Апотека за глувонеме

Глувонеме особе које живе у престоници лекове могу да подигну у објекту „Његош”, који припада Апотекама „Београд”, и то без бојазни да неће успети да објасне фармацеутима шта им заправо треба. Управница ове апотеке мр Снежана Зељковић и мр Драгана Николић завршиле су Школу знаковног језика за комуникацију са глувима, па сада не постоје препреке да глувонемима без посредника објасне како се неки медикамент користи или да им упуте покоји користан савет.

– Обуку смо имали у јуну прошле године у бањи Врдник. Научили смо основне знакове и њихово повезивање. Осим нас две, у школи су били и лекари, правници, социолози, психолози... Показали смо да хоћемо да интегришемо глувонеме, да су они део нас и да могу своја основна права да остваре без симултаног превода. Знање смо одмах применили. Глувонеме особе су одушевљене што им када дођу, уз помоћ знакова, пожелимо добар дан и питамо их како можемо да помогнемо. Сваки знак који се покаже мора да се и изговори, јер они читају и са наших усана – рекла је Зељковићева.

На идеју да запослени из ове апотеке науче знаковни говор који користе глувонеме особе дошло се због тога што је уочено да је овим особама неопходно да од апотекара добију директну информацију о томе како лек морају да користе. Анкете о задовољству пацијената због увођења ове новине показале су да су грађани одушевљени и да подржавају фармацеуте у намери да се на овај начин приближе пацијентима који су донедавно морали да долазе у пратњи неког ко је „преводио” шта је потребно глувонемој особи.

Ова апотека некада је била позната по изради капи за очи, а данас је препознатљива по томе што има специфичне, увозне и скупе лекове. Снежана Зељковић каже да издају лекове на такозване Це листе, који су под строгим надзором државе.

– То су медикаменти за пацијенте оболеле од рака дојке, простате, леукемије... Издајемо и лекове за људе са трансплантираним органима. Добро је што је наша колегиница мр Ана Стефановић сама завршила једну врсту специјализације из хомеопатије па може, будући да имамо све лекове који су регистровани, стручније да објасни примену и начин њиховог деловања – истакла је наша саговорница.

Према речима мр Оливере Гордић, директорке Апотека „Београд”, у припреми је осмишљавање пројекта за специјализовану апотеку за пружање фармацеутских услуга за слабовиде и пацијенте са оштећеним видом и то у апотеци „Први мај” у Улици краља Милана.

– У плану је штампање налепница са Брајевом азбуком за препознавање магистрално израђеног лека, као и упутства за примену терапије. Планира се и успостављање говорне поште, постављање звона у апотеци и још неколико новина значајних за помоћ слабовидим особама – нагласила је Гордићева.

У овој установи кажу да су у оквиру спровођења политике друштвене одговорности, а према стандардима Европске уније и Конвенције УН о правима особама са инвалидитетом, Апотеке „Београд” дале пун допринос у остваривању права особа са инвалидитетом на фармацеутску здравствену заштиту.

Д. Давидов-Кесар

-----------------------------------------------------------

Богата историја

Апотека „Његош” потиче из 1885. године и као седма је отворена у престоници. Раније се налазила код парка „Мањеж”, а од 1942. године смештена је у Његошевој улици 1. Концесију на коришћење апотеке добио је тадашњи угледни Београђанин Михајло Протић, а 1909. године његов син мр Сима Протић преузео је руковођење објектом и допринео развоју добре произвођачке праксе. Те године избила је велика епидемија шарлаха, а он је из Париза набавио серум и потпомогао спречавању ширења обољења. Увео је магистралну израду препарата у апотеци и добио звање дворског апотекара.

– После његове смрти 1935. године апотеку је купио мр Љубиша Јаковљевић, где је радио до 1948. године, када је зграда национализована и постала друштвено власништво. Апотека је у дугој историји била позната под различитим називима. Неки од њих су „Апотека магистра Протића”, „Протићева апотека”, „Код Светог Саве – магистар Сима Протић”... – нагласила је Снежана Зељковић.

Осим интересантних мурала, зидове апотеке красе и портрети Симе Протића, који има велике заслуге за развијање апотекарства у Београду, као и др Јована Туцаковића и др Стевана Јаковљевића из чије литературе и научних радова и дан-данас уче будући фармацеути.