АНОНИМНА ЕПИСТОЛА

„Књигу пише витез рода мога/ у далекој земљи окован/ па је шаље својој верној љуби/ под зидине града бијелога./ Еј, љубо моја, мога ока вило/ иду дани, оде година/ еј, да уза ме није твоје тило/ и да су ме браћа издала./ Суде ми/ зато што своје волим/ волим највише/ што сам бранио моје најдраже./ Суде ми/ душмани, моја љубе, али не знају/ да је истина/ вода дубока. Еј, дјецо мила, вите гране моје/ послушајте шта вам говорим/ еј, ко не љуби и не чува своје/ Божјег лица неће видети.“

Ова уметнички безвредна песма објављена је прекјуче у „Правди“ у „Форуму“, страни намењеној писмима читалаца. У заглављу те стране је порука: „Писма или делови садржаја писама која објави ’Правда’ не представљају став редакције већ самих аутора. Сви коментари биће објављени у доброј намери. ’Правда’ неће објављивати писма незаконитог или увредљивог садржаја.“

Док сте читали горе наведену песму (под насловом „Суде ми“), на кога сте помислили да се односи? На Радована Караџића? Шешеља?

Не, „посвећена је злочинцу Анти Готовини“. То тврди аутор писма под наднасловом: „Грађани Суботице огорчени наступом хрватског екстремисте Мирослава Шкоре“, насловом: „Срби плаћају усташу!“ и поднасловима: „Шкоро својим песмама слави злочине Анте Готовине, а из српског буџета се финансирају његови наступи у Суботици. Овакве ’културно-уметничке’ манифестације служе за промоцију усташтва и фашизма.“

Аутор писма широј јавности остао је непознат. Потписан је са „Г. С.“ Нема ни назнаке „Име и адреса познати редакцији“.

Г. С. нас обавештава да је „организацији ХКЦ ’Буњевачко коло’ из Суботице, 21. јануара у 20 часова у суботичкој хали спортова, пред око 1.500 људи одржано ’Велико прело’. Манифестацију је званично отворио градоначелник Саша Вучинић (члан ДС и од 2003. председник Окружног одбора те странке). Специјални гости били су хрватски певачи Горан Каран и Мирослав Шкоро“. Када помиње само Шкора, Г.С. његово занимање („певач“) ставља под наводнике, дочим му за оцене да је „хрватски екстремиста“ и „усташа“ наводници нису потребни.

Г. С. тврди да се Шкоро „годинама брани да није србомрзац већ само хрватски патриота“, али је „чињеница“ да је „осведочени мрзитељ Срба и Србије, вишегодишњи пријатељ Марка Перковића – Томпсона за којег и не треба трошити речи“.

Да би поткрепио изречене оцене Г.С. наводи да је Шкоро носилац три одликовања, као и да је члан ХДЗ-а од октобра 2007. Те године изабран је и за посланика.

Додаје и да се на „Јутјубу” могу чути његове песме „посвећене злочинцу Анти Готовини“. Можемо претпоставити да је једна од њих наведена песма „Суде ми“, иако уз њу нема никакве посвете. И иако комотно „лежи“ и уз сваког другог хашког оптуженика.

Можда су све тврдње и оцене које је Г. С. изнео истините, али недостаје одговарајућа поткрепа.

Има ли у овом писму „увредљивог садржаја“? И да ли је написано „у доброј намери“?

Ако није увредљиво за Мирослава Шкора (под претпоставком да се дичи оценама Г. С.), онда је увредљиво за Србе и остале становнике Србије. За Србе зато што су оптужени да плаћају усташу, а за остале становнике Србије зато што се не помињу као порески обвезници чији новац такође пуни буџет од којег се делимично плаћају и овакве приредбе. Па испада да Срби са градоначелником Сашом Вучинићем на челу плаћају усташе, а Мађари, Буњевци, Хрвати и ини не плаћају.

 „Не желимо да се у нашој земљи гаје и подржавају они који нас мрзе и желе нам зло“, пише на крају, између осталог, Г. С.

Ни ја то не желим. Али не желим ни да подстичемо нетрпељивост и тамо где би се однос могао задржати на добросуседству. Верујем да је градоначелник Суботице о томе водио рачуна.

А шта бива ако Шкоро није усташа? Опет би се могло говорити о мржњи, али сада на другој страни. Тако да, како год да се окрене, писамце Г. С. тешко се може подвести под садржај с добрим намерама.