Испод површине монументалне економске кризе „која само што није прошла”, тврдоглаво се помаљају нова жаришта – Исланд, Дубаи, Грчка, а пристижу и нова – Шпанија, Ирска, Португал, Источна Европа и ко све не. Корен кризе је свугде исти – жеља да се троши више него што се може, да се живи само за данас и на терет сутрашњег дана. Економска криза је само најснажнији... Србија може побећи од динара и прећи на евро, али не може тиме преварити кризу, нити од ње може утећи. Прелазак на евро неће спасити ни српске дужнике. Динар није извориште домаћих економских проблема, већ је пад динара само видљива манифестација слабости домаће привреде и синтеза вишегодишњих промашаја економске политике – монетарне, фискалне и развојне. Национална валута није... По изјави владиног министра, Икеа, као и свака велика компанија, „може да поставља правила и да тражи посебне услове”. Можда не треба анализирати сваку реч која се изговори или фројдовски омакне у новинском интервјуу, али „случај” Икеа, и без суверенистичког цепидлачења, отвара низ важних питања и даје повода за озбиљну анализу развојне политике Србије. ... Сви пословни центри моћи захтевају стабилан динар. Иза овог наоко разумног захтева крије се притисак на Народну банку Србије (НБС) да настави са политиком прецењеног курса и предупреди пад динара. Истина, када би динар „нестабилно” почео да јача, таква нестабилност никоме не би сметала. Српска привреда, доминантно увозничка, јединствена је у својим захтевима за јаким динаром. С... Упркос економском колапсу, Србија ни данас нема ваљану анализу узрока свог индустријског посртања. Уместо анализе, нуде се два површна објашњења, оба на ивици фразе. На једној страни политичари уверавају јавност да су домаће муке последица светске економске кризе. Ову заблуду ће блиска будућност развејати, и Србија ће вероватно остати у стању хроничне кризе и када срећнији део света из ње... Рушењем Берлинског зида све се променило, само је економска неефикасност источне Европе остала иста. Ако jе раст бруто домаћег производа (БДП) мера економског успеха земље, онда су последње две деценије период континуиране кризе и стагнације највећег броја транзиционих држава. За многе од њих социјализам је (бар економски) био бољи. Летонија, Литванија и Бугарска су 2009. године на нивоу... Званичне процене овогодишњег пада бруто домаћег производа (БДП) Србије крећу се између три и четири процента. У амбијенту светске економске кризе то би се могло сматрати успехом, да већ у раној фази рецесионог циклуса није дошло до великог пада броја запослених. Релативно мали пад БДП-а, уз огроман пад броја запослених (бар 160.000 у последњих дванаест месеци) тешко се може објаснити само... Србија је тек на почетку озбиљне дужничке кризе, и пре или касније, паничне реакције девизних штедиша крајем 2008. могле би се поновити. Држава се мора за ово припремити, почевши од разградње шизофреног валутног система у коме грађани зарађују и троше у динарима, а штеде и задужују се у еврима. Према последњим расположивим подацима, укупан спољни дуг Србије достигао је 22 милијарде евра (око... „Велики број историчара данас верује, зачудо, да je онo што се у прошлости догодило мање важно од онога што људи верују да се догодило”, овако познати оксфордски историчар Кит Томас коментарише стање историјске науке на почетку 21. века. У духу оваквог разумевања историје обележава се седамдесет година од напада на Пољску и од почетка Другог светског рата. У... Проблем буџетског дефицита, његова висина и начин финансирања били су камен спотицања у преговорима владе и Међународног монетарног фонда (ММФ). На први поглед то збуњује – буџетски дефицит није превисок у поређењу са дефицитима других држава, поготово не у условима глобалне економске кризе. У периодима рецесије дефицит државног буџета је неминован. Запосленост, профити, као и сви...