После дубоког наклона арбитрима и публици, прелепа шеснаестогодишња девојка у српској народној ношњи започиње беседу. „Ако вас неко позове на славу, обавезно идите...”, одјекују звонко њене речи. Она говори о нашој историји, помиње Краљевића Марка... Ништа од тога не би било несвакидашње да јој реченице нису – на јапанском!  

Како то, можда се питају читаоци... „Квака” је у томе да је у току „спиићи контесто”, или на језику Земље излазећег сунца – надметање у говорништву. Девојка је једна од девет пулена професорки јапанског Ивоне Васић и Маргарете Саморан, који се у Филолошкој гимназији надмећу за титулу најбољег. Пред жиријем – у коме су Сатору Куросава, шеф балканске канцеларије Јапанске агенције за међународну сарадњу, Тецуја Цубота, први секретар јапанске амбасаде, и Далибор Кличковић, асистент на Катедри за јапански језик и књижевност Филолошког факултета у Београду – није нимало лак посао...

Победу односи девојка с почетка наше приче, Тамара Матковић, из другог седам. Занимљиво је да је најмлађа од свих учесника – победила је и матуранткиње! Како образлаже Цубота, била је убедљива, одговорила на задату тему... Гледали су се и прецизност граматике, изговор, држање, али и то да ли кандидат говори без гледања у текст.

Као победници, Тамари припада право да прва одабере награду. Она одлучно бира „Касиов” електронски речник о коме сви млади филолози маштају – биће јој незаменљив у даљем усавршавању. Петра Прибићевић, другопласирана, одлучује се за „Сонијеву” дигиталну камеру. Полини Милојевић, на трећем месту, остају јапански слаткиши.

Али, ни остали нису заборављени – добијају кесице са јапанским ситницама.

Тамара је пресрећна. Оригиналним наступом освојила је жири. Припрема беседе, која је трајала око месец дана, уродила је плодом. Како је објаснила, говор је сама писала. Јапанка Мијуки Араи, која од фебруара помаже у настави, прискочила јој је у помоћ око изговора, а професорка Ивона, илити „Ивона-сенсе”, исправила је грешке. И док прича о томе да сања о студијама у Јапану (језици, можда чак и певање), открива да је у беседи поредила Марка Краљевића са најпознатијим јапанским епским јунаком, Хаторијем Ханзоом...