Уз четири вести и хороскоп, на две средње стране прекјучерашње „Правде” распростро се текст (са шест фотографија) под насловом: „У смрт због Србина”. Насловодавац наговештава да је Србин толико вредан да лепотици без њега живота нема. То појашњавају наднаслов „Нина Морић покушала самоубиство јер се разочарала у мужа Фабриција и актуелног љубавника Невена” и поднаслов „Истога дана када је сазнала да њен бивши муж има љубавницу, Нину је оставио њен дечко Невен Вујић. Толики стрес није могла да поднесе”. У ствари, наднаслов и поднаслов збуњују, јер се види да није само Србин узрочник њеног разочарања, као и да није умрла, како би се у први мах помислило.

Ко би се задубио у штиво нашао би да лепотица тврди да није реч ни о каквом самоубиству већ да је случајно узела више него обично таблета за смирење. Свеједно, наслов остаје постојано кано клисурине. Остаје упркос чињеници (до које залудан човек може доћи ако прочита цео напис) да је Невен Вујић власник „ланца хотела” у Италији. Према томе, пре ће бити да је Невен Нини запао за око што је богат, него него што је очарала његова национална припадност. Али какав би се онда наслов могао извући? Слаб.

Из текста се тек сазнаје да је несрећница „хрватска манекенка”. А у ствари је Хрватица којој се у рубрици „занимање” пише – манекенка, живи у Италији где је бивши муж подводио богатима и тајно снимао какве безобразлуке раде, па их после уцењивао. Баш фино друштво. Ликови који заслужују да им се посвете две стране. Да нам се младеж подучи како се постаје познат и богат. Или обратно.

Текстови веома често сметају новинарима и уредницима да дају привлачне наслове. Нарочито ако у написима има и истине. Истина је прилично досадна и заморна за описивање. Човек мора да се напреже не би ли схватио о чему се ради. Дочим код већине таблоида нема околишења, већ крк у брк. Човек је или монструм или анђео. Није тачно да ,„ни ђаво није сасвим црн”. Црн је да црњи бити не може.

„Прес” је прекјуче писао о неурохирургу који је наводно од рођака оних које је требало да оперише тражио и узимао новац. Приликом примопредаје обележених 300 евра лекар је ухапшен и одређен му је једномесечни притвор. На две стране су исповести оних који су му давали паре последњих скоро двадесет година. Заиста све изгледа веома уверљиво, али...

Али чему истрага, чему суд и суђење ако се већ зна да је доктор додатно зарађивао на људској несрећи?

На једном месту пише да осумњичени пориче кривицу и тврди да је жртва намештаљке да би га спречили да постане редовни професор на Медицинском факултету и академик. И да је признао кривицу, ни то се не може узети здраво за готово, док истрага и суд не заврше посао. Није се догодило једном да људи признају да су учинили нешто што нису. Мотиви су разнолики.

Ако се испостави да лекар није крив, ништа му неће вредети. Ољаган је, и увек ће се говорити да „где има дима, има и ватре”, као и да није доказано, али „ми знамо” и слично. Ако се испостави да није крив, у најбољем случају, биће објављена вест, а не напис на две стране као сада. А сада му је објављено пуно име и презиме, са све фотографијом, да не буде сумње о коме је реч. Ако су новине гладне оваквих тема, могле су је имати, али са иницијалима осумњиченог, без фотографије и податка где ради. (Дешавало се неколико пута да новине објаве иницијале осумњиченог, али и његову фотографију!)

„Ало!” је прекјуче на првој страни објавио главни, велики наслов „Где су паре за децу?!” испод наднаслова: „Жељко Јоксимовић пита газде квиза ,Желите ли да постанете милионер’”. Поднаслови објашњавају: „Новац који је познати певач освојио у специјалном издању квиза ,Желите ли да постанете милионер’ ни после годину дана није стигао до незбринуте деце из Ваљева. Ради се о своти од 1.200.000 динара. У продуцентској кући ,Адвентиџ’ кажу да је новац требало да исплати Б92, чији представници тврде да је цео износ уплаћен још 3. децембра.”. „Прес” је о овоме објавио текст на средњим странама под насловом „Шарена Б92 лажа”, с тим што је сума о којој је реч код њих већа за 50.000 динара. Упркос тврдњи председника УО Б 92 да је новац уплаћен пре месец дана, наслов наводи читаоца да Веран Матић лаже, или, блаже речено – не говори истину.

Ако је истина да су паре уплаћене 3. децембра (лако је проверити), а нису још „легле” на рачуне, онда питање треба поставити банци. Али у том случају нема атрактивног текста. Ни наслова.