КАЖЊАВАЊЕ ЗДРАВОГ РАЗУМА

Економске мере које Србија примењује у борби против кризе усмерене су ка спасавању задужених грађана, преинвестираних предузећа као и банакаповерилаца. Ово је модел који ће свако одговорно понашање претворити у наивност, а затим га казнити.

Највећи губитници оваквог економског модела су грађани који се понашају разумно, они који се простиру само колико губер допушта, они који се не задужују и не наседају јефтиним обећањима о будућности у ружичастом. Рачун за туђе грешке се испоставља и њима, и над њиховим здравим разумом лудост данас односи победу. Ради се о глобалном тренду, али то је слаба утеха.

Када Народна банка Србије (НБС) интервенише на девизном тржишту, она ефективно помаже дужнике и њихове кредиторе. Дужници који купују евре да би отплаћивали дугове добијају их тако по нижој цени од оне коју би плаћали да интервенције није било. Проблем је у томе што српска економија не ствара девизне вишкове, па НБС арчи средства која је позајмила и која се морају вратити. У коначном исходу све то иде на терет буџета, дакле на терет свих грађана Србије. Само на девизне интервенције од децембра до средине јуна НБС је потрошила готово 1,3 милијарде евра. Колико је то километара путева или пруга, колико је то болница или народних кухиња?

Интервенције НБС нису довољне да зауставе кредитни колапс, па држава од прошле године субвенционише кредите привреди. Тако се буџетска средства преливају банкама, помажући и њих и предузећа дужнике. Да субвенција нема, предузећа и банке би биле принуђене да поделе губитке и одговорност заједничких лоших одлука. Субвенционисање кредита тај процес непотребно одлаже, а трошкови погрешних приватних одлука сада се делом пребацују на буџет. Узгред, мора бити да међу дужницима који радо користе буџетске субвенције има и оних који нерадо плаћају порезе српском буџету.

Други програм, субвенционисање кредита грађанима, који је у току, најављен је као помоћ привреди, као тобожњи кејнзијански механизам који ће кроз потрошачке кредите подстаћи тражњу за домаћом робом. Ако су објављени подаци тачни, само два одсто одобрених кредита је утрошено за те сврхе. Све остало је завршило у готовинским кредитима.

Грађани су узели готовинске позајмице како би под повољнијим условима вратили старе девизне (индексиране) кредите, како би купили девизе и изнели их из земље финансирајући летовања, или да би купили увозну робу. Са добијеним новцем трчи се и до прве мењачнице – многи су добро уочили да је овим отворен и велики простор за девизне шпекулације и за игру против динара. Ово није кејнзијанска политика, ово је ругање Кејнзу.

Сви субвенционисани кредити финансирају се из буџета који је у сталном минусу и чија су судбина и будућност поново дефицит. Када је буџет у дефициту, а у дефициту је истовремено и платни биланс, тада се свако субвенционисање кредита ефективно врши само из средстава која се позајмљују у иностранству. Све што је позајмљено мора се вратити у годинама које долазе, и о томе је Међународни монетарни фонд већ почео да се стара. Једини начин на који се кредити могу вратити је кроз непрекидно смањивање буџетских расхода и кроз повећавање пореза.

Смањење буџетских расхода ће значити реални пад пензија или у најбољем случају њихову стагнацију. Смањиваће се и давања за здравство, за просвету, науку, културу, војску, али и за инвестиције. Цех оваквог смањивања буџетске потрошње индиректно плаћају сви кроз све нижи ниво и квалитет услуга, кроз све нижи животни стандард и социјалну заштиту, кроз пораст корупције. И порези ће неминовно расти, највероватније порез на додату вредност и имовину, и поново ће бити погођени сви. Терет ће солидарно поднети и они који су се понашали одговорно, као и они други.

Зарад садашњости потрошена је прошлост и продато је готово све што се могло продати. Како то није довољно, Србија убрзано троши и будућност задужујући се где год може. Можда је зато најбоље да сви незадужени грађани Србије стану у ред за субвенционисане готовинске кредите и тако систем доведу до апсурда. У општој лудости и они ће профитирати, док систем буде тонуо све дубље у дугове. Ако ништа друго, корист и штете ће бити равномерније и правичније распоређене. Зарад мрвице правде, нека бар свако узме комад од будућности која се данас немилице троши.

www.nkatic.wordpress.com

финансијски консултант