Prestao sam da brojim koliko puta sam čuo ovu rečenicu tokom prvih devet meseci svog boravka u Srbiji – i to od strane poslovnih ljudi, turista, mladih koji su došli na festival Exit, od manje-više svih. Većina ljudi koji ovde dolaze prvi put nema nikakvu predstavu o tome kako Srbija trenutno izgleda. Jedino što sa sobom nose su neprijatna sećanja na tragične događaje iz devedesetih godina, sukobe, kolaps.

Zato je pravi šok – i to pozitivan – dolazak u Srbiju i susret sa prijatnim ljudima (od kojih mnogi odlično govore engleski), modernim tržnim centrima i građevinama, i sa svim drugim stvarima koje očekuju i u drugim prestonicama.

Kada sam prošle jeseni stigao u Beograd otprilike sam znao šta mogu da očekujem. Ovde sam već boravio više puta, između 1999. i 2002. godine, kada sam u Londonu radio na pitanjima koja se tiču ovog regiona. Međutim, nisam išao nigde van Beograda i moje posete su se tih godina svodile na kratka putovanja od aerodroma do centra grada i nazad.

Iz tog razloga su prvi odlasci van Beograda – severno do Subotice, Novog Sada i Fruške gore, u pravcu juga kroz gradove centralne Srbije i Šumadije, sve do Novog Pazara i Prijepolja, ili u region oko Preševa – za mene bili pravo otkrovenje. Posebno sam bio zainteresovan za vožnju kroz Rašku, jer su moji preci živeli tamo pre oko 900 godina. Bilo je zanimljivo posmatrati panoramu oko ovog grada, sa saznanjem da su pre toliko godina i moji preci gledali u ta ista brda.

Postoji toliko toga što bi i drugi Evropljani ovde želeli da vide, tako da nije iznenađenje to što lanci hotela sa Zapada, uključujući i neke iz Britanije, pažljivo prate šta se trenutno dešava u Srbiji.

Što se tiče rada naše ambasade, bio sam zapanjen raznolikošću aktivnosti koje trenutno sprovodimo sa našim partnerima u srpskoj vladi, ali i šire.

Kao primere navešću reformu i restrukturiranje sistema odbrane, podršku u domenu smanjenja siromaštva, na poljima nauke, obrazovanja i umetnosti, kao i mere koje se preduzimaju u borbi protiv organizovanog kriminala, odnosno šverca ljudi i opijata.

Za našu spoljnu politiku su trenutno ključne dve povezane teme – energetska sigurnost i klimatske promene. Možemo li svi biti sigurni da ćemo imati bezbedan pristup energijama koje su nam neophodne za napajanje naših privreda, koje nastavljaju da se razvijaju? Kako na bolji način možemo koristiti energiju, uključujući i nove izvore energije koji ne ugrožavaju našu životnu sredinu? Kako sve ovo utiče na proces klimatskih promena?

Sve su ovo velika pitanja, i sve države imaju važnu ulogu u davanju pravih odgovora na njih. Pokrenuli smo saradnju sa novim srpskim Ministarstvom za zaštitu životne sredine, kako bismo se zajedno pozabavili ovim pitanjima.

Savršeno sam svestan činjenice da neke od ovih tema mogu zvučati nebitno nekome ko nema posao. Kada boravim van Beograda, gradonačelnici i drugi lokalni lideri nas pitaju šta mogu da urade kako bi ohrabrili investitore da dođu u njihovo mesto. Neki od mojih odgovora su isti za sve, gde god da se nalazim. Potrudite se da vaša administracija bude poštena i efikasna, da vaš lokalni plan za investicije bude dobro razrađen, kao i da investitori mogu dobiti odgovore i savete koji su im potrebni.

Drugi odgovori se razlikuju od mesta do mesta. Međutim, dobra vest je da sada, kada je napredak Srbije ka Evropskoj uniji ponovo na pravom putu, raste interes stranih ulagača. Sve više njih uviđa da je Srbija logično mesto za ulaganja kompanija koje žele da rade širom ovog regiona.

Ipak, ovo je još uvek početak i mnoge kompanije razmatraju mogućnosti koje postoje za ulaganja u celom regionu, a ne samo ovde. Ukoliko želite da poslovne odluke kompanija budu povoljne za Srbiju, onda i uslovi ovde moraju biti povoljni za njih. Ako želimo da se proces približavanja EU nastavi, to podrazumeva potpuno rešavanje pitanja ratnih zločina, uključujući i preduzimanje svih neophodnih koraka kako bi bila privedena i preostala četvorica haških optuženika. U suprotnom, svih 27 zemalja članica EU, koje pojedinačno moraju da odobre potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, to neće učiniti i napredak Srbije će ponovo biti blokiran. Potpuna saradnja sa Haškim tribunalom znači da Srbija mora da pokaže kako, van svake sumnje, deli iste vrednosti kao i sve članice EU. Nova vlada je načinila izuzetan napredak koji sada treba ispratiti do kraja.

Drugo pitanje koje treba da bude rešeno jeste budućnost Kosova. Za potencijalne investitore, rešenje tog pitanja jeste poslednja velika nepoznanica – a investitori ne vole nepoznanice. Nadali smo se da će ova nepoznanica do sada biti razrešena. Ne želim da dajem opravdanja za stavove britanske vlade. Mi smo zainteresovani za rešenje koje će funkcionisati u praksi i trajati. Rešenje koje će uzeti u obzir dešavanja tokom krize 1998/1999. godine. Tada se desilo proterivanje preko 850.000 kosovskih Albanaca od strane srpskih snaga bezbednosti – kao i brutalno nasilje usmereno protiv Srba i drugih nealbanaca, i nasilno proterivanje mnogih od njih, kada su se ove (albanske) izbeglice vratile.

Vreme se ne može vratiti unazad, kao što se ni "autonomija" ne može nametnuti. Mi smatramo da Ahtisarijev plan pažljivo nadgledane nezavisnosti, uz snažnu zaštitu manjina, zaista jeste najbolji korak napred u ovako teškim okolnostima. Plan je još uvek na stolu. U naredna četiri meseca dve strane imaju šansu da, uz podršku SAD/EU/Rusije, pokušaju da postignu dogovor oko nekog drugog rešenja, ili će, kada se pregovori završe, Ahtisarijev plan ostati jedino ponuđeno sprovodljivo rešenje. Primena ovog rešenja iziskivala bi ogromna ulaganja EU, SAD i drugih, ali mi smo na to spremni, kao na naš konačni doprinos stabilizaciji regiona posle konflikata iz prethodne decenije.

Sve u svemu, pred nama je zanimljiva jesen.

Ambasador Velike Britanije u Srbiji