Сваком потрошачу може се учинити да је град крцат малопродајним објектима и да се иза сваког ћошка крије понека продавница, бутик, самопослуга, супермаркет, па и тржни центар… Али, поређење са престоницама земаља у региону показује да Београд још није трговачка метропола.

Да у развоју трговине и малопродајне мреже Београд заостаје за западним европским метрополама свима је познато, али од нашег главног града у трговини одскачу и Будимпешта и Загреб.

Одсуство великих европских ланаца, слаба конкуренција, мало шопинг молова и недовољна распоређеност продајних објеката на територији града главне су „потрошачке” мане наше престонице. У поређењу са остатком наше земље, Београд је ипак купохоличарски рај, а

слика трговине у главном граду веома се променила од почетка деценије.

– Запослени у малопродајним објектима пре ступања на радно место пролазе вишенедељни програм обуке о компанијским правилима, продаји, познавању робе и односима са потрошачима. На овај начин им омогућавамо да стално употпуњују знања – кажу у компанији „Делта макси”.

Изглед супермаркета у нашој престоници нимало не заостаје за европским, а однос према потрошачима је све бољи. Акцијским снижењима, бољом услугама, па и повременим забавним манифестацијама, трговци им посвећују све више пажње.

Међутим, најчешће купујемо код једног трговца који држи највећи колач на престоничком тржишту, док нас велики страни ланци обилазе. Будимпешту која може бити одличан „репер” Београду одавно окружују хипермаркети највећих европских трговинских ланаца, попут француских „Ошана” и „Коре”, аустријског „Шпара”, енглеског „Теска”. Највећи имају чак по 80 каса, док нашу престоницу заобилази и аустријски трговац „Била”.

И док смо тек пре две године први пут у својој престоници могли да купујемо у шопинг молу „Делта сити”, а ове године на Ушћу добили још један тржни центар великог формата, становници Будимпеште одавно пазаре у десетак шопинг молова. Највећи је „Кампона” са акваријумима у којима посетиоци могу да виде чак и ајкуле.

Небојша Нешовановић из консултантске куће „Кинг стрџ”, објашњава да Београд има мање од 200 квадрата продајне површине на 1.000 становника.

– Просек у транзиционим земљама средње и источне Европе је између 200 и 500 квадрата на 1.000 становника, док у појединим западним државама та цифра прелази и 1.000 квадрата – објашњава Нешовановић.

Он, међутим, истиче да је то донекле и добро, будући да је у Загребу због кризе дошло до презасићења тржишта, док је у Београду изграђено мало тржних центара, па постојећи, „Делта сити” и „Ушће”, добро раде.

Ипак, због кризе, наш саговорник не очекује изградњу још једног огромног шопинг мола у наредне три године. Оно што би Београд, по угледу на европске престонице, могао да добије јесу такозвани ритејл паркови – огромни трговачки центри на ободима града који се састоје од неколико објеката, попут хипермаркета, великих маркета „уради сам”, салона намештаја, продавница електричне опреме и техничке робе. Према његовим проценама, „ритејл” парк би у Београду могао да буде изграђен до краја 2011. године.

Према његовим речима, већи је проблем недовољна распрострањеност хипермаркета по граду.

– Нови Београд је презасићен, док је стари део града недовољно покривен. Зато се у наредним годинама може очекивати изградња једног великог тржног центра на Аутокоманди и барем још два или три хипермаркета у старом делу града. Идеалне локације су поред Обреновачког пута, поред аутопута код „Ласте” или поред Ибарске – каже Нешовановић.

Већина страних трговаца пристигла је углавном из земаља региона. „Меркатор” је први изградио хипермаркет и тржни центар у Новом Београду. Преузимањем „Родића” добио је још неколико продајних објеката на територији града. Такође словеначки ланац, „Туш”, послује у Новом Београду, а исто је и са „Меркуром”. Хрватски „Конзум” је први хипермаркет „Идеу”, отворио баш у Београду, а потом још један у тржном центру „Ушће”.

Од европских ланаца ту је грчки „Супер Веро” који има три хипермаркета на територији града, француски „Интерекс” на Тошином бунару и у Обреновцу и „Метро” у Крњачи. Хрватски „Певец” дели судбину банкрота своје матице, па му је промет упола мањи.

И док се у Београду тек спремамо да пијаце поподне и увече претварамо у тргове, плато на којем се у центру Загреба налази пијаца, сваке вечери је чист и без тезги, а трговински ланац „Конзум” одавно се бори са жестоком европском конкуренцијом „Кауфланда”, „Биле”, „Шпара” и „Метроа”.

Полако, ипак, хватамо „трговачки” корак са Европом. Наши трговци воде рачуна о понашању запослених, док касиркама у Будимпешти неретко мањка мало љубазности. Уколико се деси да се странац прерачунао и нема довољно новца да плати све што је купио, касирка му неће без убеђивања дозволити да врати неки од артикала. Инсистираће да у мењачници хипермаркета замени евре за мађарске форинте и измири рачун.

-----------------------------------------------------------

Флаша коњака 250.000 динара

Домаћи трговци настоје да сјај трговачких метропола створе и на нашем подручју. По угледу на сличне радње у Милану, Берлину или Бечу, „Делта” је отворила две продавнице под називом „Макси ексклузив”. Оне раде 24 часа и у њима се продају луксузни артикли којих нема у другим радњама, попут слаткиша, квалитетних врста сира, рибе и плодова мора, вина из познатих регија света и скупих алкохолних пића.

Ипак, прво место по висини цене у хипермаркетима у региону држи артикал у подгоричком „Волију”. Флаша коњака „луј 13” у овом хипермаркету у главном граду Црне Горе кошта невероватних 2.600 евра, односно готово 250.000 динара.

Стефан Деспотовић