Први центар за стерилизацију са прихватилиштем за псе отворен је у Раковици крајем 2009. године. Колико је био неопходан граду говори податак да је за непуних месец дана рада обављено више од 750 стерилизација паса. Могао је да прими 210 животиња, али тај капацитет ни приближно није подмиривао потребе престонице у којој, процењује се, на улицама живи између 6.000 и 10.000 паса.

Зато је од те 2009. до данас град отворио још три азила, а на томе се неће стати.

У јуну прошле године почео је да ради азил у Ковилову за 250 напуштених паса, у коме се трајно задржавају агресивне животиње, а потом и азил „Раковица 2” за 800 четвороножаца.

На почетку ове године, 3. јануара, отворено је једно прихватилиште за псе, од укупно пет у оквиру фарме ПИК „Земун” на Батајничком друму, за 250 паса. Следећи део биће оспособљен у фебруару, а када читав објекат, укупне површине 2.500 квадрата, буде у функцији, моћи ће да збрине 1.273 одрасла пса и 40 штенаца. Сваки његов део имаће по 17 великих боксова. Ово прихватилиште биће највеће у граду и задовољиће најригорозније стандарде прописане за привремени смештај напуштених паса.    

Осим ова четири азила и прихватилишта, престоница има и карантин у Овчи, где се лече болесни пси. У том објекту постоји амбуланта и стационар, а места има за 80 паса. Од 1968. године, када је изграђен, па до отварања азила у Раковици, био је једино уточиште за напуштене животиње. Реновиран је пре две године, а до тада није задовољавао ни основне санитарно-ветеринарске услове. Карантин има два одељка за псе и један за мачке, а боксови су сада довољно пространи.

Отварањем раковичког центра, први пут су одвојени здрави од болесних паса који се лече у Овчи. Са овим карантином, престоница располаже са укупно 1.590 места. После отварања свих делова азила у Земуну, тај број ће бити увећан за 1.023. 

У изградњи је и објекат на Палилули који ће моћи да прими 550 паса.

Прихватилишта и азили јесу нужни, али нису решење проблема великог броја паса који се деценијама множе на улицама престонице. Град и установа „Ветерина Београд” непрестано говоре о одговорном власништву и опомињу да луталице настају напуштањем љубимаца у 80 одсто случајева. Број напуштених паса покушавају да смање кампањом „Најбољи пријатељ” – усвајањем паса и пропагирањем бриге власника о љубимцима.

Постоји и сајт www.veterinabeograd.rs, чије су странице пуне фотографија кучића који у азилима чекају да буду усвојени. На сајту постоје занимљиви линкови попут „Пријавите нестанак љубимца” и „Они чекају на вас”.

 – Проширењем капацитета и изградњом азила створени су услови за интензивније уклањање животиња са улица. Најхуманије решење је збрињавање животиња у породицама. Суграђани који желе да удоме животиње могу да посете и постојећецентре – кажу у „Ветерини Београд”.

----------------------------------------------

Паркови за псе

Једна од мера за подстицање одговорног власништва је и стварање услова да се љубимцима омогући слободно кретање, без повоца и заштитне корпе. Осим ограђеног простора за слободно пуштање паса у Ташмајданском парку, игралишта за животиње добили су Карађорђев парк и паркови – „Беле воде”, „Милутин Миланковић”, „Лепи изглед” и Чубурски парк.

Ограђене просторе за слободне шетње и игру паса требало би да добију парк Мали Калемегдан и зелена површина у Улици Тадеуша Кошћушка.