ЗГОДАН ИЛИ ИСТИНИТ НАСЛОВ

Откад се жута штампа размножила, стекла запажен број читалаца упркос репутацији (или захваљујући и њој), она друга, такозвана озбиљна штампа – понекад заличи на жуту, док ова понеким текстом подсети на озбиљну. Што се форме тиче, озбиљна штампа веома је смањила обим текстова, а повећала и умножила фотографије, правдајући то тиме да „данашњи читалац” нема времена... итд.

Навикао сам на то да у жутој штампи оно чега има у излогу нема у радњи. На првој страни на громогласан наслов, са бомбастим поднасловима, а у тексту који се најављује од тога ни од корова. Оно што је у излогу привлачно је, невероватно, а оно што је унутра најчешће је досадњикаво, оптерећено чињеницама, па стога, често сасвим супротно од најаве. У случају да до спора дође, тако се та штампа пред законом може оправдати. Има чињенице, дала је „обе стране”, порицање наведеног у најави, само што то није баш истакнуто и убојито. Познато је да незанемарљив број читалаца у новинама прочита само наслове и поднаслове, истакнуте међунаслове, и ништа више. Али, за то, је л’ те, нису одговорни творци новина.

Навикао сам на то у жутој штампи, али видим може се наћи и у оној која слови за другачију.Тако је, ето, јуче „Данас” на првој страни дао главни наслов, у врху: „Руски монопол на увоз нафтних деривата до 2014”, испод још узнемирујући поднаслов: „Због модернизације Гаспром привремено затвара рафинерије у Панчеву и Новом Саду”. Све то поткрепљује и следећи текстна првој страни:

„Гаспром намерава да одмах после потписивања уговора о куповини Нафтне индустрије Србије привремено затвори рафинерије у Панчеву и Новом Саду и да их поново активира тек када буду оспособљене да производе гориво европског квалитета, сазнаје ’Данас’ у круговима блиским Влади Србије.Наш саговорник, који је желео да остане анониман, тврди да би у периоду док траје модернизација рафинерије Руси увозили гориво из иностранства и да би највероватније имали монопол на увоз нафтних деривата у Србију све до 2014. године. Због модернизације рафинерија страхује се да ће радници који су били запослени у тим деловима Нафтне индустрије Србије остати без посла”.

Тако пише у најави, али се даљe у тексту и наставку на 11. страни може прочитати да од свега тога неће бити ништа. Ако је и тачно да је са руске стране било таквих предлога, са српске стране они су одбијени и то више није предмет преговора. Или, прецизније: „Извор ’Данаса’ истиче да су ова два захтева неприхватљива за српски преговарачки тим”.

Али, наслов на првој страни је остао тврд као стена. Иако чак и „саговорник ’Данаса’ који је желео да остане анониман” каже ,,…да би највероватније (подвукао С. С.) имали монопол на увоз нафтних деривата у Србију све до 2014.”. Један знак питања поред наслова био би боље решење, а још бољи би био неки уравнотеженији, који би одражавао садржину информације која се препоручује и напоменом: „Данас сазнаје”.

Не знам шта је „Данас”, али знам шта сам ја сазнао: То што је наслов згодан, не гарантује да је и истинит.

„Ало!” је најавио на првој страни и готово целу седму посветио вампиру Пери с почетка XVIII века из Кисељака код Великог Градишта, уз наслов: „Ноћ на гробу вампира”. згодан наслов, такође, мада, судећи по тексту, не одговара истини. Јер тамо пише да су на гробљу новинари дочекали само – први мрак.

А наднаслов гласи: „Екипа АЛО! На месту првог повампирења”.

Ни он није тачан, судећи бар по тексту,јер у њему пише да је Марија Терезија послала комисију „која ће испитати цео случај”. Послати комисију (ако је и то истина?!) и признати повампирење није једно те исто. „Најпознатији српски бренд: вампир је српска реч која се одомаћила у свим светским језицима”, потпис је испод слике некаквог створења крвавих очију и истурених очњака. Реч не може бити бренд.

Јуче је само „Правда” имала текст о појави графита „Цигане у логоре” који се појавио у Борчи. Наслов гласи: „Позив на линч”. Ову појаву осуђују анкетирани грађани и Владан Ђукић, градски секретар за социјалну и дечју заштиту (мада није јасно зашто је постављено питање човеку на тој функцији), али у Месној заједници су новинару рекли да „први пут чују за тај графит и да не могу да реагују, већ је то у надлежности општине Палилула”.

Овај текст могао би се сврстати у оне који доликују такозваној озбиљној штампи.