Највећи изазов за Србију следећих дана биће филозофске природе, односно како убедити грађане Србије да ће мисија Еулекс бити статусно неутрална, да неће примењивати Ахтисаријев план „надзиране независности” за Космет, иако се Еулекс управо због тога и налази у том плану, и да ће све остати у складу са Резолуцијом УН 1244, по којој је Космет део суверене Србије, али то за око 50 држава света тренутно и није тако. Па ће се припадници Еулекса на Космету за сваки проблем у свом раду, ако желе да буду статусно неутрални, ваљда обраћати представницима УН, ако њих убудуће и буде на Космету, јер они треба са доласком Еулекса да напусте јужну српску покрајину. Или ће свако питање морати да решавају заједно са Београдом и Приштином? Или ће Унмик остати на северу Космета, па ће Еулекс ту преко Унмика бити статусно неутралан, док ће у осталим деловима Космета, које Унмик треба да напусти, Еулекс, заправо, сарађивати са представницима власти Марса?

Да све то и није тако компликовано и да није све у машти злурадог новинара, побринули су се ових дана и генерали војске Србије: одржана је генералштабна ратна вежба под називом „Обука–2008”. У замраченим подземним салама дубоко испод земље, на електронским мапама, у строгој тишини коју је реметило само дискретно зујање и светлуцање суперснажних компјутера проиграван је рат између две државе на Балкану, између Паноније и Родопије, односно зона здружене ратне операције проширена је и на територију Балканије и око 100 километара у дубину Балатоније...

Какав је то био „сајенс фикшн” сценарио, оне некадашње вежбе ЈНА биле су права дечја игра у јасноћи идеје одбране и напада у односу на овај рат Паноније и Родопије са „суфлирањем” Балканије и Балатоније. Наиме, на највећем послератном маневру од 1945. године па све до данас, „Слобода 71”, ЈНА је проигравала одбрану од инвазије снага НАТО-а из правца Италије и вежбе су биле на подручју Словеније и Хрватске. Годину дана касније на маневрима „Подгора 72”, ратна морнарица, ратно ваздухопловство и копнене снаге проигравале су одбрану од напада НАТО-а на јадранском војишту, одбрана од инвазије на правцу Сплитских врата. На маневрима „Јединство 83” у Македонији проигравана је одбрана од напада из правца Бугарске, иако се руководство вежбе љутило на све оне новинаре који су тражили да се именује ко је „плави”.Управо тада, у Македонији 1983. године започело је и „муљање” око имена евентуалног нападача на Југославију у теорији и пракси наших ратних игара.

Наравно, ишло се прво на укидање „плавих” и „црвених”, јер то је ето застарело, иако те боје НАТО и данас користи, а видим да те боје користе и демократе и републиканци у САД. И тако стигосмо до Паноније, Родопије, Балканије и Балатоније.

Елем, ситуација је следећа. Лоши билатерални односи Паноније и Родопије део су историјског наслеђа, а додатно су оптерећени и међународним споразумом о укидању јединствене монархије и припајању дела територије јужно од река Саве и Дунава земљи Панонији. Родопија се никада није помирила с губитком тог дела територије. У последњих десетак година у неколико наврата поставила је питање ревизије међународног споразума, којим је као узрочник светског сукоба изгубила део територије.

До тог момента покушавам да у сценарију наше генералштабне вежбе „Обука–2008” у Родопији препознам некадашњу Аустроугарску монархију и цара Фрању Јосифа, или надвојводу Фердинанда. Иако се не спомиње и Гаврило Принцип, Млада Босна и остало. За краљевску кућу Карађорђевић не знам како ће реаговати.

Но, идемо даље, започети економски развој Родопије ограничава недостатак руда и енергената због чега је започела јаку дипломатску борбу за ревизију мировног споразума и повратак суверенитета над изгубљеним делом територије, богатим угљем и рудама.

Који је то део изгубљене територије на овим просторима богат угљем и рудама? Космет? Да ли је Србија онда Родопија? Хм, Родопија процењује да ће у случају да ратом поврати суверенитет над делом изгубљене територије јужно од река Саве и Дунава, међународна заједница реаговати благо и нејединствено. Због чега је и започела тајне и интензивне припреме за агресију на Панонију у којој је ситуација нарушена и сецесионизмом мањинског становништва Родопије, грађанском непослушношћу екстремистичких група и инцидентима са полицијом у пограничном подручју.

Ха, како вам све то изгледа? Ко су ту Срби, Албанци, можда и Мађари? А тек Бугари? Родопија има подршку дела чланица Савета безбедности УН, Панонија не сме прва да нападне, такође Панонија не сме да испољи никаква дејства на територију Балканије, која опет неће војно помагати Родопију. Главни правац напада војске Родопије је Јагодина–Лапово–Велика Плана–Младеновац–Београд, помоћни правци напада су Ужице–Ваљево–Шабац и Бор–Петровац–Пожаревац. Претходно је Родопија концентрисала снаге на линији Краљево–Параћин–Прокупље–Нови Пазар и пружила помоћ сецесионистима у области Лозница–Ваљево–Косјерић–Бајина Башта.

Колико год да сам се трудио нисам могао да сагледам границе ни Родопије ни Паноније. О Балканији и Балатонији да и не говорим. Је ли Панонија само до Чачка, а Родопија јужно од Чачка, је ли Србија по том сценарију подељена држава, ко је у тој игри игнорисао снаге у Нишу, као и у Лађевцима.

Или је север Космета у питању, или је све то само игра. Пракса без филозофског става.