Београд
Београдску тврђаву „гута” стамбено-пословни комплекс
Поједине архитекте дигле глас против изградње хотела, тржног центра и станова на месту фабрике БЕКО на Дорћолу јер сматрају да ће они заклонити поглед на споменик културе
Изградња око 100.000 стамбено-пословних квадрата на месту некадашње фабрике конфекције БEКOу подножју Калемегдана затвориће поглед са реке на Београдску тврђаву и улаз у њен комплекс, споменик културе од изузетног значаја – замерке су Александре Бановић, архитекте, на нацрт плана детаљне регулације блока између улица Тадеуша Кошћушка, Дунавске и Булевара војводе Бојовића. Она и њене поједине колеге противе се изградњи хотела, тржног центра и станова које на том месту планира да подигне грчки инвеститор „Ламда”. Ако би ти објекти били саграђени, каже Бановићева, Београд би изгубио најлепши део града.
– Изменама важећег Детаљног урбанистичког плана из 1969. године, чији сам аутор, мења се његов концепт. Зелена површина предвиђена за забавни парк, културне садржаје и пешачке стазе између улице Тадеуша Кошћушка и бедема уништава се новом изградњом. Добићемо нове зидине на само 20 метара од постојећих и нарушиће се силуета Београдске тврђаве, што је недопустиво. Простор тврђаве, због свог значаја, мора добити решење које ће бити јединствено, а не прилагођено захтевима појединачних инвеститора – изричита је Бановићева.
Да је неопходно зауставити измене и допуне планског документа сматра и Бранислав Јовин, архитекта и члан Академије архитектуре Србије. Он своје мишљење поткрепљује чињеницом да у том блоку не сме ништа да се зида јер је он део споменика културе од изузетног значаја. Сви претходни планови на тој локацији, наглашава Јовин, предвиђали су слободну површину за јавне садржаје.
– Грчки инвеститор није крив, он планира изградњу у складу са Генералним планом. Одговорни су урбанисти што су дозволили да се тај план мења и да се јефтино дође до тог земљишта. Да би се исправила ова грешка, најпре мора да се промени Генерални план – истиче Јовин.
Измене плана детаљне регулације финансира инвеститор, а израда је поверена Центру за планирање урбаног развоја (ЦЕП). Вук Ђуровић, архитекта из ЦЕП-а и некадашњи градски секретар за урбанизам, каже да је према Генералном плану Београда та зона намењена стамбено-пословним садржајима и да измене планског документа нису у супротности са параметрима из ГП.
– Цео блок заузима 8,8 хектара, а инвеститор треба да гради око 95.000 квадрата на 3,8 хектара. Зграда фабрике се реконструише и дограђује и биће претворена у хотел. Планирана је и градња луксузних апартмана и тржног центра. Поједини објекти могу имати и седам спратова – објашњава Ђуровић.
На локацији остају војни комплекс, Ваздухопловна академија и Институт за лековито биље „Др Јосиф Панчић”, каже Ђуровић. Упитан да ли ће висина нових објеката заклонити поглед на тврђаву, он одговара да се о томе и те како водило рачуна.
– Све што нацрт плана предвиђа у складу је са условима које су дали и градски и републички заводи за заштиту споменика културе. Волео бих и ја да ту буде парк, али да је држава хтела да то буде зелена површина не би јој требало 50 година да је направи, нити би је продавала приватном инвеститору – истиче Ђуровић.
Спорни блок налази се у оквиру комплекса Београдске тврђаве као део споменика културе од изузетног значаја за Републику Србију, потврдили су у Републичком заводу за заштиту споменика културе, у чијој надлежности је тврђава. Вера Павловић-Лончарски, директорка те установе, каже да су они прописали услове заштите за то подручје и да се у складу са њима мора поштовати тврђава и све што се на њој налази.
– Постојећи објекти се не могу срушити, нити се на том месту може направити забавни центар. Људи који се буне су аутори некадашњих планова, које је Генерални план негирао, и ми ту ништа не можемо. Блок смо поделили на три зоне. Према Улици Тадеуша Кошћушка могу се подићи високи објекти јер они не би угрозили силуету тврђаве. Друга зона, иза фабрике, мора бити делимично без објекта и са грађевинама ниже спратности и, колико знам, то је план испоштовао. Зона према Дунавској улици мора бити пажљиво простудирана. У току израде пројекта контролисаћемо да висина ниједног објекта не угрози визуру тврђаве – објашњава Вера Павловић-Лончарски. Јавна расправа о нацрту плана детаљне регулације завршена је пре два дана. Сада је на потезу Комисија за планове Скупштине града која мора да узме у обзир све примедбе које су пристигле у току јавног увида и поднесе извештај у коме би требало да утврди да ли је план у складу са законом и правилима струке.
----------------------------------------------------
„Руднап” нема везе са пројектом
Грчка компанија „Ламда” купила је 2007. године фабрику БЕКО у стечају за 55,8 милиона евра и тада је најавила да ће на парцели на којој се налазе напушени производни погодни градити хотел и ексклузивне апартмане. Њихов стратешки партнер у Србији је „Руднап група” Војина Лазаревића. У овом предузећу јуче нису хтели да коментаришу планове својих партнера за простор испод Калемегдана.
– Тачно је да смо са овом грчком компанијом партнери у компанији „Сингидунум билдингс”, алина пројекту за који сте заинтересовани немамо сарадњу са компанијом „Ламда” – наводе у „Руднапу”.
Градња не сме да угрози визуре тврђаве
Миодраг Ференчак, одговорни урбаниста за Генерални план из 2003. године, када је локацији на коjoj се налази бивша фабрика БEКOпромењена намена из индустријске у централне садржаје попут угоститељства, пословања и културе, каже да урбанисти последњих 40 година сматрају да индустрији није ту место.
– Строго се мора водити рачуна да било каква градња не угрози визуре Београдске тврђаве. Али то не зависи од генералне намене локације, него oд тога колика спратност ће се дозволити инвеститору. Са подизањем станова у том делу града треба бити обазрив јер они не би смели да доминирају простором и да га приватизују – сматра Ференчак.
Драгомир Манојловић, архитекта, тврди да Генерални план из 2003. године није добио сагласности Републичког и Градског завода за заштиту споменика културе, а то значи, каже он, да се није смела дозволити измена постојећег плана детаљне регулације.
Ференчак каже да план из 2003. године не би могао бити усвојен у Градској скупштини да није имао сагласности релевантних институција у које се убрајају и оба завода, али се, каже, после осам година не сећа детаља у вези са локацијом фабрике БЕКО.
Последњи коментари
Sigurno je jedno niko od desetak arhitekata i toliko drugih u Republičkom zavodu nije bio konsultovan kada je aktuelna direktorka Zavoda dala tumačenje da se zgrada Beko može nadzidati a jedan sprat a da se projektovanje ostalih sadržaja na spornoj lokaciji mora pažljivo pratiti. Tim problemom se nije pozabavila ni čuvene Komisija ministarstva kulture i ako se radi o velikoj uzurpaciji i zagađenju prostora oko tvrđave a sve to jer se ne treba zamerati ko zan kome a posebno nj. V. investitoru Grku koji je eto nameran da uz ko zna kakve finansiske ujdurme gradi ogroman broj kvadrata na jednoj od najboljih likacija u gradu. No tu lokaciju ne treba posmatrati van konteksta tvrđave ona je neodvojiva od nje baš kao i neposredna okolina Partenona u Atini i ako je već tako preduzetan neka proba da to sve sagradi pored Akropolja. Bojim se da nebi imao dovoljno novca za potkupljivanje urbanista i zaštitara a o plitičarima da ne govorim i eto ga u Beogradu da ga ulepša.
Живимо у време када се уопште не поставља питање шта ћемо да продамо, ни по коју цену. Највредније културне и историјске тачке Београда се називају "локацијама за изградњу". Ако треба да се гради на "локацији БЕКО", инвеститор ће поручити и платити израду урбанистичког плана, а трговци-урбанисти ће питати Републички завод за заштиту споменика шта то значи у условима да је дозвољена реконструкција зграде Беко, а директор-давалац-сагласности ће, не питајући стручњаке завода у коме је директор, одговорити да реконструкција значи да је ДОЗВОЉЕНА изградња још једног спрата и поткровља. (То је као да је приликом реконструкције Скупштине дограђен још један спрат и поткровље, јер има неки инвеститор који би да ту станује.)
Јасно је да локација БЕКО није стручно питање, јер се оно решава мимо струке и стручњака... то само трговачко питање - распродаја последњег што Београд има, а што неко хоће да купи... А Београђани? Треба да су срећни ако се једном заврши реконструкција Газеле...
Čudno, ko li će živeti na tom mestu? A ozon, grad u kome nema zelenila tek tek tu i tamo. Većina zapanjenih žitelja! Verovatno će to mesto pripojiti ZOO VRTU koji će izmestiti možda zbog parkiranja!
Stvarno previše šale ne baš od ukusa za ovaj naš grad. Čudne ideje, sprovode se bez pogovora. Da li će na mostovima zidati stambene objekte?






