Због периода изолације Београд је за многе странце остао неоткривена и егзотична дестинација, а управо то је карта на коју у време кризе рачунају овдашњи туристички посленици.

Предузети су конкретни кораци да се град „спусти” на реке, а урађена је и ваљана промоција на светским сајмовима туризма.

Планови, међутим, ту не престају, већ је пред српском престоницом врућа туристичка јесен, открива у разговору за „Политику” Јасна Димитријевић, директорка Туристичке организације Београда.

Како се период кризе рефлектује на престонички туризам?

Светска економска криза значи да људи мање путују. Мања количина новца троши се на скупе и дуге одморе и путовања, а чешће се бирају кратки и јефтинији боравци. У време кризе туризам не може да буде приоритет, али се трудимо да употребимо све могуће ресурсе да Београд представимо као идеалну дестинацију баш у ово време.

Нудимо, пре свега, продужени викенд – „сити брејк”. За четири, пет дана гостима се нуди много узбуђења, занимљивих догађаја, а без значаја нису ни повољне цене смештаја и угоститељских услуга.

Шта је најјачи адут туристичке понуде?

То што је Београд нова дестинација. После више од деценије изолације и избегавања наше земље због политичке ситуације, Београд и Србија су сада на неки начин нова и непозната дестинација. Долазак овамо привлачан је младим људима који су много слушали о нама, а никада нису имали прилику да допутују, али и за оне старије који, како кажу, воле што поново имају могућност да се врате у наш град.

Упркос идеалном положају на две реке, Београд се и даље сматра градом неискоришћених потенцијала...

Једноставно, нисмо се у доскорашњој стратегији развоја бавили концептом туристичког развоја као дела укупног привредног потенцијала наше земље. Било је, опет, због политичких околности у којима смо живели, много важнијих тема, па није било места за промоцију Београда као узбудљивог туристичког одредишта.

Урађена стратегија развоја туризма у Србији и Београду значи да смо спремни да системски размишљамо и о туризму као сегменту укупног привредног развоја, а саставни део ових докумената је како искористити неискоришћене потенцијале.

У ком периоду године се бележи највећа посета странаца?

Од априла до јула. А након тога октобар и децембар. Први део је у вези са разним манифестацијама и великим концертима, што је привлачно млађој популацији, а у другом делу доминантан је конгресни туризам. У октобру нас, на пример, очекује више од 12 међународних скупова са око 4.000 гостију.

Шта сте прво урадили пре доласка страних гостију?

Најпре је било потребно да се среди стање у граду. У току целе сезоне водили смо кампању „Зато што волим Београд”, а пошли смо од тога да су и сами Београђани заборавили на лепоте и културне атракције свог града. Догађаји из прошлости су нас самлели и уморили, али нема разлога да не будемо поносни на све што чини историју и културу Београда.

Један сегмент активности посветили смо Београђанима – уколико они препознају све вредности и туристичке атракције, онда ће и странци уживати у томе. То је принцип којим смо се водили код тура разгледања које су важне и уобичајене у свим великим градовима. Нисмо урадили ништа ново сем што смо применили моделе који постоје у европским градовима.

Зар Вам се не чини да је културни потенцијал делом скрајнут у односу на ноћни живот, који је странцима „асоцијација број 1” када помисле на нашу престоницу?

Мислим да је ноћни живот града у ствари само последица. Нико не дође искључиво због ноћног живота. Људи када се заинтересују за Београд одлуче да дођу зато што су чули да је овде добра атмосфера, а дођу по дану... Они желе да упознају град, учествују у турама разгледања и животу Београђана.

Побринемо се и да имају информације о културним дешавањима која су у току, па је то шок и изненађење. Дешава се да неко дође на продужени викенд у град, а улицама и позориштима продефилују квалитетни ансамбли, па изненађење није мало. Због атмосфере и шарма које прави, примера ради, Белеф, посетиоци се добро осећају у граду. После тога мислим да је ноћни живот најјачи утисак.

Уочи Универзијаде најављен је велики прилив гостију, а било је речи и о „другом таласу” странаца којима су спортисти пренели утиске из Београда. Колико је остварено?

Универзијада нам је донела више од 10.000 учесника, младих из целог света. „Други талас” оних који ће се вратити захваљујући утисцима који им се преносе, не остварује се одмах, већ је то ефекат који ће давати резултате у наредне две године. Ефекат доласка због препоруке пријатеља у свим нашим анкетама заступљен је у највећем проценту и, поред остале медијске промоције, врло је значајан у преношењу позитивних утисака о Београду.

Бир фест, Битеф, Белеф, „Лето на Гардошу” учврстили су позиције у културно-забавној понуди. Преведено на језик броја посетилаца, колико су високе те позиције?

Веће манифестације, у смислу броја учесника, и атрактивна уметничка имена доносе и већи број долазака, пре свега из суседних земаља. За овакве манифестације доласци туриста бележе се у хиљадама, тачније од 3.000 до 5.000. Остали фестивали су више уметнички и нису намењени масовној публици, али због престижних гостовања привлаче људе из региона.

Бројност њихових посета мери се у стотинама. Популарне цене улазница и немогућност да се нека представа и концерт виде у некој од суседних земаља обезбеђују Београду престижно место када је у питању позориште и уметничка музика.

На измаку лета многи садржаји из туристичке понуде ће због промене времена морати да буду промењени. Планирате ли новитете за јесен?

Од јесени се посвећујемо више музејима. Покушаћемо примерима сарадње са Музејом града и програмом „На кафи код кнегиње Љубице” да анимирамо и остале музеје да организују мале пројекте који ће поставке и редовне програме учинити атрактивнијим за домаће и стране туристе.

У „Недељи европске културне баштине” представићемо издање „Странци у Београду”, посвећено свим појединцима и породицама које су се настаниле овде и уградиле проведено време у историју Београда. Оно чиме се Београђани и њихови гости одушевљавају јесте и тура Новим Београдом, који је једна од тема којом ћемо се бавити у наредном периоду.

Јесен и зима су време за усаглашавање наших промотивних планова са инфраструктурним пројектима на нивоу града. Тако још више утичемо да се у наредним развојним плановима имају у виду и туристичке потребе.