Platani u Bulevaru kralja Aleksandra, koji bi sredinom februara kada počne obnova ove ulice, trebalo da budu uklonjeni od Vukovog spomenika do Cvetkove pijace, i dalje su u žiži interesovanja.

– Nevezano za obnovu Bulevara, mi smo pre nekoliko godina, u saradnji sa Sekretarijatom za komunalne poslove i Šumarskim fakultetom u Beogradu uradili studiju stanja drvoreda. Već tada nije bio bezbedan, jer su sa platana padale grane, čak su neke povredile prolaznike i pričinile materijalnu štetu. Urađen je elaborat na Šumarskom fakultetu i zdravstveno stanje stabala u Bulevaru označeno je kao veoma loše. Zbog toga smo svakog proleća radikalno sekli platane kako bi ih držali u koliko-toliko bezbednom stanju – kaže Radovan Draškić, generalni direktor „Zelenila Beograd”.

On ističe da je najavljeno uklanjanje drvoreda veliki šok za mnoge sugrađane, ali je to neophodno uraditi.

– Platani u Bulevaru su stari i ozbiljno ugroženi. Radovi koji će se obavljati u ovoj ulici dodatno bi oštetili korenje koje se proteže po nekoliko metara ispod ulice. Ovako loš drvored bio bi dodatno ugrožen i šta bi dobili za godinu, dve? Stabla će početi da se suše i da sama padaju. Tada ćemo doći u situaciju da zbog oborenih platana nanovo raskopavamo trotoare. I tek onda ćemo navući bes javnosti što uništavamo tek uređenu ulicu – objašnjava Draškić.

To je ogroman posao i „Zelenilo” ga sigurno ne bi započinjalo i navlačilo gnev mnogih sugrađana da nije utvrđeno da je potrebno, ističe Draškić

– Sličnih protesta bilo je i kada je rađena Nemanjina ulica. Sada je to već lep drvored sa stablima koja imaju zdravu krošnju. Ne radimo mi to za nas, već pravimo drvored za generacije koje dolaze, za naredni vek.

Prema rečima Dražena Tice, direktora sektora održavanja u „Zelenilu” studija o Bulevaru rađena je od 25. avgusta do 8. oktobra 2007. godine.

– Decenijskim raskopavanjima Bulevara, gde prolaze vodovodne i kanalizacione cevi, PTT kablovi, kontaktna mreža, saobraćajna signalizacija i drugim komunalnim radovima zasecani su korenovi i stabla su oštećena. Na presecima grana većine platana pronađena je trulež koja se širi i narušava njihovu stabilnost, kao i oboljenja kore i centralna trulež stabla. Posledice ove truleži vidljive su i golim okom – to su velike šupljine u deblu koje se i spolja lako uočavaju. Takvo drveće je predloženo za seču – napominje Tica.

Na potesu od Vukovog spomenika do Cvetkove pijace ima 437 stabala i najveći broj njih je u izuzetno lošem stanju.

– Od Batutove ulice do Cvetkove pijace ima mlađih stabala, ali od iste vrste, od platana koji je alergena vrsta. Na šta bi Bulevar ličio ako bi najveći deo novog drvoreda bio druga vrsta stabala a na ovom potesu ostali platani – pita Tica.

On razume ljude koji tu žive, jer su mnogi za drvored emotivno vezani.

– Stabla su živa bića, kao i čovek. I životni vek platana zavisi od uslova u kojima su rasli. Oni koji žive u Bulevaru, bili su izloženi stalnim raskopavanjima, aero zagađenjima, blizini zgrada, kontaktnoj saobraćajnoj mreži i specifičnoj klimi. Mi smo kada je rađena studija pregledali svako drvo od korena do vrha. Svako stablo dobilo je svoju ocenu. U većini slučajeva ocene su bile loše – kaže Tica.

Novi drvored u Bulevaru biće, kako se najavljuje, najsavremeniji u Beogradu.

– U saradnji sa Šumarskim fakultetom odabraćemo vrstu drveta koja će biti zasađena, a koju ta ulica zaslužuje. Drvored će imati horizontalnu i vertikalnu zaštitu, sistem za navodnjavanje, a ispod zemlje će biti betonski zaštitni elementi koji će usmeravati korenov sistem – kaže Tica.

B. V.