Аутобуси као експонати

У посебним збиркама, житељи и посетиоци Њујорка, Лондона, Прага, Беча... могу да виде аутобусе, трамваје и тролејбусе који су некада крстарили улицама тих метропола. С намером да тај сегмент урбане историје и у Београду буде сачуван од заборава, у марту је формирано Удружење љубитеља јавног превоза. За сада броји тридесетак чланова претежно људи из струке: возача и отправника ГСП-а. Предводи их Љубиша Тривановић, саобраћајни техничар. Идеја за оснивање удружења инспирисана је акцијом да се сачува најстарији београдски тролејбус, популарни „кец”. Ту иницијативу је наш лист покренуо у лето 2010.

– Одлучили смо да се удружимо како бисмо комуницирали са саобраћајним предузећима и медијима, са намером да се сачувају стара јавна возила и оснује музеј јавног саобраћаја у Београду. Ни кроз један град у Европи није прошло толико типова возила која су превозила грађане. Тако би се у поставци нашлипреживели „фапови”, „мерцедеси”, „икарбуси”, „саноси”, „манови”, „необуси”, „волвои” – набраја наш саговорник.

Међу експонатима би био и „ситан инвентар” – униформе, карте, ознаке на возилима и други предмети које чланови већ скупљају.

– У колекцији имамо, између осталог, старе алуминијумске беле табле са ознакама броја линије и натписом почетног и крајњег стајалишта из осамдесетих и деведесетих година минулог века, шапке са амблемом ГСП-а које су некад носиливозачи, појединачне и месечне карте за превоз, пригодне публикације градског превозника и још штошта. Збирку ћемо поклонити будућем музеју – истиче Тривановић.

Следећа акција им је да сачувају зглобни „Икарбусов” аутобус ИК 161 са четвороделним вратима направљен 1990, који је до пре два месеца био у возном стању, а сада је у земунском погону, одакле ће – на отпад.

Тривановић истиче да нова возила у градском превозу нису нужно и боља од старих модела.

– Типичан пример су нископодни аутобуси. Возачи су се жалили да се у њима прегревају мотори и да су шипке у делу за путнике лоше причвршћене па се брзо олабаве. Гуме су нископрофилне и мање него на претходним типовима аутобуса, па кад пређу преко неравнине на путу све се труцка – истиче Тривановић.

----------------------------------------------

Хвали „шпанца”, држи се „швајцарца”

На основу искустава чланова удружења и њихових колега возача, наш саговорник првенствено хвали трамваје.

– Швајцарски трамваји су веома добри упркос томе што су многи од њих старичетрдесетак година. Добри су и чешки, црвени, као и нови шпански, само што је код „шпанаца” проблем то што се врата споро затварају и отварају, па успоравају саобраћај. Што се тролејбуса тиче, ови црвени белоруски нису лоши, али су мање издржљиви и често прокишњавају. Боља је била претходна серија наранџастих „трола” истог произвођача, која је стигла пре нешто мање од десет година – закључује Тривановић.