Neisplaćene radničke plate, dugovanja državi za doprinose, nelikvidnost zbog koje se ne može na tendere, hipoteka na opremi i objektima, neiskorišćene zalihe materijala, paučina na mešalicama i slaba perspektiva da se sve to promeni – opis su mračne slike domaće građevinske industrije u kojoj četiri petine preduzeća više nije u stanju da namiri obaveze i naplati potraživanja. Zbog „ponižavajućeg položaja” u koji su „sistematski gurani” prethodnih godina, članovi najvećih sindikalnih organizacija u srpskom građevinarstvu danas u 10 časova stupiće u jednočasovni štrajk, zajedno sa kolegama iz drvne i putne industrije.
– U obustavi rada učestvuju Savez samostalnih sindikata, Sindikat „Nezavisnost”, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, Sindikat radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala (SGIGM) i drugi. S obzirom na to da u Beogradu nema velikih projekata na kojima je angažovano više firmi, radovi će biti prekinuti na nekoliko gradilišta, u fabrikama, na putevima. Vladi i nadležnim ministarstvima biće ostavljeno mesec dana da razmotre naše zahteve za potpisivanje kolektivnog ugovora, kontrolu uplate doprinosa i izmene Zakona o penzijskom osiguranju – kažu u gradskom odboru SGIGM-a.
Simptomi stanja samrtno „bolesnog” građevinarstva naročito su izraženi u Beogradu, poprištu polovine neimarskih radova u zemlji. Od oko 36 000 radnika u prestonici, njih 5 000 je na plaćenom odsustvu, 8 000 nema povezan radni staž, a još desetak hiljada građevinaca zaposleno je „na crno”.
Ironija situacije možda se najbolje vidi u činjenici da je današnji štrajk najavljen gotovo istovremeno kada je republički parlament usvojio Zakon o podsticanju građevinske industrije. Sveže donesenim aktom predviđeno je da se projekti finansirani iz budžeta dodeljuju domaćim preduzećima po osnovu liste prioriteta i pregovaračkog dogovora ko će šta da gradi. Na taj način izbeći će se javni tenderi na kojima inostrane firme prete svojim povoljni(ji)m ponudama. Neimari u Beogradu predložili su republičkom odboru svog sindikata da, ako se stanje ne popravi, obustava rada preraste u izlazak na ulice. Glavni razlog tome je što većina preduzimača ne veruje da paragrafi mogu dugoročno da usprave posrnulu privrednu granu.
Iako se pokazao kao revnosniji platiša od države, grad najveći broj projekata finansira iz zajmova od Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Novi zakon, međutim, „ne dobacuje” do ovih projekata jer su pare „spolja” uslovljene obavezom da se izvođač bira na javnom tenderu čija pravila određuju – banke. Ove konkurse, kao po pravilu, dobijaju strana građevinska preduzeća. Most preko Ade Ciganlije (vredan 200 miliona evra) gradi austrijsko-slovenačko-nemački konzorcijum „PORR – SCT – DSD Brukenbau”, fabriku vode „Makiš 2” (vrednu 53 miliona) podiže slovenačko „Primorje”, Požešku ulicu i nekoliko drugih rekonstruisao je austrijski „Svitelski”. Slično je i sa republičkim projektima na teritoriji grada koji se finansiraju iz evropskih zajmova: autoput kroz Beograd (20 miliona) obnavlja PORR, „Gazelu” (60 miliona) sanira austrijski „Štrabag”, koji je pre nekoliko dana pobedio i na tenderu za izgradnju petlje Batajnica (55 miliona). Ista firma obavila je i rekonstrukciju Kružnog puta, čija je obnova plaćena iz budžeta. Ako je za utehu, poslednji veliki projekat kreditiran „spolja” poveren domaćoj firmi jeste 174 miliona evra vredna obnova Bulevara kralja Aleksandra (dobila „Balkan gradnja”). Zemunski „Planum”, međutim, još nije u potpunosti uspeo da od države naplati dve godine stara potraživanja za izgradnju sektora četiri obilaznice.

Suočeni sa nekonkurentnošću u odnosu na inostrane firme, koje u Srbiji i nemaju značajniju operativu (ali na tenderima prijavljuju bagere parkirane u matičnim kompanijama u Evropi), domaći neimari slamku spasa trenutno vide u projektu visokogradnje stambenog kompleksa u bivšoj kasarni „4. jul” koji finansira država. Izgradnja 4.578 stanova i 147 lokala koja bi, prema najavama Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, trebalo da počne u oktobru „upumpaće” oko 250 miliona evra u domaću građevinsku industriju, zbog čega je novi podsticajni zakon u javnosti zaradio nadimak „leks specijalis za naselje ,Dulvil’”. Aktom je predviđeno da najmanje 70 odsto materijala za objekte bude domaćeg porekla (a materijal ovde čini gotovo 90 odsto cene kvadrata).
– Sindikat je predložio vladi da od proizvođača cigli, blokova, armature, crepa i cementa otkupi zalihe za kojima zbog krize nema potražnje. Proizvođači bi na taj način dobili preko potrebnu finansijsku injekciju, a materijal bi u potpunosti bio iskorišćen za ove stanove – kažu u SGIGM-u.
Stručnjaci ocenjuju da „dobronamerni” zakon neće mnogo koristiti neimarima ako prethodno ne reše finansijske probleme. Pare za otplatu kratkoročnih kredita za kupovinu opreme i finansiranja radova većina firmi nije naplatila od države, tako da je reprogramiranje zajmova i oslobađanje kamiona, bušilica i dizalica od hipoteke preduslov svakog daljeg rada. Država bi, kažu sindikati, morala i da privremeno zamrzne dugovanja preduzimača po osnovu poreza i doprinosa, a dugoročno i da ozbiljno poradi na obrazovanju sve malobrojnijeg građevinskog kadra.
---------------------------------------------

Ministar Dulić podržava štrajk

Ministar za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje Oliver Dulić izjavio je juče da podržava štrajk građevinskih radnika i očekuje da će ministarstva finansija i ekonomije izaći u susret građevinskim preduzećima koja imaju problem naplate potraživanja od države.
– Vreme je da se organizuje ozbiljan sastanak između predstavnika građevinskih firmi, sindikata i Ministarstva finansija i da se vidi na koji način država može da pomogne firmama kojima budžet duguje. Vlada će se založiti da naši radnici imaju mnogo bolje uslove, naravno primenjene vremenu u kojem živimo. Građevinski radnici treba da primaju plate i sve ostalo što im pripada – rekao je Dulić.

Marko Luković