Почела је предизборна кампања и антикампања, рат плакатaма и рат саопштењима, рат декларацијама и белим књигама. Оптужбе прште на све стране. Унутар владе и унутар опозиције. Почела су хапшења, а изгледа да ће их бити још. Једни се надају да ће на власт, дуги страхују да ће у затвор.

Зато ће сви на изборе: партије, коалиције, покрети, синдикати, привредници, удружења грађана и појединци. Сви су заузели ниски старт. Конузин је ,,пуцњем” у Нишу означио почетак кампање. Он би хтео да буде Монтгомери. Својевремено је председник странке на чијој трогодишњици се чуо пуцањ, са места председника Скупштине Србије пожелео да Србија буде руска губернија. Мајка Русија му је захвалила. Ко ће с ким или ко ће с чим пред грађане?

На срећу или нажалост, сви су били на власти. Знамо се. Благо нама са њима. Почели су да пуштају пробне балоне предизборних савеза, коалиција и комбинација. Маркетиншки стручњаци им поручују: „Фрикомбинујте”!

Једни позивају да се за њих гласа, други да се уопште не гласа, односно да се прекриже листићи. Једни позивају да се одрекнемо Косова „које немамо”, а други да одустанемо од Европе „коју тешко можемо да имамо”.

Одрицање и нарицање му дођу као политички концепти. Грађанима Србије нуди се издаја и велеиздаја – без Косова или без Европе. Нестрпљење које је обузето жељом доласка на власт нема цену. На власт или у пензију. За њих је боље и један дан на власти него цео живот у опозицији. Треба их разумети. Мотиви су велики. Интереси су још већи. Србија је „кућа на продају” или „кућа на промаји”.

Испоручили смо генерале војске и полиције, шефове државе и владе, сада је на реду Косово. Шта је следеће? Ово је тек кандидатура, до чланства има времена. Ми (не)знамо судбу и све што нас чека. Вук је направио преокрет! Вук Драшковић, иако су то многи очекивали од Вука Јеремића. Борис и Чеда врше рокаду. Дај ми Вука, нудим ти Преокрет! Одговор је – задржи Вука, одбијам Преокрет.

Вучић је објавио кандидатуру за градоначелника Београда. Милан Кркобабић, породични подмладак ПУПС-а, „дубоко грло” је Београдгејта. То се зове „само размењивање мишљења о разним темама”. Николић је већ Пастору, Угљанину и Љајићу понудио министарска места. Мркоњићу није. Бар не јавно. Мрка се већ изјаснио. Боља је била влада Мирка Марјановића него Мирка Цветковића.

Сећате ли се да је у тој влади Николић био потпредседник, а Вучић министар информисања. Расим Љајић нас плаши да више неће бити министар. У закону о влади се мења први члан: „Томица и Расим (ни)су министри у свим владама”. Љајића бар не доводе у везу са увозом вакцина.

Сарадња са Хагом је завршена, а Нови Пазар је у првој лиги. Чеда и Чанак су пустили браду. Са Драшковићем и Кораћем имају и других сличности, а пре свега, евроатлантске интеграције. Да ли ће се на изборима одлучивати на основу програма, који су и напредњаци коначно објавили, по прогласу ЛДП-а или по статуту СПО-а, по декларацији о Косову или по статусу кандидата, по амбасадорима или по тајкунима, по спољним евалуаторима или домаћим имплементаторима?

У Србији се неизоставно пред изборе оснивају и нове странке. То је као када имате заказану изложбу слика и тек тада почнете да сликате. Исход је крајње неизвестан. Они више воле уметност у себи, него себе у уметности. Ко су ре-креативци?

Основан је Социјалдемократски савез, који наступа са слоганом „Једини избор”. Последњи пут су у политици били са слоганом „Црна овца”. Покрет пољопривредника и привредника „Богата Србија” Захарија Трнавчевића излази самостално на изборе. Он са својих 85 година озбиљно угрожава позицију Кркобабића.

Основан је и Радничко-сељачки савез. Њихов слоган могао би да гласи – Пролетери свих земаља, уозбиљите се! Двери су након породичне шетње пребилбордовали Србију. Покрет привредника је изашао на политичку берзу нудећи подршку у замену за министарско место. УПС! УРС! Синдикати се још нећкају.

У прерасподели тајкуна СНС се определио за Карића или обрнуто, али и са Беком смо их виђали у болници. Грујић координира Покретом привредника, а Тодоровић (,,Тодор”) са њим је, али хонорарно саветује и потпредседницу Владе Србије. Он и Панић су виђени код Динкића на конвенцији, Дракулић окупља сељаке, раднике и поштену интелигенцију, док Мишковић, по обичају, само ћути. ,,Нови фосили” поново у Београду певају: „Шути, само шути, мој дјечаче плави”. Млађа је са Кикијем из „Пилота” отпевао: „Свет је леп када сањамо”. Шта ли спремају „Идоли”?

Без обзира на предизборне припреме, тек након 9. децембра када се Савет министара ЕУ изјасни о препоруци ЕК о кандидатури Србије, сазнаћемо када ће бити избори и предизборна „шутња”. До тада, остаје нам да живимо са балванима или да их уклонимо, са Косова или са политичке сцене Србије.