„Jedanput ljudi daju reč, ona ostaje ili se pogazi. Ja sam dao riječ da ću da branim ovu zemlju ako joj bude teško”, major Milan Tepić, narodni heroj. Njegovo ime nose ulice u Beogradu, Banjaluci i u još nekoliko srpskih gradova. Ulica koja je u Novom Sadu nazvana po Milanu Tepiću, kasnije je preimenovana. Sa majorom Tepićem tog 29. septembra 1991. godine u skladištu JNA Bedenik kod Bjelovara poginuo je i vojnik Stojadin–Cole Mirković. Bio je na redovnom odsluženju vojnog roka u JNA. Mogao je da se preda, ili da ranije pobegne u inostranstvo, ili da se negde sakrije u Srbiji. Da sačeka da sve prođe i amnestija dođe. Kao što je kasnije i došla za hiljade njegovih vršnjaka.

Vojnik Stojadin – Cole Mirković rođen je na srpsku Novu godinu, 14. januara 1972. Da se rodio za srpsku Novu godinu dvadeset godina kasnije ne bi podlegao redovnom služenju vojnog roka. Jer od januara 2011. mladići u Srbiji neće ići na obavezno služenje vojnog roka. Vojni rok će biti, kako glasi zvaničan pravni termin, suspendovan. Vojnik Stojadin – Cole Mirković nije stigao da doživi tu suspenziju vojnog roka. Dao je svoj devetnaestogodišnji život radi vojničke zakletve, a naše je društvo kasnije Stojadina suspendovalo i iz istorije i iz sećanja. Devetnaestogodišnjak iz sela Gornje Leskovice kod Valjeva, sa obronaka Povlena, iz stare srpske ratničke porodice, majčin pradeda Ostoja poginuo je na Kolubari 1914. deda Milinko i majčin otac Vladimir bili su borci u Drugom svetskom ratu, Coletov otac bio je Titov gardista, a deda po ocu kraljev gardista. I kao takav Cole je otišao da odsluži svoj vojni rok u JNA. Da pogine radi vojničke časti.

Ne znam da li bi danas Cole, da je živ, shvatio da je hladni rat završen, da se vojna obaveza ukida kao relikt tog hladnog rata, da o vojnoj obavezi mnogi govore sa prezirom, da je omladina izgubila veru u vojnu obavezu kao instituciju državnog života, da se regrutacija negde i kod nekih doživljava kao nepravda, da je u javnosti podrška sistemu opšte vojne obaveze opala, da je mnogo mladih koji služe civilni vojni rok i da je za državu bolje da ima jednog iskusnog vojnika nego četiri neobučena. Možda bi vojnik Stojadin – Cole Mirković iz sela Gornje Leskovice kod Valjeva sve to i podržao. A možda bi u dubini njegove mlade duše zatitralo i pitanje da li je profesionalan vojnik dužan i da pogine za svoju zemlju? Da li je to deo ugovora o poslu profesionalnog vojnika. Polaže li profesionalni vojnik neku zakletvu? Kome? Ko je poslodavac, a ko je kompanija? Možda bi se vojnik Stojadin Mirković i zabrinuo kako će Ministarstvo odbrane Srbije pronaći, probrati, obučiti, nagraditi i sačuvati profesionalnog vojnika u političkom, ekonomskom i socijalnom okruženju kojeg, zapravo, i ne kontroliše.

Da mogu, objasnio bih vojniku Stojadinu da stupamo na relativno nepoznat teren, da rizična radna mesta u vojsci traže kvalitetno osoblje i dobre plate, mogućnost prekvalifikacije po isteku ugovora, da je vojska sada na putu koji vodi praktično pojedinačnim karijerama različitog trajanja koje će, kao što se to dešava i u drugim armijama u svetu, naizmenično balansirati između civilnog i vojnog života. Ko bi mogao da objasni Stojadinu da je svoj život dao radi odbrane vojnog skladišta, a da surovi profesionalac 21. veka to neće imati kao obavezu u ugovoru o poslu. Jer, čuvanje vojnog skladišta, odbrana takvog objekta rizičan je zadatak, rizično radno mesto u vojnom profesionalizmu i u miru. Stojadinu to niko nije rekao kada je odlazio u JNA. I teško da bi mu i danas neko, da može, mogao da objasni taj dvostruki rizik za odnose između vojske i države. Izazov, kako na institucionalnom, tako i na društvenom planu.

Naravno, od januara 2011. mnogi više uopšte i neće razmišljati o odbrani zemlje. Imaćemo apsolutne vojne profesionalce koji će o tome da brinu. Naravno da vojni rok, sam po sebi, nikada nije garantovao i vojnu sposobnost neke zemlje. Na jedan određeni način, on je mogao da bude kontraproduktivan i da za neke mlade ljude predstavlja i izvor razočaranja, nerviranja i neugodnosti. Kao što će biti, verujem, i onih mladića koji će dobrovoljno da odu da odsluže neko vreme u vojsci, jer to će biti njihovo pravo. Ne i obaveza..

Vojnika Stojadina – Coleta Mirkovića iz sela Gornje Leskovice kod Valjeva, niko o tome nije pitao kada je dobio poziv u JNA. A poziva u vojsku od januara 2011. više i neće biti. Hoćemo li suspendovati i vojničku čast? Zašto vojnik Stojadin Mirković nije odlikovan kako dolikuje mladiću koji je herojski poginuo u 19. godini? A nije morao. Razmišlja li neko u ovoj zemlji zašto je vojnik Stojadin suspendovan iz srpske istorije?

I šta ćemo još da suspendujemo?