Miroslav Lazanski
VELIKI BRAT NA SRPSKI NAČIN
Dakle, uopšte ne sumnjam da i u Srbiji ima onih koji poseduju privatne elektronske centre za prisluškivanje
Hoće li nas tajne službe ubuduće prisluškivati sa ili bez sudskog naloga? Koliko je mogućnošću da tajne službe i bez posebnih naloga prate, snimaju i analiziraju telefonske i elektronske komunikacije ugrožena privatnost građana Srbije? I kako se na to gleda u nekom demokratskom sistemu?
Da ne bi bilo zabune, sve ono što su radile, ili još rade, ili će tek da rade srpske tajne službe odavno već rade tajne službe SAD i Velike Britanije. Iz dve baze u Engleskoj, Grinem Komon i Lejkenhit, i iz jedne baze na Kipru moguće je prisluškivati celokupan telefonski i elektronski saobraćaj u Evropi. Sve što se snimi ide direktno u sedište američke službe NSA u Fort Midu, Merilend, i u Štab za komunikacije, prisluškivanje i kriptografiju britanske vlade u Čeltenamu. Tako da možemo mirno da spavamo, u inostranstvu nas slušaju godinama i bez sudskog naloga.
Osim toga, mobilna telefonija je toliko otvorena za prisluškivanje da je to danas već smešno. Ako imate običan tranzistor „soni ICF-7600”, sa kojim možete, na primer, da slušate radio Pjongjang na engleskom u dva sata noću, možete tim tranzistorom da prisluškujete i taksiste i saobraćajnu policiju u Beogradu. A ta tehnologija „soni ICF-7600” je iz 1981. godine... U delu Tokija, koji se zove Aki Habara, možete bez ograničenja da kupite najmoderniju elektronsku opremu za prisluškivanje.Gledao sam diplomate kako kupuju tu japansku opremu na kilogram i trpaju u svoje diplomatske kofere. Nema nikakvih ograničenja da se to kupi.
Dakle, uopšte ne sumnjam da i u Srbiji ima onih koji poseduju privatne elektronske centre za prisluškivanje. Iz povremenih „curenja” određenih informacija to se može naslutiti. Ako je u Srbiji došlo do pravog buma raznih „sekjuriti” firmi, onda je to verovatno praćeno i sistemima za elektronsko prisluškivanje. Ako imate firmu koja legalno posluje u Srbiji i koja može da vam legalno proda bilo kakve analitičke procene političke, ekonomske, pa i vojne situacije, onda se takve procene sasvim sigurno ne rade samo na osnovu pisanja štampe, ličnih kontakata i kafanskih priča. Znači, nema razloga da se uzbuđujemo, „pokriveni” smo odavno. Kako se to odražava na naš sistem demokratije, to je već druga priča. Zapravo, ljudska prava, a tu je i pravo na privatnost, trebalo bi da budu moralni horizont našeg vremena. U praksi mnoge države se uglavnom oglušuju o njih ili ih jednostavno krše i tu i leži deo kontradikcije i hipokrizije modernog sveta.
Kompjuterizovani svet, dakle, stvara probleme demokratiji, jer je država priključena na informacione i komunikacione mreže, pa izgleda da je puna demokratija nadohvat ruke: čista demokratija, plebiscitarna demokratija, direktna demokratija, sajber demokratija... U Srbiji demokratija mora da trči kroz pravu šumu izazova.
Dakle, „Veliki brat” na srpski način suočava se s celim nizom izazova: strukturama mafijaškog tipa, korupcijom, privrednim i finansijskim kriminalom, ilegalnim uticajem na politiku, bivšim pripadnicima tajnih službi preobraćenim u uspešne biznismene, grupacijama iz sive zone društva, fiktivnim, „realno postojećim”, i „paravan” firmama, „uspavanim kapitalom”, kvazitržišnom privredom, monopolima... I sve to na najmanje tri paralelna koloseka.
Kao prvo, nastanak moćnih kriminalnih grupacija koje su vodile ilegalne poslove, kao drugo osnivanje dubioznih privrednih i finansijskih grupacija koje su delom bile upletene u kriminalne delatnosti, ali su se delom prikazivale i kao legalni privrednici. Samo što njihova privredna delatnost nije bila usmerena na proizvodnju već na polutajnu privatizaciju državnih firmi od strane neprivrednog poslovnog rukovodstva, i treći kolosek jeste uticaj na politiku. Preko svojih lobija u politici i u državnoj administraciji novonastala privredna i finansijska elita se pobrinula za protekcionizam, a kao posledicu imamo korupciju.
U Bugarskoj je 1997. godine tadašnji premijer Ivan Kostov doslovno izjavio: „Oko 40 odsto države nalazi se pod kontrolom državne vlasti, a onih 60 odsto kontrolišu moćne grupacije i kriminalne strukture”.
Da li je onda „Veliki brat” na srpski način posledica potrebe da se nama ne dogodi bugarski slučaj, da se sve to kontroliše i spreči?
Poslednji komentari
Šta imamo da slušamo jedni druge kada kod nas cinkaroši sasvim dobro žive.Zar nisu Nemci vratili 1944. iz Beograda u Nemačku dva sanduka zlatnika koje nisu potrošili za plaćanje cinkarošima. Ovi to radili džabe. Iz navike.I sad smo jeli zabrinuti što
će da nas slušaju kako telefoniramo? Pa pričajte o seksu. Ja samo o tome i pričam preko telefona. Pa neka me slušaju.Ionako me niko u životu ne sluša.
@Borisave,sada ja Vas ne razumem.Kazete da"dobro znate da komunizma nikada i nigde nije bilo",i da ste bas zbog toga tvrdili"da je komunizam najveca prevara".Ako ga nigde nije bilo,na isti nacin kao sto tvrdite da je"najveca prevara"moze se reci i da je najvece savrsenstvo.U cemu je razlika ako ga nije bilo?Nije ga bilo i nije nikakva prevara osim u glavama prevaranata cija epohalna prevara sa neoliberalnim i mesetarskim kapitalismom sada uzima strahoviti danak,a tek ce jos i veci.Kako ste Vi govorili o mojoj frustriranosti ja sam Vas i pitao to sto sam pitao,jer ja i jesam frustriran zbog unistavanja,komadanja,rasprodaje,bujanja korupcije,mafija,megalomanije,...pa i komunalne buke koja hara nasom drzavom,a cak i zbog sramnih grafira sa naci porukama koje niko ne brise.Ako i Vi niste zbog toga frustrirani dobro je znati koji je Vas recept? Znam da jedino"elita"nema te frustracije,osim u koju fotelju posle trenutne.Ne smeta im da menjaju ministarske fotelje kao neko cipele,"elita"je to!
Nakon sto sam Srbiju malo bolje upoznala, sa osmehom na licu mogu reci: 'Sreca da Srbija i Beograd nisu ono sto Srbi u svom bicu jesu. Da jeste tako, davno bi Srbi nestali, kao i Pavicevi Hazari.
