Избори у Хрватској, Словенији и Русији, осим што су одржани 4. децембра, имају још нешто заједничко – грађани су исказали свој револт и незадовољство политичким елитама. У Хрватској и у Словенији су изгубили националисти, а у Русији је подршка Путиновој странци знатно опала.

У Хрватској је тријумфовала Кукурику коалиција – Социјалдемократска партија, Хрватска народна странка, Истарски демократски сабор и Хрватска странка умировљеника (пензионера).

Коалиција је добила назив по кафани у којој су се окупили, а требало је и да симболизује „буђење успаване Хрватске”. „Кукурику коалиција” је освојила 80 мандата (79 плус један мањински) од укупно 151 и моћи ће сама да формира владу. ХДЗ је доживео највећи пораз у историји странке, освојивши 47 мандата (44 плус три из дијаспоре). Велико изненађење представљају Лабуристи – странка рада, са шест мандата. Још четири листе су прошле цензус. Сва три гарантована места за Србе у Хрватској освојиоје СДСС (Пуповац, Станимировић и Вуковић). ХДЗ је ове изборе изгубиои пре избора. Томе су допринели расколи унутар странке, повлачење, а затим и хапшење њеног бившег председника Иве Санадера, корупција која је потресла и ХДЗ и Хрватску. ХДЗ је поражен иако је увео Хрватску у ЕУ. Прави победник је Зоран Милановић, председник СДП-а, наследник Ивице Рачана. Он је повукао добар потез када је за председника предложио и подржао Иву Јосиповића који им је био и значајан изборни адут на протеклим изборима.

Ванредни избори у Словенији последица су распада владајуће коалиције. Прилично неочекивано, победила је странка Позитивна Словенија, Зорана Јанковића, досадашњег градоначелника Љубљане, освојивши 28 од укупно 90 места. Словеначка демократска странка Јанеза Јанше, која је пре избора важила за фаворита, освојила је друго место добивши 26 мандата, Социјалне демократе досадашњег премијера Борута Пахора 10 места, а Грађанска листа Грегора Иранта осамместа. Још три странке прешле су цензус од четириодсто. Јанковић је тријумфовао за само седам недеља од оснивања странке. Подршку му је пружио и први председник Словеније Милан Кучан. Победивши Јаншу, Јанковић му се реванширао за смену са места председника управе Меркатора 2006. године. Поверење Словенаца Јанковић је стекао током два узастопна избора за градоначелника Љубљане (2006 и 2010), великим инфраструктурним пројектима и успешним вођењем главног града. О разочарању Словенаца досадашњим политичарима сведочи и његова изјава: „До сада смо имали време Јанеза Јанше и Борута Пахора, а сада желимо да имамо демократску, али ефикасну државу”.

На изборима у Русији победила је Јединствена Русија, која ће у државној Думи имати 238 мандата, што је за 11 одсто мање него што их је имала у досадашњем сазиву (315). Освајање 77 мандата мање или 14 до 16 милиона гласова мање него на претходним изборима, представља озбиљно упозорење за Медведева и Путина. Комунистичка партија Русије имаће 92 посланика, партија Праведна Русија 64, а Либерално-демократска партија 56 посланика. Лидери ове три партије жалилесу се на нерегуларностизбора. Примедбе је имао и ОЕБС. Након избора незадовољни грађани су организовали демонстрације на којима су привођени и ухапшени политички активисти, партијски лидери и новинари.

На изборе у Хрватској изашло је 54,32, у Словенији 64,52, а у Русији 60,21 одсто бирача. У Словенији је Јанша добијао у анкетама, а изгубио на изборима. Анкете су му давале предност од шест до осам одсто. У Хрватској је фаворит победио, у Словенији изгубио. Мале партије које су обориле владу у Словенији, Либерална демократија и странка Зарес, кажњене су неуласком у парламент. Иако је влада Борута Пахора оборена, његова странка ће опет бити у Влади Словеније, додуше не више као прва, већ као друга странка. Јанковић ће са њим и још неком мањом странком формирати владу до краја године. И у Словенији и у Хрватској бићеформиране владе леве, односно социјалдемократске оријентације. У Русији Јединствена Русија остаје на власти, са или без коалиционих партнера.

Какве су могуће последице ових избора за Србију? Победом СДП-а могу се очекивати све бољи односи Србије и Хрватске на начин како су их успоставили Јосиповић и Тадић. Весна Пусић, вероватно будућа министарка спољних послова, најавила јемогућ договор око повлачења тужби за ратне злочине Србије и Хрватске. Са Словенијом су односи у успону, али је свакако добра вест победа човека нашег порекла. Свака сличност између Јанковића и Ђиласа је „случајна”. Што се тиче Русије, Коштуница и Николић су били на конгресу Јединствене Русије, а Дачић чак и у њеном изборном штабу у изборној ноћи. Неверним Томама би могао да значи и податак да је Томислав Николић посетио Јединствену Русију, Јанеза Јаншу и оне Србе у Хрватској, који су изгубили на изборима. Иако Путин, мождабоље стоји у Србији него у Русији, тешко да ће имати правог противкандидата на предстојећим председничким изборима. Коначно, избори у ове три државе могли би се укратко окарактерисати: у Хрватској – очекивано, у Словенији – изненађење, у Русији – упозорење. Кажњавање елите је упозорење за владајућу коалицију, неизвесност анкета је упозорење за напредњаке, а кажњавање рушитеља владе је упозорење за мале партије.