ПРОСТОРНА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА У СРБА

Просторна интелигенција, упрошћено, подразумева разумевање обима, удаљености, величине и уређености појава у нашем окружењу, укључив ту и оријентацију у простору и времену. У случају поремећаја просторне интелигенције, можда је реч, када се ради о нама, о социјалној агнозији. Тај појам схватам преко слабе визуализације социјалног простора, односно преко тешкоћа у препознавању социјалних, политичких и моралних феномена у простору у којем се крећемо, укључив и слабу могућност структурисања тих феномена у једну целину. Све се чини да социјална дијагноза нашег стања јесте све чешћа социјална дезоријентација уз призивање јединства и саборности.

                                                              * * *

Кад ,,политички аналитичари” почну да расправљају о свињском грипу, онда је ђаво дошао по своје. Уверени да њихова памет нема граница и да нема теме о којој не могу расправљати, они тек показују, иначе, све присутнију социјалну и професионалну дезоријентацију, одсуство свести о себи и својим (не) способностима, одсуство било какве реалне свести о времену и простору у којима се налазимо.

Тако нам и публика постаје ,,дванаести играч” или ,,шести играч” или већ који зависно од спорта. Када се то тако дешава онда није ни чудо што су нам неки играчи на терену – тек гледаоци. Па као што су навијачи ,,играли” и дали ,,допринос победи”, онда, као пре неке вечери на кошаркашкој утакмици, ,,спортисти” заиграју ,,навијачку игру” и придруже се јавним претњама новинарки која се усудила да попу каже поп.

А шта је друго до морална дезоријентација то што се чекало једанаесто ,,навијачко” убиство у последњих десет година наших спортских успеха да би се реаговало иоле примерено учињеним убиствима. Надам се да до тога није дошло само због тога што је једанаеста жртва био несрећни Француз Брис Татон.

У ствари, лоше се сналазимо у социјалном, моралном и политичком простору. Нешто није у реду са нашом способношћу за оријентацију. Лево наспрам десног; Исток наспрам Запада; доле наспрам оног горе; дубоко и плитко; јужно и северно наспрам онога у средини; мало и велико („Ишли тако Србин, Рус и Американац”). До јуче се ишло у затвор и због левичарења и због десничарења, а данас они који се спретније служе левом руком ни под мукама не признају да су леваци од рођења, док се с друге стране чиста десница издаје за исконску левицу. До јуче нам је са Истока долазило светло, а са Запада тама и задах трулог капитализма, а сад нам се некако помешало, светло са тамом, а миомириси са задахом и смрадом.

Ни са оријентацијом у времену не стојимо најбоље. Као да смо увек спремнији да сутра платимо скупље, оно што смо данас могли да купимо јефтино; док се други одређују према оријентирима у будућности, наше поље деловања је у прошлости, у славној историји... а познато је и то да смо у миру губили оно што смо у рату освојили. Ма ни у стварном животу није много друкчије. У неким нормалним временима одрасла деца издржавају родитеље, док код нас родитељи својим пензијама издржавају и одрасле синове и унуке...

Пре једног миленијума догодио се расцеп хришћанске цркве на Источну и Западну. Немањића Србија се одмах ту нашла (где год су деобе, ту су Срби), па је ем продужила постојање Византије за једно три века, ем је очувала Источну, нашу, православну цркву све до судњег дана. Знамо ми да нам то Запад, Европа и Ватикан никада неће опростити, а богами, ни ми њима! Мада има ту она шала која говори о помирењу. Као, православци и католици ће се ујединити на судњи дан пре подне, а Срби и Хрвати помирити истог дана поподне.

Зависно од духа времена поремећаји у социјалној оријентацији везују се за одређене манихејске парове појмова, било да се истовремено истичу оба пола, као у случају Исток – Запад, било да се један прећутно подразумева, док се други јавља као фокус јавне пажње, као у случају Србија–Европа.

Први случај белодано илуструје најновија прича о томе како нам са Запада поред свих пошасти, и поред Содоме и онкрај Гоморе, долази и еколошка хистерија (не знају, јаде, да на Србина ништа неће, осим помрачења сунца), иза које стоји ништа друго до – још једна атака на наш суверенитет.

Срби су се поводом Европе разделили на оне који не знају о чему се ту ради, на оне који знају да улазак у ЕУ само по себи доноси решење свих могућих проблема и на оне за које је Европска унија хипертрофирана Содома и Гомора. Уосталом ЕУ не би ни постојала када не би имала тврди наум да среди Србе и Србију.

Да закључим. За највеће великане из ,,улице српских владара” није важило ово данашње несналажење у простору, они су ишли тамо-амо не зато што се нису сналазили него зато што су се баш добро сналазили. А и, брате, знали су знање. Знали су шта су стране света у земљопису, а шта је социјална и политичка географија.

социолог