Београдска тврђава – „извор” музеја Дунава

Шта је заједничко житељима Подунавља у Немачкој, Молдавији и Србији, које су легенде и митове вековима људи кројили на његовим обалама, какве су кухиња, музика, флора и фауна, ко би могао да буде маскота друге по величини европске реке – одговоре на ова питања понудиће виртуелни музеј Дунава.

Иницијатор идеје која би ујединила десет држава кроз које протиче Дунав је ЈП „Београдска тврђава”, а први корак до стварања музеја на Интернету биће фестивал културе – мноштво изложби, позоришних представа, радионица за децу од јуна до септембра на Београдској тврђави.

– Фестивал културе, као део виртуелног музеја Дунава који ће до краја године имати свој сајт, почеће пројектом „Странци у Београду” – каже Марина Андрић из ЈП „Београдска тврђава”.

– Покушаћемо да прикажемо одговоре на питања ко су били први лекари, архитекте, музичари, пекари, зидари који су у Београд у 19. и 20. веку дошли Дунавом и донели другачије обичаје и навике. Како су град доживеле и какав траг су оставиле три српске владарке Јулија и Наталија Обреновић и Марија Карађорђевић дочараћемо изложбом фотографија, игром и музиком из тог времена, костимима које ће по Горњем граду тврђаве носити глумци. Забавни и едукативни садржаји биће и код Малог и Великог степеништа, куле Небојша, простора између Бетон хале и Бастиона светог Јакова – каже Андрићева.

Мултимедијални догађај, како каже, требало би да анимира бројне суграђане да се придруже и понуде идеје и садржаје којима би обогатили виртуелни музеј. На уобличавању података образовног али и забавног карактера биће ангажовани Природњачки музеј, Музеј примењене уметности, Музеј града Београда, културни центри, архиви и поједина позоришта.

Уколико пројекат одобри Министарство културе, „Тврђава” ће предложити, најављује Андрићева, формирање уметничког савета музеја, најпре у Србији. Затим ће подршку потражити у свим држава кроз које пролази Дунав – да доставе информације које се односе на ток ове реке кроз њихову државу – како би се заштитила материјална и нематеријална културна баштина на водотоку од 2.888 километара.

– Намера нам је да пројекат понудимо партнерима из девет земљама и да створимо заједничко тело од десет чланова које би могло да конкурише за новац код Савета Европе. Не заборавимо да се на Дунаву налазе четири престонице и 188 градова, више од 120 тврђава и двораца, 198 мостова – објашњава Андрићева.

И ту причи није крај. Крајњи циљ је да виртуелни музеј прерасте у прави, али не један, него више њих, разврстаних по подунавским државама и темама којима се бави.

– Први сегмент музеја у Србији могао би да буде Лепенски вир који приповеда причу о најстаријем и најпознатијем становнику Дунава. Беч би се, на пример, бавио музиком и плесом, Румунија митологијом, Немачка кухињом. Тако бисмо кроз мноштво малих музеја оживели свест о значају реке за појединце, градове и државе на Дунаву – сматра Андрићева.

Д. Мучибабић