je sve samo ne retoričko i ne dotiče samo penzionere. Jedan vozač u državnoj službi mi je rekao da mu je plata 18.000 dinara. Ima ženu i dvoje dece. Verujem da je njegovo poštenje na svakodnevnom iskušenju pred izazovom preživljavanja porodice. Takođe verujem da njegova nemoć i bes rastu iz dana u dan. Sa strepnjom čekam dan kada će se nevidljivim nitima socijalnih mreža bes siromašnih povezati i krenuti po pravdu.
Danas, na početku 21. veka B92 je prepoznao problem i da bi skrenuo pažnju na siromaštvo koje se širi pokrenuo kampanju „Štrajk glađu protiv gladi!”. Broj onih koji najavljuju da će u kampanji učestvovati i taj jedan dan gladovati je impresivan i iz dana u dan raste. Ali to nije dovoljno. Potrebna je promišljena i odlučna akcija države. Vlada je najavila da će se povećati sredstva za narodne kuhinje. To je saniranje posledica, a ne rešavanje uzroka problema. Kako oživeti selo? Kako poljoprivrednu proizvodnju učiniti rentabilnom za proizvođača? Kako pokrenuti proizvodnju i otvoriti tržište?
Vreme gladi nije vreme ni za socijalnu demagogiju ni za surovu tržišnu filozofiju. Kad ljudi gladuju vreme je za odgovornu politiku i solidarnost.
direktor Građanskih inicijativa
Poslednji komentari
Mislim da bi ovde moglo da se navedevu opipljivi razlozi zašto su nam sela pusta, godinama se niko nije setio da napravi odgovarajuću agrarnu studiju kojom bi zemljoradnika zadržala na selu. Ja kao laik mogu reći da se prosečni srbijanski seoski domaćin još uvek drži tradicije, a to je da u svojoj štali ima tri krave jednog bika i dva teleta, u svinjcu jednu suprasnu svinju, jednu svinju koja ima prasad, jednog vepra i nekoliko nerasta, desetinu ovaca i nešto živine i naravno najmanje pet hektara obradive površine posejane pratećim žitaričnim kulturama, bez obzira da se pomenuta zemlja možda nalazi u takvom mikroklimatskom okruženju koja bi pogodovala drugim biljnim ili pak voćarskim kulturama. Tu bi država trebala da agrarnim stručnjacima zada zadatak da se napravi ozbiljna studija kako edukovati tako i pomoći mikrokreditima zemljoradnike kako bi ih zadržala na selu. Dobar primer je na jugu srbije gde su neka seoska gazdinstva kreditirali da bi se isključivo bavili proizvodnjom povrtarskih kultura koji su pod plastenicima, dok su neki svoju zemlju posadili isključivo voćarskim kulturama. Što se tiče Vojvodine ukoliko ostane u našem sastavu treba da nastavi da se drži tradicije. Jedino je to rešenje kako zadržati zemljoradnika na selu i naravno da neće biti gladnih.
@ KumRusvelt , 08/10/2009, 17:27 (..) St-1: Dobar primer je na jugu srbije gde su neka seoska gazdinstva kreditirali da bi se isključivo bavili proizvodnjom povrtarskih kultura koji su pod plastenicima, dok su neki svoju zemlju posadili isključivo voćarskim kulturama. CB-1: kredit je PLASMAN NOVCA (koji se vraca, sa kamatom). To nije pomoc i podrska. St-2: Što se tiče Vojvodine ukoliko ostane u našem sastavu treba da nastavi da se drži tradicije. Jedino je to rešenje kako zadržati zemljoradnika na selu i naravno da neće biti gladnih. Kom-2: ukoliko NE OSTANE u sastavu R Srbije je najteze moguce krivicno delo protiv drzave i naroda. (ostace u sastavu, finansije ce protivreciti interesima Vojvodine i R Srbije, njenog SKLADNOG razvoja, ali ce doneti profit u novcu). Recju aktivnsot koja je u nteresu NOVCA (bazira se na prostim matematickim operacijama, i to, pogresnim), a na stetu ljudi - izostaje sklad LJUDSKIH aktivnsoti, njihovog ocuvanje i razvoj.
Vlada je najavila da će se povećati sredstva za narodne kuhinje. To je saniranje posledica, a ne rešavanje uzroka problema. @KOMUNISTČKI MANIFEST, 1848@“Buržoazija je selo potčinila gospodstvu grada. Ona je stvorila ogromne gradove, ona je silno uvećala broj gradskog stanovištva prema seoskom i tako znatan deo stanovništva otela od IDIOTIZMA SEOSKOG ŽIVOTA. Kao što je selo učinila zavisnim od grada, tako je ona varvarske i poluvarvarske zemlje učinila zavisnim od civilozovanih zemalja, seljačke narode od buržoaskih naroda, Istok od Zapada. Buržoazija je nagomilala stanovništvo, centralizovala sredstva za proizvodnju i koncentrisala svojinu u malo ruku” @ Danas su sela pusta. Narod raseljen sa vekovnih ognjišta. Kako oživeti selo? Prvo, od seljaka napraviti proletera (Proleter – čovek bez imanja)E, Sad može u E-Uniju. ”Proleteri svih zemalja, ujedinite se! Dodjite u bogatu Evropu na kuhinjice, kontejnere! Evropi treba jevftina radna snaga! To je naš resurs… ostale su nam uzeli..
