Грозница за квадратима стамбеног и пословног простора већ одавно тресе Београд, а вирус поскупљења захватио је и земљиште па се цена ара креће између 1.000 евра у Борчи и чак 200.000 евра на Врачару, Дедињу, Топчидерском брду и у Старом граду.

Према речима Томислава Секулића, оснивача предузећа за промет некретнина „Еуропа Ексклузив”, понуда слободних места за изградњу двоструко је мања од потражње. Инвеститори више не бирају, већ вребају сваки слободан комад земље где могу да граде.

– Цена земљишта прати цену квадрата стамбеног и пословног простора, то је узрочно-последична веза – објашњава Секулић. – Градитељи цену земљишта рачунају као део трошкова који урачунавају у коначан износ.

Цена зависи од локације, облика и величине парцеле, инфраструктурних прикључака и услова градње. Најтраженији али и најскупљи су плацеви на Врачару, у Старом граду, на Топчидерском брду и Дедињу. Парцеле у ширем центру, на Звездари или Палилули јевтиније су и за пет до седам одсто него на топ-локацијама. Карактеристика ових општина је и то што се на њима налази велики број старих кућа које се продају и за 250.000 евра, а на њиховим местима затим ничу вишеспратнице. Атрактивне локације су и на потесу од Славије до Црвеног крста, или у Јужном булевару где ар стаје и до 100.000 евра.

Интересовање за део око Белог двора годинама не јењава, иако слободног места готово више да нема. За ар је потребно издвојити најмање 60.000 евра, а често прелази и износ од 100.000 евра, наглашава Дарко Шћекић, власник агенције „Орион”.

– Недавно смо имали купца који је био спреман да плати 500.000 евра за земљиште око Белог двора али нисмо могли да пронађемо слободно. Оно што је остало већ је купљено и чека се на почетак изградње, док на појединим преосталим парцелама нису решени имовинско-правни односи – каже Шћекић.

Упркос скоку цена грађевинског земљишта у протекле две године за више од 20 одсто, Шћекић напомиње да се ипак више исплати градити кућу него купити стан. У последње време све су бројнији суграђани који продају некретнине на атрактивним локацијама и за тај новац пазаре земљиште и саграде кућу двоструко веће квадратуре у насељима који су удаљени око 10 километара од центра. Многи се селе у подавалска насеља јер имају добру везу са градом, а цене су знатно ниже.

– За стан од 40 квадрата на Бежанијској коси власник може да добије око 100.000 евра и да за те паре у Јајинцима сагради кућу од 200 квадрата – истиче Шћекић.

Земљиште за изградњу породичних кућа муштерије најчешће купују у Миљаковцу III, на Кумодрашком брду и Сунчаном брегу.

– На овим локацијама ар је између 4.000 и 12.000 евра у зависности да ли је плац близу пута, вртића, школе или болнице или места предвиђених за изградњу ових објеката, као и од тога да ли постоји инфраструктурна мрежа или тек треба да се уведе – објашњава Шћекић и додаје да детаљни план регулације за ова подручја није усвојен што значи да није регулисано ни то да ли је изградња дозвољена, као ни под којим условима.

На скок цена квадрата али и земљишта нису остале имуне ни приградске општине. У Обреновцу ар плаца је између 1.000 и 2.000 евра, а у Сурчину око 3.000 евра. У Сремчици, Калуђерици, Болечу, Батајници, Лединама, Алтини, Борчи цене плацева крећу се од 1.000 до 10.000 евра.

– У Гроцкој је све већа тражња за викендицама које се данас могу купити за 10.000 до 15.000 евра, а пре две године њихова цена била је двоструко нижа. Старији суграђани углавном су њихови нови власници – објашњава Шћекић.

Ненад Ђорђевић, власник агенције за некретнине „Мозаик” не види крај раста цена земљишта које више не може зауставити ни политичка нестабилност у земљи.

– У индустријским зонама на аутопуту Београд–Нови Сад, Ибарској магистрали, Зрењанинском и Панчевачком путу више нема земљишта испод 3.000 евра – каже Ђорђевић.