Саобраћајна и комунална предузећа, установе културе, школске, предшколске, здравствене и установеза социјалну заштиту, искористиће 77,3 милијарде динара у токуследеће године. Душко Никодијевић, помоћник секретара за финансије, тврди да је буџет за 2010. годину развојни, без обзира на то што је предвиђен дефицит од 17 милијарди динара. Он додаје да је то последица инвестиција у бројне пројекте који су важни за престоницу.

– Текући планирани приходи града за 2010. годину већи су од 54 милијарде динара, што је 5,3 одсто више него лане. У градску касу би из пореских извора требало да се слије нешто мање од 30 милијарди динара. Од зонирања града очекујем да ћемо добити више од милијарду динара – рекао је Никодијевић.

Град очекује да ће следеће године од приватизације „Галенике” и других предузећа добити око две милијарде динара. То би требало да попуни рупе у буџету.

У оквиру уступљених прихода за 2010. годину, први пут у буџету града је планиран и приход од новчаних казни за саобраћајне прекршаје. Закон о безбедности саобраћаја на путевима прописује да се 30 одсто од казни на путевима уступа локалним заједницама. Надлежни у граду очекују да ће следеће године од несавесних возача инкасирати 180 милиона динара!

Александар Антић, председник Скупштине града рекао је да ће буџет за 2010. годину имати социјални, развојни и рестриктивни карактер.

– Буџет ће бити социјални јер смо предвидели све наканаде за помоћ најугроженијим категоријама становништва. Исплате пензионерима са најнижим примањима биће настављене, баш као и новчане накнаде трудницама и незапосленим породиљама. Новина је и то што ће сви старији од 65 година имати право на бесплатан градски превоз – рекао је Антић.

Говорећи о развојном карактеру буџета, Антић је истакао да ће он имати два сегмента.

– Први се односи на пословање Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу и за то смо предвидели око 14 милијарди динара. Други део се односи на рад Агенције за инвестиције, која ће располагати изворним приходима града и средствима из међународних кредита. У развој великих инфраструктурних објеката следеће године уложићемо 350 до 400 милиона евра и та сума је доказ да је буџет за наредну годину развојни. Тај новац омогућиће да наставимо изградњу моста преко Саве, уђемо у посао изградње моста од Борче до Земуна и даље развијамо Београд – нагласио је Антић.

Град планира да у години пред нама повуче кредите у износу од пет милијарди динара од домаћих банака. Новац ће бити искоришћен за изградњу стамбено-пословних зграда у улицама Др Ивана Рибара и Војвођанској, као и у земунском насељу Камендин. Од средине фебруара почеће обнова најдуже саобраћајнице у граду Булевара краља Александра за шта ће се град задужити 700 милиона динара. Исто толико новца биће позајмљено за изградњу фабрике воде „Макиш 2”.

Престоница планира да следеће године повуче 12 милијарди динара од Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) и Европске инвестиционе банке (ЕИБ).

Андреја Младеновић, одборник ДСС-а, сматра да буџет који има дефицит од чак 17 милијарди динара није развојни. Расподела средстава за следећу годину ће, тврди Младеновић, озбиљно довести у проблеме градске службе, секретаријате и јавна предузећа.

– Град улази у озбиљну дужничку кризу. Проблем је што ће се минус у каси покривати углавном од задуживања, и то од страних и домаћих банака. Смањене су ставке које се тичу развоја града, а још тежа ситуација биће 2011. године када ће враћати позајмице – нагласио је Младеновић.

-----------------------------------------------------------

Престоница у осам зона

Одборници Скупштине града усвојили су јуче и одлуку о одређивању зона у Београду. Престоница је подељена на осам зона и екстразоне становања, пословања, зеленила, комплекса термоелектране „Никола Тесла” и рударског басена Колубара.

– У последњих десетак година појавила се потреба за новим зонирањем Београда. Критеријуми су били погодност локације, развијеност инфраструктуре, распрострањеност јавних објеката, доступност јавних служби, јавног градског превоза и покривеност планском документацијом. Нови начин зонирања исправио је нелогичности, посебно у Новом Београду и Земуну, који су раније били третирани као једна зона, док су сада тамо три зоне. То је потпуно логично, јер је привредна слика у Новом Београду последњих година потпуно промењена. Град ће најмање једанпут годишње разматрати разлоге за промену одлуке – рекао је Оливер Глишић,члан Градског већа.

Д. Спаловић