Prostorna inteligencija, uprošćeno, podrazumeva razumevanje obima, udaljenosti, veličine i uređenosti pojava u našem okruženju, uključiv tu i orijentaciju u prostoru i vremenu. U slučaju poremećaja prostorne inteligencije, možda je reč, kada se radi o nama, o socijalnoj agnoziji. Taj pojam shvatam preko slabe vizualizacije socijalnog prostora, odnosno preko teškoća u prepoznavanju socijalnih, političkih i moralnih fenomena u prostoru u kojem se krećemo, uključiv i slabu mogućnost strukturisanja tih fenomena u jednu celinu. Sve se čini da socijalna dijagnoza našeg stanja jeste sve češća socijalna dezorijentacija uz prizivanje jedinstva i sabornosti.

                                                              * * *

Kad ,,politički analitičari” počnu da raspravljaju o svinjskom gripu, onda je đavo došao po svoje. Uvereni da njihova pamet nema granica i da nema teme o kojoj ne mogu raspravljati, oni tek pokazuju, inače, sve prisutniju socijalnu i profesionalnu dezorijentaciju, odsustvo svesti o sebi i svojim (ne) sposobnostima, odsustvo bilo kakve realne svesti o vremenu i prostoru u kojima se nalazimo.

Tako nam i publika postaje ,,dvanaesti igrač” ili ,,šesti igrač” ili već koji zavisno od sporta. Kada se to tako dešava onda nije ni čudo što su nam neki igrači na terenu – tek gledaoci. Pa kao što su navijači ,,igrali” i dali ,,doprinos pobedi”, onda, kao pre neke večeri na košarkaškoj utakmici, ,,sportisti” zaigraju ,,navijačku igru” i pridruže se javnim pretnjama novinarki koja se usudila da popu kaže pop.

A šta je drugo do moralna dezorijentacija to što se čekalo jedanaesto ,,navijačko” ubistvo u poslednjih deset godina naših sportskih uspeha da bi se reagovalo iole primereno učinjenim ubistvima. Nadam se da do toga nije došlo samo zbog toga što je jedanaesta žrtva bio nesrećni Francuz Bris Taton.

U stvari, loše se snalazimo u socijalnom, moralnom i političkom prostoru. Nešto nije u redu sa našom sposobnošću za orijentaciju. Levo naspram desnog; Istok naspram Zapada; dole naspram onog gore; duboko i plitko; južno i severno naspram onoga u sredini; malo i veliko („Išli tako Srbin, Rus i Amerikanac”). Do juče se išlo u zatvor i zbog levičarenja i zbog desničarenja, a danas oni koji se spretnije služe levom rukom ni pod mukama ne priznaju da su levaci od rođenja, dok se s druge strane čista desnica izdaje za iskonsku levicu. Do juče nam je sa Istoka dolazilo svetlo, a sa Zapada tama i zadah trulog kapitalizma, a sad nam se nekako pomešalo, svetlo sa tamom, a miomirisi sa zadahom i smradom.

Ni sa orijentacijom u vremenu ne stojimo najbolje. Kao da smo uvek spremniji da sutra platimo skuplje, ono što smo danas mogli da kupimo jeftino; dok se drugi određuju prema orijentirima u budućnosti, naše polje delovanja je u prošlosti, u slavnoj istoriji... a poznato je i to da smo u miru gubili ono što smo u ratu osvojili. Ma ni u stvarnom životu nije mnogo drukčije. U nekim normalnim vremenima odrasla deca izdržavaju roditelje, dok kod nas roditelji svojim penzijama izdržavaju i odrasle sinove i unuke...

Pre jednog milenijuma dogodio se rascep hrišćanske crkve na Istočnu i Zapadnu. Nemanjića Srbija se odmah tu našla (gde god su deobe, tu su Srbi), pa je em produžila postojanje Vizantije za jedno tri veka, em je očuvala Istočnu, našu, pravoslavnu crkvu sve do sudnjeg dana. Znamo mi da nam to Zapad, Evropa i Vatikan nikada neće oprostiti, a bogami, ni mi njima! Mada ima tu ona šala koja govori o pomirenju. Kao, pravoslavci i katolici će se ujediniti na sudnji dan pre podne, a Srbi i Hrvati pomiriti istog dana popodne.

Zavisno od duha vremena poremećaji u socijalnoj orijentaciji vezuju se za određene manihejske parove pojmova, bilo da se istovremeno ističu oba pola, kao u slučaju Istok – Zapad, bilo da se jedan prećutno podrazumeva, dok se drugi javlja kao fokus javne pažnje, kao u slučaju Srbija–Evropa.

Prvi slučaj belodano ilustruje najnovija priča o tome kako nam sa Zapada pored svih pošasti, i pored Sodome i onkraj Gomore, dolazi i ekološka histerija (ne znaju, jade, da na Srbina ništa neće, osim pomračenja sunca), iza koje stoji ništa drugo do – još jedna ataka na naš suverenitet.

Srbi su se povodom Evrope razdelili na one koji ne znaju o čemu se tu radi, na one koji znaju da ulazak u EU samo po sebi donosi rešenje svih mogućih problema i na one za koje je Evropska unija hipertrofirana Sodoma i Gomora. Uostalom EU ne bi ni postojala kada ne bi imala tvrdi naum da sredi Srbe i Srbiju.

Da zaključim. Za najveće velikane iz ,,ulice srpskih vladara” nije važilo ovo današnje nesnalaženje u prostoru, oni su išli tamo-amo ne zato što se nisu snalazili nego zato što su se baš dobro snalazili. A i, brate, znali su znanje. Znali su šta su strane sveta u zemljopisu, a šta je socijalna i politička geografija.

sociolog