После готово четири деценије стручних расправа и великог броја израђених студија, Београд чини се никада није ближи да добије метро. Предност да добије посао „тежак” милијарду евра има француски „Алстом транспорт”. Под којим условима – биће познато после преговора надлежних из Градске управе са представницима те компаније. У игри су три опције, које су уобличене у тексту меморандума, с којим ће данас бити упознати одборници Скупштине града.

Реализација „Београдског метроа” има два дела. Први се односи на грађевинске радове, (изградњу тунела, платформи, станица и депоа), а други на пратећи систем који укључује набавку и монтажу опреме са постављањем пруге, електричних водова, затим снабдевање електричном енергијом и испоруку композиција.

Александар Антић, председник Скупштине града, најавио је да би у року од две године могла да почне градња прве линије „Београдског метроа”. Саобраћајни стручњаци процењују да би композиције на првој линији метроа од Устаничке до Улице Александра Дубчека у Земуну могле да крену 2017. године.

–Изградњом метроа дугорочно би били решени сви саобраћајни проблеми у престоници. Београд ће добити класичан метро, који ће бити потпуно независан шински систем без укрштања са другим саобраћајем. Планирано је да прва линија буде дуга око 15 километара и да већим делом иде испод земље. Студије које ће урадити француски стручњаци ће показати да ли је могуће да ова линија иде испод површине и на Новом Београду и Земуну– истакао је Антић.

Он је такође подсетио да је између Србије и Француске потписан међудржавни споразум, који укључује и пројекат „Београдског метроа”.
– Споразум ће ускоро бити ратификован у Народној скупштини Србије, након чега ће градоначелник Драган Ђилас потписати меморандум о разумевању са француским партнерима, после чега ће почети израда пројекта – додао је Антић.
----------------------------------------------------

Могућа решења у меморандуму

1. Компанија „Алстом транспорт” ће са својим партнерима обезбедити повољне кредите за финансирање градње и набавку пратећег система, укључујући и композиције метроа. То значи да би целокупан посао био додељен Французима.

2. Француска компанија ће обезбедити финансирање свега што подразумева успостављање метро система, осим грађевинских радова. За пробијање тунела, изградњу трасе и станица, Београд би морао да обезбеди новац из кредита међународних комерцијалних банака. У том случају, град би сам могао да склапа уговоре са домаћим или страним грађевинским фирмама, без обавеза према Французима.

3. Финансирање давањем концесије или јавно-приватним партнерством. У конкретном случају, „Алстом” бифинансирао и реализовао читав посао, а имао би право да у уговорном периоду убира приход од експлоатације метроа.

-----------------------------------------------------

Четири деценије сна

1972. – Усвојен нови Генерални урбанистички план (ГУП) и формиран Сектор за метро при Скупштини града

1982. – Направљен пројекат „Метро Београд” са 18 метро станица

1985. – Модел метроа потискује идеја „Трамвајем у 21. век”

1991. – Први пут се најављује могућност градње „лаког” метроа

1997. – Градоначелник Зоран Ђинђић обнавља рад Сектора за метро

2003. – Усвојен нови ГУП, према којем се гради лаки шински систем
2005. – Градоначелник Ненад Богдановић обнавља идеју о лаком шинском метроу

2010. – Скупштина града усваја документ „Београдски метро – основа за избор решења”