Ispod površine monumentalne ekonomske krize „koja samo što nije prošla”, tvrdoglavo se pomaljaju nova žarišta – Island, Dubai, Grčka, a pristižu i nova – Španija, Irska, Portugal, Istočna Evropa i ko sve ne. Koren krize je svugde isti – želja da se troši više nego što se može, da se živi samo za danas i na teret sutrašnjeg dana. Ekonomska kriza je samo najsnažniji... Srbija može pobeći od dinara i preći na evro, ali ne može time prevariti krizu, niti od nje može uteći. Prelazak na evro neće spasiti ni srpske dužnike. Dinar nije izvorište domaćih ekonomskih problema, već je pad dinara samo vidljiva manifestacija slabosti domaće privrede i sinteza višegodišnjih promašaja ekonomske politike – monetarne, fiskalne i razvojne. Nacionalna valuta nije... Po izjavi vladinog ministra, Ikea, kao i svaka velika kompanija, „može da postavlja pravila i da traži posebne uslove”. Možda ne treba analizirati svaku reč koja se izgovori ili frojdovski omakne u novinskom intervjuu, ali „slučaj” Ikea, i bez suverenističkog cepidlačenja, otvara niz važnih pitanja i daje povoda za ozbiljnu analizu razvojne politike Srbije. ... Svi poslovni centri moći zahtevaju stabilan dinar. Iza ovog naoko razumnog zahteva krije se pritisak na Narodnu banku Srbije (NBS) da nastavi sa politikom precenjenog kursa i predupredi pad dinara. Istina, kada bi dinar „nestabilno” počeo da jača, takva nestabilnost nikome ne bi smetala. Srpska privreda, dominantno uvoznička, jedinstvena je u svojim zahtevima za jakim dinarom. S... Uprkos ekonomskom kolapsu, Srbija ni danas nema valjanu analizu uzroka svog industrijskog posrtanja. Umesto analize, nude se dva površna objašnjenja, oba na ivici fraze. Na jednoj strani političari uveravaju javnost da su domaće muke posledica svetske ekonomske krize. Ovu zabludu će bliska budućnost razvejati, i Srbija će verovatno ostati u stanju hronične krize i kada srećniji deo sveta iz nje... Rušenjem Berlinskog zida sve se promenilo, samo je ekonomska neefikasnost istočne Evrope ostala ista. Ako je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) mera ekonomskog uspeha zemlje, onda su poslednje dve decenije period kontinuirane krize i stagnacije najvećeg broja tranzicionih država. Za mnoge od njih socijalizam je (bar ekonomski) bio bolji. Letonija, Litvanija i Bugarska su 2009. godine na nivou... Zvanične procene ovogodišnjeg pada bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije kreću se između tri i četiri procenta. U ambijentu svetske ekonomske krize to bi se moglo smatrati uspehom, da već u ranoj fazi recesionog ciklusa nije došlo do velikog pada broja zaposlenih. Relativno mali pad BDP-a, uz ogroman pad broja zaposlenih (bar 160.000 u poslednjih dvanaest meseci) teško se može objasniti samo... Srbija je tek na početku ozbiljne dužničke krize, i pre ili kasnije, panične reakcije deviznih štediša krajem 2008. mogle bi se ponoviti. Država se mora za ovo pripremiti, počevši od razgradnje šizofrenog valutnog sistema u kome građani zarađuju i troše u dinarima, a štede i zadužuju se u evrima. Prema poslednjim raspoloživim podacima, ukupan spoljni dug Srbije dostigao je 22 milijarde evra... „Veliki broj istoričara danas veruje, začudo, da je ono što se u prošlosti dogodilo manje važno od onoga što ljudi veruju da se dogodilo”, ovako poznati oksfordski istoričar Kit Tomas komentariše stanje istorijske nauke na početku 21. veka. U duhu ovakvog razumevanja istorije obeležava se sedamdeset godina od napada na Poljsku i od početka Drugog svetskog rata. U... Problem budžetskog deficita, njegova visina i način finansiranja bili su kamen spoticanja u pregovorima vlade i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Na prvi pogled to zbunjuje – budžetski deficit nije previsok u poređenju sa deficitima drugih država, pogotovo ne u uslovima globalne ekonomske krize. U periodima recesije deficit državnog budžeta je neminovan. Zaposlenost, profiti, kao i svi...