У Винчи је току препакивање опасног материјала (Фотографија преузета са сајта www.elitemadzone.org)

Ових дана у Институту „Винча” у току је препакивање потрошеног нуклеарног горива у формат погодан за транспорт, после чега ће две и по тоне отпада бити одвезено у Русију. Ово је за „Политику” потврдио др Крунослав Суботић, експерт за нуклеарна питања, сарадник и некадашњи директор установе из Винче.

– Стручњаци отварају бурад, ваде отпад и пакују га у специјално обезбеђене контејнере који ће потом, веома брзо, бити утоварени на авион или на воз и одвезени у Русију. Тачну локацију не знам, она је ипак донекле у домену тајне –претпостављадр Суботић.

Колико и да ли уопште има истине у причама да из Винче прети радиоактивна опасност по Београд, поготову ако се зна да је Србија окружена са 20 нуклеарних реактора који се налазе у пречнику до 500 километара?

– Ако Београд „лежи” на потенцијалној атомској бомби која „вреба” из Института „Винча”, онда Букурешту, Софији или Будимпешти „прети” многоструко већа опасност, имајући у виду количину радиоактивног отпада који се налази у окружењу тих престоница – мишљење је др Суботића.

Научници се слажу да не постоји безбедна доза радиоактивности и да је свако зрачење које се отме контроли, па и оно најмањег интензитета, опасно по здравље.

Наш саговорник подсећа да је потрошено гориво у Винчи смештено у бурићима која имају век трајања због чега је пре шест, седам година и покренуто питање елиминисањануклеарног отпада. Бурићима који се налазе у Институту у Винчи, како он каже, истиче рок. Ситуација ипак није драматична и све док се поштују прихваћени стандарди складиштења – опасности нема.

Као директор Института „Винча”, у периоду од 2001. до 2003. године, др Крунослав Суботић био је аутор програма „Винд” којим је дефинисан начин елиминисања радиоактивног отпада, односно потрошеног горива.

– Истина, мало је то спорије ишло, али сада треба коначно да дође до транспорта. То се радило у сарадњи са Бечком агенцијом, Американцима и Русима (враћање истрошеног горива земљама произвођачима). „Операција” је у току и до краја 2010. треба да се заврши. Тамо у Русији ће се то разним процесима свести на педесетак литара јаког радиоактивног раствора што ће бити „збринуто” на адекватан начин – каже Суботић.

Страх од нуклеарне катастрофе има, према речима нашег саговорника, глобални карактер.

– Када је реч о нуклеарном програму, ви нисте заштићени од грешака у непосредном суседству. Још горе, своје грешке можете да контролишете на неки начин, а туђе не – каже др Суботић.

Милан Јанковић

---------------------------------------------

Нуклеарке будућност

У свету сада функционише 400 нуклеарних реактора, снаге око 400.000 мегавата. Тренутно је у изградњи нових стотинак реактора, а прогноза је да ће за 40 до 50 година на планети бити 1.700 нуклеарних електрана. Крунослав Суботић објашњава да, ако Србија крене тим путем, овде ће бити десетак реактора. Они морају да буду смештени уз неки водени ток због потребе хлађења.